Odbacuje navode da ga diskredituje fotografija sa Ramušem Haradinajem, a veruje i da je vreme da se otvori rasprava o članstvu Srbije u NATO. Odlučio je da se kandiduje, kaže, jer je to jedini način da do javnosti dopru neke ideje koje ima njegova stranka, a koja je prisutna u vlasti na lokalu u dvadesetak opština. Viziju razvoja Srbije u 21. veku, taj „Nju dil Srbija“, objasnio sam u programu koji ima dva dela: u pismu građanima i dokumentu „Naš predsednik“, navodi Janjić gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“.
Na ekonomskom planu, prema njegovim rečima, program podrazumeva veće prisustvo multinacionalnih kompanija uz zadržavanje kontrole države nad ključnim resursima, radničko akcionarstvo i moderno shvatanje kooperativa i zadruga, odnosno agrarnu reformu. Pripadamo modernoj levici koja nije levica ulice i populizma nego gradnje države, ističe Janjić.
Što se tiče spoljne politike, vi se zalažete za više Evrope, mada se u samoj Evropi sada vode polemike da li više ili manje Evrope. S druge strane, Rusiji ste posvetili u programu samo jednu rečenicu. Gde vidite Srbiju u tom trouglu sa EU i Rusijom?
— U programu je Rusija mnogo prisutnija gde govorimo o energetskoj i globalnoj bezbednosti. Tanana i važna distinkcija je i u tome što ja jesam zagovornik saradnje i jedinstva u Evropi, ali nisam zagovornik EU. Mislim da je EU i nadnacionalna država u Briselu katastrofa. Drugo, mislim da nije ideja Evrope to što je EU tamo gde se širila dovela liberalno-monteranu pljačku. To jeste realnost, ali nije ono što ja podržavam. Ja zagovaram da mi budemo aktivni, da koristimo mehanizme koji nama odgovaraju ali nisam fan EU. Verujem da nje neće biti. Moja vizija je Evropa koja ima nacionalne države povezane u regionalnim mrežama, a i tesno povezane sa Rusijom. I Rusija je u Evropi. Možete voleti ili mrzeti Rusiju koliko hoćete, ali kad dođe zima svi ćemo je voleti. Naš ključni partner, pogotovu u sektoru energetike, mora biti Rusija, hteli mi to ili ne. A iz energetske bezbednosti se dosta izvodi.
Vi se istovremeno krećete tankom linijom gde ste maltene za članstvo u NATO, iako znate da je više od 70 odsto ljudi u Srbiji protiv toga i da je Srbija vojno neutralna.
— Ja sam za otvaranje rasprave o plusevima i minusima članstva u NATO-u. Mi smo jasno u programu rekli: u NATO se može samo na osnovu referenduma. Ali se rasprava mora otvoriti. Ovo što radimo je nakaradno i nepošteno i prema nama, i prema Rusiji, i prema NATO-u. Ta vojna i politička neutralnost pretvorila se u anti-NATO retoriku, ali ne u potpunu saradnju sa Rusijom. Sve više imate situaciju da ste, ljubeći se sa Rusijom, vojsku potpuno napravili po NATO standardima. A ovamo, pošto vam treba nafta, „MiG-ovi“, onda je Rusija divna, lepa. Ja lično mislim da Rusija ima svoju komunikaciju s NATO-om, a mi smo suviše mali da bismo se tu nešto petljali. Prijateljima iz Moskve kažem: zašto ne bi bilo dobro da mi budemo unutra da bismo vas sačekali u nekom odnosu. Moskva će napraviti drugačiji odnos s NATO-om, odnos partnerstva. Srbija je okružena NATO-om i odgovorno kažem da će se ta tema otvoriti. Pa hajde onda da je mi otvorimo. Što se tiče građana, uvek smatram da je svako bombardovanje dokaz pogrešne politike. To ne može biti samo pogrešna politika Miloševića, to je bila i nemoć NATO-a, ali vidite da je Crna Gora imala veću distancu, pa je ušla.
