Jeremić podseća da je imao čast da godinama predstavlja Srbiju u svetu kao ministar spoljnih poslova, predsednik GS UN i u trci za generalnog sekretara UN, a veruje da iskustvo, kontakti i znanje koje je stekao mogu da budu značajan doprinos u vođenju države.
— Ljudi koji su se nalazili na čelnim mestima u državi u prethodnih nekoliko decenija su uglavnom dolazili bez značajnog međunarodnog iskustva, pravili određene greške, koje smo svi zajedno plaćali. Mislim da je važno da na to mesto dođe neko ko ne mora da se uči već je spreman i verziran. Ne kažem da sam neko ko najbolje zna o svetu ali verujem da imam iskustvo koje bi nam dobro došlo pogotovo u vremenima kao što su ona u kojima živimo. A ovo nisu mirna vremena u međunarodnim odnosima, i male zemlje kao što smo mi moraju i te kako da prate šta se dešava u svetu, koriste promene u svetu za svoje interese kao i da se štite od potencijalnih negativnih uticaja. Verujem da je to nešto što može da predstavlja novi kvalitet — predsednik kome svet nije stran.
Kandidujući se za UN pripremili ste sveobuhvatan program. Hoćete li predstaviti i program za predsednika Srbije?
— Predsednik Srbije je jedina pozicija u ovoj zemlji na koju građani direktno biraju ličnost koju žele da ih predstavlja, set vrednosti i ličnih karakteristika. Zato mislim da predsednik nosi sa sobom određeni legitimitet koji mu daje pravo da ima jasno mišljenje o svim izazovima i problemima sa kojima se susreću država i narod. Predsednički program s kojim ću izaći u narednim danima sadržaće konkretnu analizu stanja i konkretne mere koje predlažem o svim najvažnijim pitanjima. Možda najvažnije pitanje u Srbiji danas je nezaposlenost i nizak standard građana. Ali moj predsednički program će imati u sebi i pitanja vezana za vladavinu prava, zdravstvo, obrazovanje, pitanja socijalne države, kulture, lokalne samouprave i administracije i mnoge druge stvari.
Šta će odlučivati o pobedniku na ovim izborima?
— Verujem da je najveći problem našim ljudima danas činjenica da se jako teško dolazi do posla. I generalno, ekonomska i svaka druga perspektiva ljudi u ovoj zemlji, po onome što sam čuo putujući po Srbiji, nije nešto sa čim bismo mogli danas da se ponosimo. To je prva stvar koju treba menjati. Moramo da omogućimo ljudima u ovoj zemlji da počnu da rade. Mnogi govore da smo lenj narod, da moramo da menjamo običaje i svoju svest. Ja smatram da smo mi vredan narod, dobro kvalifikovan, ali da je potrebno promeniti sistem koji onemogućuje obične ljude da dođu do posla i zarade za dostojanstven život svoje porodice. Sve promene počinju iz glave i od glave, i zato verujem da su izbori za predsednika jedna od ključnih vododelnica koje su pred nama.
Kampanja nagoveštava da će biti veoma prljava. Kako ćete tome parirati?
— Kampanja će biti onoliko prljava koliko to odluči vlast, a sudeći po prvim nedeljama pred kampanju plašim se da će to biti slučaj. Pratim šta mediji, pogotovo oni pod kontrolom vlasti ili bliski vlasti, govore o meni. Dok sam bio kandidat za generalnog sekretara UN ispred Srbije, o meni su govorili sve najbolje. Onog trenutka kad se ta trka završila, preko noći su promenili ploču. Zaista zastrašujuće neistine pojavljuju se u javnom prostoru kad je reč o svim opozicionim kandidatima, uključujući i mene. Smatram da je tome moguće parirati dostojanstvom, istinom i istrajnošću, i da će grudve blata koje lete prema meni od mene da se odbiju. Želim da pričam o budućnosti ove zemlje. Ko god misli da Srbija zaslužuje i može bolje, nadam se da će biti spreman da me podrži.
Nemate izgrađenu infrastrukturu, nemate stranku, opštinske odbore. Kako ćete kontrolisati brojanje glasova?
