„Član 84 Ustava Makedonije ne dozvoljava da se mandat za sastav vlade ponudi nekome ko pregovara o platformi druge države, sa kojom ucenjuje makedonski narod, ugrožava jedinstvo države, njen suverenitet i nezavisnost“, rekao je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, objašnjavajući zašto je odlučio da ne dâ mandat za sastav vlade lideru SDSM-a Zoranu Zaevu, iako je Zaev sakupio dovoljan broj potpisa.
„Ni Ustav ni savest mi ne dozvoljavaju da dam mandat nekome ko ruši nezavisnost i suverenitet Makedonije“, poručio je makedonski predsednik.
Pre nego što se obratio javnosti, Ivanov je to saopštio i Zoranu Zaevu — predočio mu je čak i mišljenja pravnih eksperata sa kojima se konsultovao. Zaev je pak ocenio da je Ivanov tim postupkom „izvršio državni udar“.
„Tiranska platforma“ kao kamen spoticanja
Obraćanje Ivanova usledilo je pošto su makedonski mediji izvestili da je Zaev, kako bi osigurao poziciju mandatara — na koju ima pravo onaj ko sakupi podršku više od 61 poslanika u Sobranju — pristao na uslove tri partije Albanaca.
Time je uspeo da „namakne“ čak 67 potpisa — ali ti uslovi, takozvana „tiranska platforma“, znače početak razbijanja sadašnjeg državnog uređenja Makedonije, saopštila je stranka VMRO–DPMNE, koja je na izborima osvojila najviše glasova.
Naime, planirano uvođenje ustavne ravnopravnosti makedonskog i albanskog jezika smatra se prvim korakom ka podeli države po etničkim linijama na federalne jedinice, odnosno kantone. Potvrdu da je SDSM prihvatio albansku platformu, dao je i Artan Grubi iz najjače albanske stranke u Makedoniji, DUI (Demokratska unija Albanaca).
„Znate šta je važno u vezi sa (tiranskom) platformom? To da je prihvaćena i da će biti realizovana. Prihvaćena od SDSM-a!“, rekao je Grubi tokom gostovanja na TV 21.
Iznuđeno priznanje
Priznanje SDSM-a da je zarad glasova birača DUI, Bese i Alijanse za Albance pristao na „tiransku platformu“ iznuđeno je pod pritiskom javnosti, kaže za Sputnjik predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković.
On naglašava da je prvobitni pokušaj Zaeva da demantuje prihvatanje platforme bio lažan, odnosno da je trajao svega dan-dva.
„Potpredsednica SDSM-a konačno je priznala da su platformu prihvatili, a sporno je što jedan njen deo predstavlja usvajanje Rezolucije o navodnom genocidu nad Albancima, koji je, kako se tvrdi, sproveden u Makedoniji od 1912. do 1956. godine, i za koji su optuženi Srbi“, podseća Stoilković.
I šta sad?
Posle odluke predsednika Ivanova da mandat ne ponudi Zoranu Zaevu, Makedonci u gradovima su i večeras izašli na ulice, javljaju reporteri s lica mesta. Građani su se okupili u još većem broju nego tokom prethodna dva dana, da podvuku da ne žele promenu državnog uređenja.
Ivo Kotevski, portparol do sada vladajuće stranke VMRO–DPMNE Nikole Gruevskog, koja je na parlamentarnim izborima osvojila najviše glasova ali nije uspela da formira vladu, kaže za Sputnjik da će ta partija zasedati i odlučiti šta raditi dalje, ali da je njihov stav generalno jasan — mora da se poštuje volja većine stanovnika Makedonije koji su glasali za VMRO–DPMNE i koaliciju koju je ta partija predvodila.
„Svako izigravanje volje građana i manipulisanje može da bude opasno i da izazove ozbiljne tenzije u državi — posebno zato što je jedan od uzroka izigravanja volje građana ta platforma albanskih partija, iz Tirane“, dodaje Kotevski.
„Ona je dogovorena nakon izbora i praktično je bila osnov da se spreči da koalicija oko VMRO–DPMNE uopšte formira vladu“, kaže Kotevski i podseća da je njegova partija tu platformu odbila.
„Vlada da, ali ne po svaku cenu! Ne po cenu prihvatanja ’tiranske platforme‘! Očekujem da je političke partije odbace i da se uđe u proces normalizacije situacije u Makedoniji“, kaže Kotevski za Sputnjik.
„Potrebno je vreme“, ili povlačenje odluke Ivanova?
Na naše pitanje da li to znači da više ne važi poziv VMRO–DPMNE Zoranu Zaevu, u kojem se navodi da će ta stranka podržati i njegovu manjinsku vladu samo ako se odrekne „tiranske platforme“, Kotevski za Sputnjik kaže da je SDSM takav predlog već odbio, i dodao:
„Sada je potrebno vreme. Treba da vidimo kako će se stvari dalje odvijati.“
S druge strane, Zoran Zaev, pored tvrdnje da je predsednik Makedonije izvršio državni udar ne dodelivši mu mandat, tvrdi i da Ivanov ima obavezu da povuče takvu odluku. Na to ga, kaže Zaev, obavezuje Ustav, jer ne sme da negira većinsku volju građana pretočenu u 67 mandata poslanika.
„Ivanov je uvukao Makedoniju u duboku krizu s nesagledivim posledicama po državu i građane“, poručio je Zaev, i dodao da šef države „sprečava legalan i legitiman transfer vlasti“.
Deo Makedonaca je već na ulicama, Zaev ih poziva da ostanu mirni.
I dalje ostaje otvoreno pitanje — šta će sada uraditi Albanci, i kakvu će im poruku poslati njihovi lideri? Ali još važnije je ono drugo — kako će se oglasiti međunarodni faktor?
Ono se, pre svih drugih odnosi na NATO i na EU, koji su se brutalno i bez zadrške ove nedelje umešali u stirktno unutrašnje pitanje države Makedonije, kada su uputili javni apel njenom predsedniku da Zoranu Zaevu ponudi mandat za formiranje vlade.
Nije ih poslušao.
