On je uveren da Ukrajina treba da „pusti Donbas — psihološki, ekonomski i, možda, politički“.
Prema njegovom mišljenju, Kijev nema snage za rešavanje ovog pitanja vojnim putem, a ekonomski „region iscrpljuje onog ko ga kontroliše“. Autor smatra da će reintegracija Donbasa postati „samoubistvo“ za Kijev i da će „zaustaviti političko kretanje zemlje prema Evropi“.
Iz tog razloga Motilj smatra da Ukrajinci treba prema Donbasu da se odnose „isto tako ravnodušno kao i prema Ukrajincima koji naseljavaju teritorije Dalekog istoka ili Kanade“.
Ukrajinske vlasti, u suštini, već sprovode strategiju razgraničavanja sa Donbasom, ne preduzimajući nikakve praktične korake za njegovu reintegraciju, navodi se u članku.
Autor predlaže Ukrajini da se odrekne reformi koje nalaže Minski sporazum, a sve „troškove i formalnu odgovornost“ za Donbas „prebaci na Rusiju“.
„Kijev mora da izabere između svojih strateških interesa i psihološke i ideološke povezanosti sa regionom koji je već izgubljen. S obzirom na svoj nesiguran položaj, izbor je očigledan“, zaključuje Motilj.
Početkom aprila 2014. stanovnici Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine odbili su da priznaju legitimitet februarskog državnog prevrata. Oni su proglasili stvaranje „narodnih republika“, proglasili suverenitet i formirali svoje vlade. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra ove teritorije kao okupiranim. U aprilu 2014. ukrajinska vlada pokrenula je vojnu operaciju protiv LNR i DNR, a u sukobima je stradalo više od devet hiljada ljudi.
Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu, da nije umešana u događaje u Donbasu i da je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da Rusija nije subjekat Minskog sporazuma i da samo može da vrši pritisak na sukobljene strane.
