Sve više Ukrajinaca, nezadovoljnih aktuelnim vlastima, a naročito radikalnih struja poziva na novu revoluciju i državni udar. U centru Kijeva godišnjica Evromajdana se obeležava protestima, tučama, neredima… Međutim, mišljenja analitičara oko toga da li se Majdan može ponoviti su podeljena.
Deo njih smatra da predsednik Petro Porošenko broji poslednje dane na vlasti, a da se Ukrajina pretvorila u „bure baruta“ i samo je pitanje trenutka kada će eksplodirati.
Međutim, ima i onih koji se prema toj teoriji odnose skeptično. Oni kažu da za nove masovne proteste nedostaje nekoliko ključnih karakteristika — pre svega, podrška glavnih političkih snaga. Uprkos činjenici da je rejting kijevskih vlasti sada tri puta niži od rejtinga bivšeg lidera zemlje Viktora Janukoviča uoči njegovog svrgavanja, procenjuje se da radikalne struje mogu izvesti na ulice od 1.000 do 10.000 ljudi. A to nije dovoljno.
Nijedna od parlamentarnih partija, smatraju analitičari, neće otvoreno istupiti i organizovati „Majdan 3“, kao što je to bilo ranije. Osim toga, revoluciju ne podržavaju ni „zapadni partneri“, koji bi na to gledali kao na element destrukcije svoje politike prema Ukrajini.
Za „Majdan 3“ nedostaje i medijska podrška, kao i podrška oligarha, koji bi eventualno finansirali novu revoluciju. I što je najvažnije, nedostaju popularni i jaki lideri. Sociološka istraživanja pokazuju da nijedan ukrajinski političar danas nema podršku naroda veću od 20 odsto. Ljudi prosto nemaju za kim da idu.
S druge strane, analitičari ne isključuju mogućnost oružanog puča, a to objašnjavaju rastućom militarizacijom društva i socijalnim nezadovoljstvom. Situacija u Ukrajini u poslednje tri godine može se opisati i sa samo tri reči — rat, siromaštvo, korupcija.
„Jedino dostignuće je to što je počelo svrgavanje Porošenka. Planirali su da to počnu danas, a počeli su još juče. Da li će ga svrgnuti sa vlasti — videćemo. Ali, sudeći po planovima, u narednim nedeljama tenzije će samo rasti“, kaže za Sputnjik Rostislav Išenko, predsednik Centra za sistemsku analizu i prognozu Ukrajine.
Stručnjak ističe da „Majdana 3“ neće biti, a da Ukrajini preti oružani puč. Majdan je, prema njegovim rečima, uvezena tehnologija, a sada niko nije zainteresovan da se meša u unutrašnja pitanja Ukrajine.
„To znači da će Porošenka pokušati da svrgnu oružanim pučem. Nevažno je da li će on biti sa pucnjavom na ulicama ili će se sve tiho odigrati. Setimo se da je imperator Pavle Prvi svrgnut bez ikakvog Majdana, odnosno revolucije. Oružani puč se dogodio, iako se na ulicama nije pucalo… Ali, ne isključujem mogućnost da će se u Kijevu pucati. Šta će se dešavati, zavisi i od toga koliko ljudi će ustati da zaštiti Porošenka“, dodao je Išenko.
Naivno je misliti da će se u slučaju prevrata život Ukrajinaca promeniti nabolje. A ako dođe do oružanog svrgavanja vlasti, na to mesto će, prognoziraju analitičari, doći „pravi radikali“, a to, upozoravaju oni, nosi brojne rizike.
„Sada mnogi pretenduju na Porošenkovo mesto, ali posle njega centralna vlast neće još dugo postojati. Porošenko je opstao na vlasti samo zato što je bio potreban ukrajinskim elitama, kao posrednik u dijalogu sa Zapadom. On im je bio potreban sve dok mu je Zapad pružao materijalnu i diplomatsku podršku, ali pošto Zapad više ne želi da podržava kijevski režim Porošenko se našao u problemima. Međutim, i sledećeg lidera očekuje slična sudbina, jer će ga oligarsi doživljavati kao neprijatelja. Jedini način na koji novi predsednik može da zaradi je otimanje njihove imovine, a to se tajkunima neće svideti.
Narod će ga takođe doživljavati kao neprijatelja, zato što neće biti u stanju da poboljša ekonomsku situaciju u zemlji. Isto tako, novi predsednik će biti neprijatelj i za Donbas, jer neće biti u stanju da zaustavi rat na istoku zemlje. On će biti neprijatelj i za naciste, jer neće biti u stanju da dobije taj rat. Zbog toga će svaka nova centralna vlast u startu biti doživljavana kao neprijatelj od strane celog društva“, kaže Išenko, prognozirajući da će na vlast u Ukrajini doći neonacisti, koji „imaju stvarnu snagu i prave borbene jedinice“.
Podsećanja radi, Evromajdan je termin koji se upotrebljava za masovne demonstracije u Ukrajini koje su počele 21. novembra 2013. nakon što je tadašnja vlada odbila da potpiše sporazum o bližoj integraciji Ukrajine sa EU. Mirni protesti su u februaru 2014. prerasli u žestoke sukobe, uz korišćenje „Molotovljevih koktela“ i drugog oružja.
Najkrvavijom epizodom „revolucije dostojanstva“ smatra se pucnjava u Institutskoj ulici, gde su sa krovova zgrada na demonstrante pucali snajperisti. Za samo dva sata oni su ubili nekoliko desetina ljudi i ranili više od stotine.
Bivše i sadašnje vlasti te zemlje optužuju jedna drugu za organizaciju tog masovnog ubistva.
Da bi izbegao dalje krvoproliće, tadašnji predsednik Viktor Janukovič je 21. februara sa predstavnicima tadašnje opozicije potpisao sporazum o okončanju krize u zemlji, koji je predviđao raspisivanje prevremenih izbora do kraja godine, formiranje vlade nacionalnog jedinstva i vraćanje Ustava iz 2004. godine, kojim će njegova ovlašćenja biti smanjena. Dokument je predviđao i razoružavanje opozicije.
Međutim, već sledećeg dana sporazum je bio prekršen — Janukovič je svrgnut, a „evromajdanovci“ su preuzeli vlast.
Prevrat je zemlju doveo do ekonomskog sunovrata i raskola — Ukrajina je ostala zaglavljena u građanskom ratu usred želje dela stanovništva da se pridruži EU i NATO-u.
Aktuelne kijevske vlasti vojnu operaciju, koju vode na jugoistoku zemlje protiv sopstvenog stanovništva, nazvale su „antiterorističkom“. U tom ratu je poginulo više od 10.000 ljudi, a na hiljade je ranjeno.