Crna Gora nije ušla u NATO, a znamo da iza čitave te inicijative stoje lični interesi.
— U politici je tako, ako je neko moćan i može da kontroliše državu kao Milo Đukanović. Ući će oni u NATO, to je pitanje meseci. Imao sam prilike da sam bio indirektno uključen u razgovore sa Rusijom oko članstva u NATO pre referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Nije Rusija ona koja će vama reći — uradite ovo ili ono, ali će postaviti realna pitanja svojih interesa. To je odgovor i za nas. Ako se i desi da budemo u NATO-u, a što se ovde više kunu da neće, to brže guraju narod tamo, mi moramo jasno reći da ovde ne sme biti raketa sa bojevim glavama niti može biti baza sa više od 200-300 eksperata. Jako je korisno da Srbija ima i pošten odnos prema Moskvi jer takvu pregovaračku poziciju može izdejstvovati samo ako ima diplomatska leđa i jasne račune. Ono što je Srbija uradila Pekingu i Moskvi povodom Kosova kad je odjedanput iskočila iz rezolucije 1244, a da ih ne konsultuje…
To je Tadićevo maslo…
— Apsolutno, i on je zaslužio zbog toga da ode. Ne možete se tako igrati sa interesima svoje države, pogotovo potcenjivati velike koji vas podržavaju.
Koji su interesi Srbije na Kosovu? Predlažete osnivanje instituta za srpsko-albansku saradnju.
— Institut nije vezan za Kosovo nego za srpsko-albanske odnose na zapadnom Balkanu, koji su važni iz dva razloga: jedan je politički, etnički, drugi je verski. Tu se prelama odnos islama i hrišćanstva koji je globalni trend, a mi nemamo odgovor. Odgovoriću na vaše prvo pitanje. Uvek kad sam probao da nešto uradim mučila me samo jedna stvar — da je Srbija ušla u sve te eksperimente i pregovore a nema jasno definisane interese. Ako idete u Brisel, vi morate da znate: ovo dajem da bih ovo dobio. A ovo ne dajem.
A šta biste vi dali?
— Sad je prosto sve dato. Još u vreme Koštunice zagovarao sam koncept da treba da uđemo aktivno u pregovore i da prvo raščišćavamo pitanja imovine i statusa srpske zajednice. To je vreme sad prošlo. Ovaj momenat ovako definišem, i to piše u studiji iz 2015. koju sam poslao i Vučiću: tamo sam rekao da je briselski dijalog mrtav i da Srbija mora da se pripremi za nešto novo. Šta je dijalog doneo? Pa širenje suvereniteta Kosova na celoj teritoriji. Zar ja treba da lažem Srbe koji dole žive da ne žive pod kontrolom kosovske policije i kosovskih bezbednosnih snaga? Ja vama samo kažem istinu: vi ste Srbe doveli dotle da razmišljaju o bežanju.
A šta mislite da je realno? ZSO onako kako smo mi zamislili?
— Ne. Ta vrsta decentralizacije daje rezultate samo ako Srbi dobiju ono što imaju Albanci u Srbiji: nacionalno veće, pravo odlučivanja autonomnog u medijima, o jeziku, kulturi, obrazovanju.
Predlozi za podelu Kosova?
— Ne. Neizvodljivo je u ovom trenutku jer će vam NATO uspostaviti granicu preko Sandžaka.
Možemo li da sprečimo stvaranje „Vojske Kosova“?
— Ne.
Šta umesto dijaloga, kažete da je Brisel mrtav? Gde da pregovaramo?
— Direktni politički pregovori na nivou predsednika. Ali Vašington i Brisel nikad neće izaći iz toga. Ugnezdili su se 1993. i ne izlaze. Moramo promeniti politički format i moramo što pre pretresti sva politička pitanja da ne istrčavaju kao iz kutije. Koja su to pitanja? Položaj srpske zajednice, bezbednosni paket, SPC jer to je ključ, ljudi moraju opstati, ako nema Srba nemate ni politiku za Kosovo.