— To predstavlja značajan izazov. U Srbiji postoji preko 8.600 izbornih mesta, biračkih kutija. Biračku kutiju na kojoj niste prisutni možete slobodno da otpišete. Nažalost, u odnosu na neko vreme koje je iza nas učinili smo korake unazad kada je reč o integritetu izbornog procesa. Ja sam zbog toga pozvao sve one koji žele da rade na promenama da se uključe u proces odbrane rezultata i brojanja glasova.
Kako će to formalno da izgleda? Hoćete li osnovati neku stranku ili pokret?
— Mislim da ovo nije trenutak za formiranje stranaka, imamo previše stranaka. Ljudi su umorni od stranaka. Neću biti kandidat stranaka, ali želim da sarađujem sa svima koji veruju da je potrebno da na ovim izborima dođe do uvođenja normalnosti u politički prostor, u javni diskurs. Spreman sam da sarađujem sa svima za odbranu integriteta izbornog procesa i verujem da je ovo trenutak da se građani opredele za ličnost za koju žele da im bude predsednik u narednih pet godina, ne za partiju.
Tvrdite da se finansirate iz domaćih izvora, što su neki odmah protumačili kao da vam pomažu tajkuni, pominju Miroslava Miškovića. Ko vas i zašto finansira?
— Imam etički stav da bi kampanju za bilo koju važnu domaću funkciju, pogotovu za najvažniju u zemlji, a to je funkcija predsednika države, bilo neprihvatljivo finansirati iz bilo kojih stranih izvora. A i zakon nalaže tako, pa ću svakako biti finansiran iz domaćih izvora, i to neće biti tajkuni. Nisam siguran da drugi politički akteri tako nešto za sebe mogu da kažu, uključujući i kandidata partije na vlasti. Ja ću se oslanjati na domaće izvore. Ovog momenta ne želim da otkrivam imena tih ljudi zato što bih im time praktično crtao metu na grudima. Takvih ljudi ima mnogo, to su ljudi kojima je dosta samovolje i agresije koja se projektuje sa vrha države u javni prostor. Niko od njih nije ni preterano bogat ni preterano uticajan, i baš zbog toga da bih ih zaštitio ne želim da ovog momenta izlazim u javnost sa njihovim imenima, ali zakon nalaže da oni budu predstavljeni javnosti i to će i biti učinjeno — nakon izbora.
Jedni tvrde da ste kandidat NATO-a, drugi da ste ruski čovek. Jedna verzija kaže da ste Vučićev čovek jer vas je on podržao kao kandidata za UN. Gde je tu vaše političko opredeljenje, da li su to ona četiri stuba za koja ste se zalagali kao ministar spoljnih poslova?
— Što se tiče Zapada i NATO-a, da postoji istina u tim tvrdnjama, ja bih danas verovatno bio generalni sekretar UN, a ne neko ko je završio na drugom mestu na tim izborima uz veliki broj glasova širom sveta, među kojima je bio i glas Rusije, za koji sam izuzetno zahvalan. To je bila podrška koja je od prvog do poslednjeg kruga bila neupitna, i to je nešto što smatram da odražava i odnose Srbije i Rusije, a i jednu vrstu poverenja koje smo godinama gradili ministar Lavrov i ja i drugi državni funkcioneri. Pitanje odnosa Rusije i Srbije nije pitanje toga da li će biti ova ili ona partija na vlasti, to je naprosto jedna vrsta konstante, i kao predsednik Srbije zalagaću se za negovanje i unapređivanje odnosa Srbije i Rusije. Ali ja sam pre svega neko ko je zastupao interese Srbije i interesi Srbije su jedino što imam na stolu. Pokušaji svrstavanja mene i moje politike na ovu ili onu stranu su naprosto zlonamerni.
Kada je reč o četiri stuba spoljne politike, to je politika koja je lansirana za vreme mog ministarskog mandata i mogu da primetim da je to politika koju je ova aktuelna vlast zadržala. Nije ni bilo razloga da je menja jer ta politika je stavljena na međunarodni test. Na kraju mog ministarskog mandata kandidovao sam Srbiju za dve najvažnije pozicije u međunarodnom prostoru, predsednika GS UN i predsedavajućeg OEBS-a i Srbija je pobedila i na jednom i na drugom izboru. To je politika koja je dobila podršku međunarodne javnosti, ova vlast ju je preuzela, ali smatram da je ne sprovodi na kompetentan način i da neznanje i amaterizam u sprovođenju spoljne politike predstavlja ozbiljan problem za ovu zemlju.
