Dok makedonska, ali i javnost u komšiluku, s pažnjom čeka na odluku predsednika Đorđa Ivanova hoće li mandat za sastav vlade ponuditi lideru SDSM-a Zoranu Zaevu, koji se potpomogao glasovima tri albanske partije, što je već izazvalo proteste građana u Skoplju, analitičari vagaju koliko je realna čak i podela Makedonije. Tačnije, koliko će već etnički pocepana Makedonija, čiji je zapadni deo odavno albanski, biti pretočena i u sistem. Lider VMRO–DPMNE Nikola Gruevski upozorio je da „tiranska platforma“ između ostalog podrazumeva i da albanski jezik bude zvanični jezik u Makedoniji, što bi bio prvi korak u seriji poteza koji bi doveli do podele Makedonije po „etničkim linijama, kroz kantone ili federalne jedinice“.
Makedonski analitičar Branko Đorđevski smatra da je opasnost od podele u državi realna jer etnička pitanja još nisu rešena, a sada se desila i „tiranska platforma“, tako da sve to pravi atmosferu koja strah od podela u državi čini realnim. Priče o podeli Makedonije, slučajno, ili ne, počele su da se podgrevaju početkom februara kada je američki kongresmen, republikanac Dejna Rorabaher, tvrdio da je Makedonija neuspela država čiju teritoriju treba da podele susedne zemlje. Uticajni republikanac je u intervjuu albanskom mediju iz Tirane „Vižn plus“ tada rekao da je Makedonija toliko podeljena da nikada neće moći da funkcionišu zajedno, „pa makedonski Albanci treba da postanu deo Kosova, dok ostatak države treba da postane deo Bugarske ili bilo koje druge države s kojom tvrde da su u srodstvu“.
Nije sporno da je Rorabaher poznati albanski lobista, ali je i tačno da u spoljnopolitičkom komitetu Predstavničkog doma Kongresa SAD predsedava potkomitetom za evropske poslove. Izvinio se doduše potom Makedoncima zbog toga što se mešao u unutrašnje stvari jedne suverene države. I Stejt department se na zahtev Makedonije oglasio tim povodom tvrdeći da „SAD priznaju i podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Makedonije“ i da ta politika nije promenjena. Ali duh iz boce je pušten. I to, kakve li koincidencije, maltene u danu kada se oglasio i bivši britanski diplomata, stručnjak za Balkan Timoti Les, koji se takođe bavio prekrajanjem granica na Balkanu.
„U Makedoniji Albanci trenutno odbijaju da učestvuju u vlasti, osim pod uslovom koji su neprihvatljivi za Makedonce. To rizikuje situaciju u kojoj međuetnička podela vlasti dolazi do kraja. Potencijalno, Makedonija bi mogla defakto da se podeli po etničkim linijama, što bi dovelo Albance da uspostave paralelne institucije na zapadu Makedonije i izaziva nekakav zazor od Makedonaca. To je rizik, a ne predviđanje, jer proces je još u ranoj fazi“, konstatovao je Les.
Nekoliko dana kasnije, pokušaj jednog uticajnog zapadnog medija da izjavi šefa ruske diplomatije pripiše ideju o podeli Makedonije, zvanična Moskva je videla kao provokaciju koja treba da podgreje tenzije u Makedoniji. Demantujući tvrdnju lista, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je ujedno ocenilo da će takvi potezi dovesti do podrivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Makedonije. Da li upravo to predstavljaju najnoviji direktni zahtevi NATO-a i EU da predsednik Makedonije mandat za sastav vlade poveri novoj makedonsko-albanskoj koaliciji, na čelu sa liderom SDSM-a Zoranom Zaevom, čiji je dogovor još nepoznanica?
Đorđevski smatra da bi Zaev trebalo da prekrati neizvesnost i kaže na šta je morao da pristane iz takozvane „tiranske platforme“, koju su predstavnici albanskih partija skrojili sa centralom u Tirani, da bi mogao da računa na njihove glasove i bude u igri za mandatara.
„Kolaju različite informacije. Vidite šta se dogodilo, kakva se šteta pravi u odnosima sa Srbijom. Tačno je da u ’tiranskoj platformi‘ postoji tačka u kojoj se traži da makedonsko Sobranje donese deklaraciju o tome da je izvršen genocid nad albanskim narodom u periodu od 1912. do 1956. Sigurno je nešto dogovoreno oko toga. U javnosti je prostrujala informacija da će za taj genocid između dva rata biti optužena Srbija, koja je tada bila vlast na području današnje Makedonije. Posle toga Zaev je nešto demantovao, ali mi ne znamo šta je stavljeno na papir“, objašnjava situaciju Đorđevski. On upozorava da sve to već izlazi iz okvira Makedonije, a tiče se i odnosa sa susedima.
Po oceni Đorđevskog, Zaev sada taktizira. Čeka da dobije mandat, da se korak po korak ide u formiranje vlade, pa preuzimanje funkcija, resora… i onda je, kako kaže, lakše amortizovati građansko nezadovoljstvo. „Zato Zaev sigurno sada i ne objavljuje šta je dogovoreno“.
Na pitanje da li je Makedonija sada bliža podeli na federalne jedinice, ili kantone, ili zamrzavanju situacije, on kaže da je to teško proceniti baš zbog nepoznanica o kojima je govorio, ali da je najbliža produbljivanju etničkih razlika. „A šta se iz toga može izroditi, videće se i zavisi mnogo od toga šta se planira ne samo u zemlji nego i van nje“, kaže Đorđevski. On se nada da situacija neće eskalirati, ali i dodaje da „sa takvim stvarima ne možete biti načisto i ne znate kako će se odvijati nadalje“.
Ako Ivanov Zaevu dâ mandat za formiranje vlade, Đorđevski kaže da ne očekuje da će se desiti „nešto kataklizmično“. Ipak upozorava da sve zavisi od toga šta je dogovoreno između Zaeva i Albanaca. Ako pak odbije da Zaevu dâ mandat onda će sve kanonade biti upućene prema njemu. Ne verujem da će se SDSM Zaeva odlučiti na masovne demonstracije jer bi to prouzrokovalo međuetnički konflikt, ali će Ivanov biti predmet napada i biće aktivirani međunarodni pritisak na njega, ističe Đorđevski za Sputnjik.
Portparol lidera VMRO-DMNE, Nikole Gruevskog, Ivo Kotevski za Sputnjik kaže da je njihov stav nepromenjen. I dalje ostaje ponuda Zaevu da mora odstupiti od te „tiranske platforme“ i politike koja je suprotna državnim i nacionalnim interesima i da mu u tom slučaju ne trebaju albanski glasovi.
„VMRO–DPMNE će ga podržati, iako je izgubio na izborima, daćemo mu naše glasove samo da ne dovodi budućnost države u pitanje“, kaže Kotevski za Sputnjik.
U Skoplju, ali i u ostalim gradovima su juče počeli protesti koji su i danas nastavljeni.
