Gotovo dve godine od kako je u kosovskom parlamentu usvojen zakon o osnivanju Specijalnog suda ratne zločine (prvobitno nazvan Sud za zločine OVK 1998 i 1999. godine, što je izbačeno iz naziva suda, prim.a) Prištinu je posetio nedavno izabrani specijalni tužilac tog suda Dejvid Švendiman. On će posle Prištine doći i u Beograd, ali ni u Prištini ni u Beogradu neće govoriti o sudskim postupcima, već mu je namera da uspostavi čvrstu saradnju sa sudovima.
Sud bi sa radom trebalo da počne u prvoj polovini 2017. godine, a glavno sedište će biti u Holandiji. Još uvek nisu izabrane sve sudije i svi tužioci tog suda, ali deo procesa je već počeo da teče razmenom materijala između suda Euleksa i novoformiranog suda. Švendiman se u Prištini sastao sa glavnim tužiocem Aleksandrom Ljumezijem i poručio da će se u svom mandatu voditi isključivo činjenicama i zakonom, te da će svoj posao raditi bez straha i pristrasnosti.
Ljumezi je sa druge strane ponudio Švendimanu punu saradnju sa prištinske strane. Osim sa kosovskim glavnim tužiocem, Švendiman se u Prištini sastao i sa šeficom Euleksa Aleksandrom Papadopulou i drugim predstavnicima međunarodne zajednice, a u međuvremenu, prema pisanju lista „Koha ditore“, vlada u Prištini je donela odluku da izdvoji milion i po evra za odbranu bivših pripadnika OVK, što su pozdravile sve kosovske političke partije.
Prištinski mediji navode da su ključni svedoci sa porodicama još prethodnih godina prebačeni u zemlje Zapadne Evrope, u SAD i Kanadu, te će oni, kako se ističe, sasvim izvesno svedočiti putem linka. Kosovski mediji takođe pišu da bi među prvima na optuženičkim klupama tog suda mogle da se nađu važne političke figure, kao i pojedini bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a spekuliše se da bi među njima mogli da budu i Hašim Tači i njegove partijske kolege.
Politikolog iz Prištine Nedžmedin Spahiju za Sputnjik kaže da tako nešto nije nemoguće.
„U zakonu koji je usvojen u parlamentu Kosova nijedna osoba, bez obzira na to koju funkciju obavlja, nije amnestirana. Tako da u slučaju da neko od njih bude optužen on će biti predmet suda“, kaže Spahiu.
On dodaje da, što se Prištine tiče, nema više nikakvih prepreka da posao bude obavljen.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose veruje da bi Švendiman u Beogradu trebalo da razgovara sa političarima o principima i proceduri saradnje sa Specijalnim sudom, a sa ljudima iz Tužilaštva za ratne zločine o detaljima saradnje, pre svega u vezi sa dokumentima koji su već bili dostavljeni i u vezi sa obezbeđivanjem svedoka.
„Tu je problem malo ozbiljniji, jer se veći deo svedoka oseća ugroženo. Većina njih očekuje zbog toga posebnu zaštitu i veću sigurnost, pa se razmatra mogućnost da pojedini od njih daju iskaze putem linka, dok će neki putovati u Hag“, kaže Janjić u izjavi za Tanjug.
Prema njegovim rečima, glavni deo posla Švendiman je ovog puta obavio u Prištini, gde se nalazi većina osumnjičenih za ratne zločine, ali i najveći deo svedoka.
Švendiman će se u Beogradu sastati sa zvaničnicima Vlade Srbije, predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine i predstavnicima međunarodne zajednice.
Inače, pre nego što je 1. septembra imenovan za glavnog tužioca za istraživanje ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu 1998. i 1999, Švendiman je bio na čelu Specijalnog istražnog tima, koji je formiran 2011. godine kako bi vodio nezavisnu istragu o optužbama koje je Dik Marti izneo u izveštaju Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
Kao tužilac Euleksa za istragu ratnih zločina i trgovinu ljudskim organima Švendiman je tada izjavio da postoji namera da se formira sud za ratne zločine na Kosovu.
Njegov prethodnik na mestu tužioca za ratne zločine, Džon Klint Vilijamson izjavio je na kraju istrage u julu 2014. godine da veruje da ima potvrde za „desetak“ slučajeva trgovine ljudskim organima od strane pripadnika bivše paravojne albanske OVK, kao i da taj broj može da bude i nešto veći.
Kosovske vlasti su sa EU dogovorile modalitete za rešavanje tih ozbiljnih navoda. Skupština Kosova je 3. avgusta 2015. usvojila član 162 ustava Kosova i zakon o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu, čemu je 2014. godine prethodila razmena pisama između predsednice Kosova i visoke predstavnice Evropske unije. Specijalizovana veća se osnivaju na svakom nivou kosovskog sudskog sistema — pri osnovnom, apelacionom, vrhovnom i ustavnom sudu. Ta veća će funkcionisati u skladu sa relevantnim kosovskim zakonodavstvom, kao i međunarodnim običajnim pravom i međunarodnim pravom iz oblasti ljudskih prava.
Dodajmo da specijalizovana veća obuhvataju dva organa: veća i sekretarijat. Specijalizovano tužilaštvo je nezavisna služba za istragu i krivično gonjenje u vezi sa delima koja spadaju u nadležnost specijalizovanih veća. U specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu rade međunarodne sudije, međunarodni tužioci i međunarodno osoblje.
Novoformirani sud za zločine OVK zasedaće u Hagu, a u njemu će odlučivati međunarodne sudije i međunarodni tužioci. Evropska unija taj proces podržava od samog početka i zajedno sa drugim zemljama koje su dale doprinos (Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i Sjedinjene Američke Države) finansira rad suda.
