Predsednica parlamenta Maja Gojković kao da je ovih dana pomešala svoju državnu i stranačku funkciju. A to bi moglo samo da šteti i instituciji koju predstavlja i partiji koju promoviše i predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, kome bi želela da pomogne.
Zakonski, šefica Narodne skupštine može da odloži redovno prolećno zasedanje, što je učinila, sve dok traje kampanja za predsedničke izbore. I tu je čisto formalno teško bilo šta da se zameri.
Ali, sa pozicije koju predstavlja, kao prva među svim narodnim predstavnicima i pod kupolama zdanja najvišeg državnog doma, Gojkovićeva bi morala da se odnosi ravnopravno prema svim poslaničkim grupama i parlamentarnim strankama. A ne da i sama uleće u međupartijsku izbornu bitku koja se tek zahuktava.
Dakle, ako je pravi, pa i politički racionalan razlog prekidanja sednice parlamenta taj da se ne koristi skupštinska govornica za predsedničku kampanju, onda je takvo obrazloženje moglo da bude sasvim dovoljno. I da važi za sve.
Umesto toga, Gojkovićeva je praktično „presudila“ da bi samo opozicija zloupotrebila Skupštinu da promoviše svoje kandidate, da izliva sa govornice mržnju prema Aleksandru Vučiću i, u prevodu, da u direktnom prenosu pravi predizborni cirkus.
Poruka šefice skupštine, ako bi se dublje i ogoljenije tumačila, u suštini glasi: parlament bi mogao da radi i u toku kampanje, ali ukoliko bi u njemu sedeli isključivo predstavnici vladajuće koalicije. Jer oni, što proizilazi dalje iz njenih opservacija, ne koriste skupštinu za promociju svog kandidata. To je ocena u koju bi čak i najostrašćenije pristalice SNS teško mogle da poveruju.
Ali, u međustranačkom ratu mnogo štošta je legitimno i dozvoljeno. Pa je i te poruke mogao, na primer, da izgovori šef poslaničke grupe naprednjaka, bilo koji poslanik ili funkcioner SNS, SPS ili neko iz Pokreta socijalista. Takve izjave ne priliče šefu Narodne skupštine kao državne institucije.
I na tome se Maja nije zaustavila.
Tokom obrazlaganja zašto će kampanja trajati samo mesec dana, Gojkovićeva je na Javnom servisu objasnila da je to sasvim dovoljno da se predstavi kandidat Vučić, a da su opozicioni kandidati „već u kampanji dva meseca“.
Znači, prva dama Narodne skupštine, objašnjavajući institucionalne i zakonske razloge za određivanje datuma izbora, koristi ponovo stranačke i dnevno-političke argumente.
Bespotrebno, suvišno, neprimereno.
Naročito ako se analizira i njeno javno „priznanje“ u istom televizijskom gostovanju da se „javljaju građani da kažu kako im pojedini kandidati već iskaču iz frižidera“. Naravno, i tu je mislila na kandidate opozicije, za koje je dodala i da već troše mnogo novca i to „nepoznatog porekla“…
Ne treba ovo sve ni predsednici Skupštine Srbije ni Srpskoj naprednoj stranci ni Aleksandru Vučiću kao premijeru i kandidatu za predsednika države. Naprotiv.
Kao lider najjače partije u Srbiji, kao glavni favorit u predstojećoj izbornoj trci i apsolutni politički autoritet u zemlji, Vučić bi mogao da utiče na Maju i na ostale Maje i državne funkcionere da mu ovako ne pomažu. Jer mu samo odmažu autogolovima koji završavaju u njegovoj mreži.
Proći će i ova predsednička bitka. Polepiće se i pocepati plakati. Biće pljuvanja, jeda, gneva. Prevrnuće se i ove kutije. Prebrojaće se glasovi. Pobediće onaj kome narod Srbije da poverenje.
Ali, najvažnije državne institucije Srbije moraju da ostanu iznad te međupartijske tuče. Ne može se u pola rečenice zastupati država, a u drugoj polovini sopstvena stranka.
Što je Maja Gojković ovih dana malo pomešala.