Kažete da je ova vlast preuzela politiku koju ste vi zastupali, da su vama na prvom mestu interesi Srbije — to kaže i ova vlast. Ličite i po tome što se i vi i aktuelna vlast zalažete za evropske vrednosti. Pa u čemu je onda razlika između vas i nje?
— Postoji more razlika između ove vlasti i onoga što ja kandidujem na ovim izborima kada je reč o ekonomskoj politici i mnogim drugim stvarima. Kad je reč o odnosima sa bilo kojim od ta četiri stuba, evropski put Srbije je ovog trenutka po meni zapravo samo fingiran. Vlast je u čvrstom zagrljaju sa Briselom, ali rezultat njihove evropske politike je udaljavanje od evropskih standarda, i kad je reč o ekonomiji, ljudskim pravima, integritetu izbornog procesa.
Kada je reč odnosima sa Rusijom, ova vlast doživljava odnose sa Rusijom manje-više na nivou marketinga. To je potpuno pogrešno. Rusija je jedan od naših najznačajnijih prijatelja u svetu i odnosi sa Rusijom bi morali da budu daleko ozbiljnije shvaćeni i iz njih bi moralo da bude mnogo više koristi za Srbiju od ovoga što trenutno imamo.
Kada je reč o odnosima sa Kinom, potencijal saradnje sa Kinom je jedan mali deo onoga što je moguće. A kada je reč o odnosima sa Amerikom, tu imamo i najdrastičniji primer neznanja i katastrofalnih odluka. Kako drugačije proceniti odluku premijera da se uključi u kampanju Hilari Klinton mesec dana pre Trampove pobede. To je, po mom mišljenju, nerazumevanja onoga što se dešava u Americi. Ne znam ko je to mogao da mu savetuje osim njegovog strateškog savetnika Tonija Blera.
Kao predsednik bili biste i vrhovni komandant vojske. Šta biste tu menjali i da li biste nešto menjali po pitanju vojne neutralnosti Srbije?
— To je možda i domen gde predsednik ima najveća ustavna ovlašćenja, i tu ću se kao vrhovni komandant vojske angažovati agilnije nego moj prethodnik. Predsednik predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost. Taj savet se u toku prethodne godine sastao jednom, a 2015. koja bila godina migrantske krize — nijednom. Predsednik treba da bude daleko angažovaniji kada je reč o pitanjima odbrane i bezbednosti. A po pitanju vojne neutralnosti ono što kandidujem na ovim izborima je da pređemo sa vojne neutralnosti koja je samo politički slogan koji ispalite kada vam je to politički oportuno u upisivanje vojne neutralnosti u sva strateška dokumenta ove zemlje. Ja se snažno zalažem za vojnu neutralnost, ali kao predsednik jedna od prvih stvari koje ću uraditi jeste pisanje i usvajanje nove vojne doktrine, zakona i strateških dokumenata koji to reflektuju. Isto tako ću otvoriti pitanje da li je potrebno staviti to i u Ustav Srbije. Ako govorimo o promeni Ustava, jedna od stvari koje treba da razmotrimo — i ja ću je podržati — to je da se vojna neutralnost stavi i u Ustav ove zemlje tako da to više ne bude politički slogan od izbora do izbora.
Kada je u pitanju Kosovo, optužuju vas da ste odgovorni za dve katastrofalne greške: izmeštanje pregovora iz UN u EU i formulisanje pitanja za Međunarodni sud pravde koji je 2010. odlučio da deklaracija i kosovskoj nezavisnosti nije suprotna međunarodnom pravu. Kako vi to komentarišete?
— Naša odluka da idemo pred Međunarodni sud pravde je doneta neposredno nakon jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, kada su neke od najmoćnijih država sveta Kosovo priznale preko noći i aktivno lobirale širom sveta da većina zemalja prizna Kosovo. Bilo je važno napraviti korak koji bi defakto dao kiseonik i prostor da svetu predstavimo naše gledanje. Činjenica da je MSP uzeo nekoliko godina da se izjasni o tom pitanju je praktično dala nekoliko godina nama, srpskoj diplomatiji da obiđemo svet i jedan značajni broj zemalja uverimo u ispravnost naših argumenata.
