Kad deca ne budu morala da uče veronauku svi problemi srpskog obrazovnog sistema biće rešeni. Tako se barem čini posle kuknjave na taj predmet koja traje čitavih 16 godina, od kada je, za vreme Vlade Zorana Đinđića, uveden u nastavu.
Najnovija, verovatno ne i poslednja inicijativa vezana je za nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja koji predviđa da se veronauka, a uz nju i građansko vaspitanje, ne tretiraju više kao obavezni izborni predmeti, već samo kao izborni predmeti.
Verske zajednice spremaju reakciju na tu višegodišnju akciju.
Lično i ideološki protiv
Ljudi koji ovakve stvari žele da nametnu nemaju, prema mišljenju istoričara Aleksandra Rakovića, pozitivan odnos prema crkvi, verskim pitanjima i verskom obrazovanju.
„Radi se, verovatno, o ljudima koji su uglavnom odrastali u vreme Tita i socijalizma i tokom obrazovanja i vaspitanja nisu sticali pozitivan odnos prema verskim vrednostima. U naporima da se veronauka izbaci ima puno ličnog, puno ideološkog, a malo toga što bi moglo da sugeriše da se radi o kritičkom odnosu prema verskoj nastavi“, naglašava Raković za Sputnjik.
Da postoji kritički odnos prema verskoj nastavi, precizira svoje stanovište Raković, onda bi se ta nastava unapređivala tokom debata, okruglih stolova, tribina.
Postojao bi, kako kaže, društveni kontekst u kojem bi se da problemi koji postoje i u verskoj nastavi i u građanskom vaspitanju prevazilazili dijalogom, sugestijama, primedbama, kritikama i posle toga bi usledili bolji udžbenici i bolja metodologija rada sa decom.
„Radilo bi se na unapređenju, međutim, ovde je reč o tome da izvestan broj ljudi, ne veliki, želi da po svaku cenu izbaci veronauku iz srpskih škola“, tvrdi Raković.
Opasni priučeni vernici
Srbija je, konstatuje Milena Dragićević Šešić, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, multikonfesionalna zemlja u kojoj postoje različite religije, a postoji i veliki broj roditelja, ateista i agnostika, pa je nedopustivo deliti decu prema verskoj pripadnosti njihovih roditelja.
Apsolutno sam za sekularnu državu, dodaje ona, za državu u kojoj će vera i vere biti poštovane, ali će biti dalje od javnog školskog sistema, sem kao komparativne religije.
„Bila bih mnogo više za to da se u srpskim školama uči o veri, o različitim religijama, baš zato da bi se izbegle verske mržnje koje se vrlo često pretvaraju u strašnu ksenofobiju, nacionalizam, šovinizam, prouzrokuju sukobe“, ističe Dragićević Šešić za Sputnjik.
Mladi koji se zaklinju za veru često su, dodaje ona, priučeni, nedoučeni i u stvari im vera služi kao zaklon za mržnju.
„Građansko vaspitanje mora biti integrisano u sve one predmete koji nose u sebi ideju građanina kao slobodnog čoveka, od filozofije, sociologije, a školama se mora dati mnogo veća sloboda da časovi izborne nastave budu organizovani oko projekata koji će dozvoljavati učenicima da razvijaju i analitičko i kritičko mišljenje i kreativnost“, dodaje Dragićević Šešić.
Za veru neće kao Evropa
Osim Slovenije, Albanije, Crne Gore i Francuske, sve evropske države imaju versku nastavu u javnim školama. Ta nastava je u Austriji, Nemačkoj, Severnoj Irskoj, Kipru i Grčkoj obavezan predmet.
U Belgiji više od polovine učenika ide u škole čiji je osnivač Rimokatolička crkva, a sličan model ima i Španija. U Finskoj postoji i etika kao alternativni predmet, dok Švedska i Holandija imaju obavezan verski nekonfesionalan predmet. Engleska ima i posebno regulisanu versku nastavu, dok Poljska, Slovačka i Rumunija imaju konfesionalni tip predmeta. Slično je i u Letoniji i Litvaniji koje imaju i etiku kao alternativni predmet.
Nesporno je, nastavlja za Sputnjik Milena Dragićević Šešić, da verske organizacije ponegde u svetu imaju veoma uspešne škole, a ponegde te škole služe da drže kontrolu nad masama stanovništva. Međutim, kako kaže, sve to nema veze sa dešavanjima u Srbiji gde se reforme donose nedovoljno promišljeno.
„Protiv sam nastave veronauke, ali nisam protiv nastave koja bi nas upoznavala sa religijama koje se ispoljavaju na ovom području. Velika je razlika imamo li veroučitelje koji pripadaju određenoj ispovesti i isključivo uče tu ispovest kao takvu ili imamo profesore koji su u stanju da na isti način đacima približe pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam, islam, a da ga ne nazivaju sektama“, naglašava Dragićević Šešić.
Religija umesto veronauke izgovor
Aleksandar Raković smatra da ako bi došlo do ukidanja veronauke, taj predmet ne bi bio nadomešten nekakvim drugim religijskim obrazovanjem.
„To su samo izgovori da bi se čitav proces sproveo lakše. Ali cilj je, u stvari, da se potpuno maknu verska pitanja i da se ukine verska nastava u Srbiji“, kategoričan je Raković.
Kad je veronauka pre 16 godina uvođena u Srbiji, podseća Raković, situacija sa veroučiteljima bila je mnogo lošija nego danas kad su stasali kadrovi sa pravoslavno bogoslovskog fakulteta, fakulteta islamske zajednice i rimokatoličke crkve.
„Dakle, ukoliko bi veronauka nekom mogla biti trn u oku zbog navodnih, kako kažu, previše dogmatskih pristupa, onda bi se to prevazilazilo. Međutim, ovde niko nema nameru da prevaziđe neke nedostatke kojih sigurno ima u predavanju bilo kojeg predmeta u školama, nego je cilj da se verska nastava potpuno izbaci iz škola“, precizira Raković.
Cilj je, kako sugeriše, da se predmeti koji se bave identitetskim pitanjima marginalizuju.
