Roberts, koji je bio ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji od 1994. do 1997. godine, juče je na Londonskoj školi ekonomije predstavio svoju knjigu „Razgovori sa Miloševićem“, čemu je, kako prenosi BIRN, prisustvovao i ambasador Srbije u Londonu.
Roberts je tom prilikom rekao da su multietničke države ideal, ali da bi u praksi razmena Preševske doline u Srbiji za teritoriju Kosova severno od reke Ibar možda bila jedini način da se stabilizuju odnosi i da se obezbedi da Srbija prizna nezavisnu državu Kosovo.
On je izrazio nadu da će granice na Balkanu, kao svuda, konačno postati više „simbol razlikovanja“ a ne razdvajanja — ali je napomenuo da će se to desiti samo ako se različite nacionalne zajednice budu osećale sigurnije i stabilnije u okviru svog entiteta nego što je to sada slučaj, piše BIRN.
Na pitanje šta bi etnička razmena teritorije značila za ostatak regiona, naročito za Makedoniju i Bosnu, Roberts je rekao da bi se secesija Republike Srpske od Bosne, teško realizovala imajući u vidu ambivalentnost Srbije prema toj ideji, kao i snažno protivljenje kakvo bi ta ideja izazvala kod Bošnjaka u BiH.
Upitan da li je podrška Zapada nezavisnosti Kosova gurnula Srbiju u ruke Rusije, Roberts je odgovorio da je rastući uticaj Rusije na Balkanu posledica „buđenja Rusije“ koje se desilo nezavisno od situacije na Kosovu.
Roberts je rekao da je u vreme dok je bio diplomata na Balkanu, Rusija bila „marginalizovana“ sila na Balkanu, ali da se to u međuvremenu promenilo, kao i da Rusija demonstrira sada odlučujući uticaj u ratu u Siriji.
On je ispričao da je kao britanski ambasador u Beogradu krajem devedesetih godina, uzalud je pokušavao da ubedi tadašnjeg srpskog lidera Slobodana Miloševića da zaustavi politiku nasilne represije na Kosovu.
Roberts je, međutim, napomenuo da uzroci kosovske krize potiču iz vremena mnogo pre Miloševića, dovodeći ih u vezu sa Londonskom konferencijom 1913. godine kojom su uspostavljene granice na Balkanu posle Balkanskih ratova 1912-13. tako da je, kako je naveo, polovina albanske populacije ostavljena van države Albanije.
Nedavno je i američki republikanski kongresmen Dejna Rorabaher izjavio za albansku televiziju „Vižon plus“ da treba redefinisati granice na Balkanu tako da „Albanci sa Kosova i iz Makedonije budu Kosovo, a ostatak Makedonije deo Bugarske ili neke druge zemlje sa kojom misli da je blizak“.
Međutim, predstavnik Stejt departmenta rekao je da stav SAD prema Makedoniji ostaje nepromenjen, bez obzira na Rorabaherovu izjavu.
„SAD prepoznaju i podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Makedonije. Taj stav ostaje nepromenjen“, navodi se u izjavi predstavnika Stejt dipartmenta za Glas Amerike na albanskom jeziku.
Evropska unija takođe se čvrsto protivi razmeni teritorija na osnovu etničke pripadnosti, navodi BIRN.