Kada je reč o samom savetodavnom mišljenju, način na koji se Sud izjasnio o kosovskoj nezavisnosti nije toliko nepovoljan kao što su neki pokušali da predstave. On nije dao za pravo kosovskim privremenim organima samouprave da proglase nezavisnost. GS UN je bila ta koja je tražila mišljenje od Suda, Sud joj je to mišljenje poslao nazad, a GS se o tome izjašnjavala. Rezolucija koju je Srbija podnela i kojom bi se to mišljenje usvojilo, a za koju sam se ja iz sveg srca zalagao, predviđala je da se pregovori s Albancima nastave i da pokrovitelj tih pregovora budu Ujedinjene nacije. Nažalost, to se nije dogodilo zbog toga što je Beograd u poslednjem trenutku odlučio da rezoluciju promeni. Nije tajna da ja nisam učestvovao u odlučivanju da do takve promene dođe. Moj je zadatak bio da dobijem većinu za našu originalnu rezoluciju. U trenutku kada je Srbija povlačila tu rezoluciju, mi smo većinu imali, inače ne bi bilo ni potrebe da se na nas vrši pritisak da je povlačimo. Ja se s tim nisam slagao. Ali cilj naše diplomatije od trenutka proglašenja nezavisnosti je bio da vratimo Albance za pregovarački sto. Po mom mišljenju, bilo je bolje da taj pregovarački sto bude u Njujorku, ostao sam u manjini, ali Albanci su se za pregovarački sto vratili. Taj pregovarački sto je danas u Briselu, a način na koji se pregovara sa kosovskim Albancima isto tako nije primer stručnosti i kompetentnosti.
Šta biste vi tu menjali? Da li biste prekinuli briselski dijalog? Ili recimo, kakav je vaš odnos prema predlozima o podeli Kosova?
— Pre svega, menjao bih ljude koji pregovaraju jer su se oni pokazali kao prilično nestručni. Mi smo u poslednjih nekoliko godina dali ogromne koncesije kosovskim Albancima, nisam primetio da smo nešto supstancijalno dobili zauzvrat. Naša vlast govori da mi trenutno vodimo u tom dijalogu sa 5:0. Šta bi bilo kad bi Albanci smanjili na 5:1, to bi bila potpuna katastrofa. Samo u nekoliko dana i uklanjanje zida u Kosovskoj Mitrovici, davanje pozivnog broja za Kosovo a da ništa nismo dobili zauzvrat, uključujući i ZSO, koja je inače mogla da se formira bez ikakve saglasnosti Albanaca s obzirom na to da ne uzima nikakvu nadležnost od Prištine. To govori o vrhunskoj nestručnosti ove vlasti. Ja bih taj razgovor vodio ipak malo ozbiljnije. Možda se ne bih toliko busao u grudi kao naša vlast, možda ne bih uvlačio javnost na prilično neodgovoran način — zveckajući oružjem, dižući dramu, praktično uvodeći u bezbednosne opasnosti ne samo naše građane u Pokrajini već i u celoj zemlji. To treba raditi na ozbiljniji način i treba na ozbiljniji način shvatati činjenicu da je kosovsko pitanje pre svega tretirano u SB UN kao što to nalaže Rezolucija 1244.
Na kraju — ko je Vuk Jeremić? Zašto da glasamo za vas?
— Ne bih pričao o sebi, kakve su moje karakteristike, građani će dati svoj sud na izborima. Ali ono što je mene motivisalo da se uključim u trku za predsednika Srbije je moje duboko uverenje da stvari u ovoj zemlji idu u pogrešnom pravcu, da možemo i zaslužujemo bolje, i da je potrebna nova energija da izgradimo jednu razvijeniju i pravedniju Srbiju, na dostojanstven način predstavljenu u svetu. Ja verujem da mogu da doprinesem izgradnji jedne takve Srbije, zato se kandidujem, a građani će na kraju imati poslednju reč.
I verujete da možete da pobedite?
— Ja se nikad ne bih kandidovao da ne verujem da mogu da pobedim.