Da li vaše predloge o Kosovu dezavuiše vaša fotografija sa Ramušem Haradinajem objavljena po medijima?
— Po onome što radim treba da upoznam drugu stranu. Haradinaja sam upoznao devedeset i neke u Londonu. Rekli su mi, iz Vestminsterske fondacije, ovo je čovek koji dolazi. Neki odnosi traju duže. Konkretno kad je u pitanju ta fotografija, ona je napravljena u okviru projekta Foruma koji je vodio novinare da upoznaju političare i poslovne ljude, i srpske, i albanske. Ovo je slučajno nastalo, nije bilo u programu. I tu je bio razgovor o dve aktuelne stvari, jedna je lične prirode: njegov deda je bio pri dvoru i kao takav je sahranjen na muslimanskom groblju na Novom groblju. I on je postavio pitanje da li ja znam procedure, a moj deda, žandarmerijski pukovnik je sahranjen u zoni odgovornosti njegove lokalne vlasti u Dečanima. I druga tema je bila kako da se nađe kompromis manastira Dečani i lokalne vlasti, što je na kraju donelo rezultat. Ti razgovori traju uz posredstvo predstavnika EU da bi se rešilo pitanje imovine. Ja Ramušu Haradinaju ne mogu ni prebrisati dok se ne dokaže, ni otvoreno reći da jeste zločinac, ali je apsolutno jasno da je njegova uloga bila uloga komandanta. Uvek sam za to da sačekamo Specijalni sud.
Da li očekujete da će on 2. marta biti oslobođen, ili da će biti izručen Srbiji?
— On i ako bude nekom izručen neće biti Srbiji nego Specijalnom sudu. To znači: ili da će ostati negde tamo ili biti vraćen pod nekim nadzorom na Kosovo. Ali ne bi me iznenadilo da ga oslobode zbog ovoga gde sam ga upoznao.
Kakvu komunikaciju imate sa opozicijom, da li biste nekog podržali?
— Kod nas je uvek važilo pravilo u stranci da se na lokalu dogovara. Konkretno, skupili smo 180.000 glasova, ali da li će taj potencijal, recimo u Zrenjaninu, dati SNS-u jer će im biti lakše da obrazlože, pitaju se članovi koji su skupljali.
Pretpostavka sledeća: u drugom krugu Vučić i, recimo, Jeremić. Kome dajete podršku?
— Ja još nisam pročitao njihove programe. Sravnjivaćemo. Ako je neko protiv multinacionalke, u redu, ali ako je neko za to da mi i dalje lažemo da je Kosovo tamo i da ćemo vratiti 1.500 vojnika, ja u tome neću da učestvujem.
Ko vam je prihvatljiviji, Jeremić ili Saša Janković?
— Teško mi je da kažem. Kao NVO sektor glasao sam protiv izbora Saše Jankovića. Jako bi mi bilo teško da to podržim. Nije moje da govorim o drugim kandidatima. Imate vrlo interesantne kandidate, recimo Stamatovića, malog kandidata ali jasnog profila. Vuk Jeremić se sada profiliše kao političar. Neka naša komunikacija je bila vrlo korektna. Neću se unapred opredeljivati. Mi imamo unapred samo ideju da trčimo dokle možemo a ovo posle će biti odluka Glavnog odbora i lokalnih organa. Ja mogu da spekulišem da će neki radije raditi u drugom krugu za Vučića nego za Jeremića, ako bude drugog kruga.
Očekujete li parlamentarne izbore?
— Da, februara 2018. i ovo naše učešće i odluka koga žemo podržati će imati veze s tim, ne kao trgovina ko će nas staviti na listu, jer zna se u javnosti da smo dosad vodili pregovore isključivo sa SNS-om i SPS-om. Nismo uspeli 2016. Ono što je nekad bila DS je u agoniji i nema interesa za udruživanje, a ovi su pokazivali snagu i interes. Ne znam šta će biti 2018. ali očekujem izbore te godine.
