Gas je u Srbiji, uz TA peći, i dalje najjeftiniji i najkomforniji energent, rekao je u emisiji „Energija Sputnjika“ Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“.
U razgovoru sa Jelicom Putniković, on je istakao da, iako je tokom ledenih dana potrošnja gasa u našoj zemlji bila za 30 do 40 odsto veća nego obično, potrošači ne treba da brinu kada je reč o ceni tog energenta, iako su se stekli uslovi za povećanje cene.
„Već je sad jasno da gas u prvom kvartalu ove godine neće poskupeti. Iako je reč o 250 hiljada porodica kojima to svakako jeste neka vrsta pomoći, zadržavanje postojeće cene gasa po „Srbijagas“ neće biti toliko negativno u finansijskom smislu. Mi ćemo ostati u zoni očekivanog profita i s ovim ustupkom koji smo učinili našim najvernijim potrošačima, onima koji najbolje plaćaju — a to su domaćinstva“, kaže Bajatović.
Iako se „Srbijagas“ već godinama svrstava u red preduzeća gubitaša, Bajatović napominje da ovo preduzeće već treću godinu zaredom posluje sa profitom.
„Dvehiljadepetnaestu godinu završili smo sa 13,7 milijardi poslovne dobiti i 2,9 milijardi dinara ukupne dobiti; 2016. sa 16 milijardi dinara poslovne i 2,5 milijarde ukupne dobiti. Ne možemo više govoriti o ’Srbijagasu‘ kao o gubitašu. Danas kompanija ima manje zaposlenih nego kada sam ja došao na mesto direktora; svi operativni troškovi smanjeni su na minimum, a za investicije ne dugujemo ni dinara. Platili smo i 30 miliona starih kredita, kao i 50 miliona evra starih dugova Rusima, tako da sada nemamo nikakve istorijske dugove. Ruskoj strani smo, zapravo, platili sve ono što smo bili dužni od 1996. godine do danas“, ističe Bajatović.
Šta je loše u našim ugovorima sa Rusima
Generalni direktor „Srbijaga“ osvrnuo se i na rad Energetske zajednice iz Beča, koja tvrdi da Srbija u jednom članu sporazuma o snabdevanju prirodnim gasom, koji je potpisala sa Ruskom Federacijom, navodno krši principe konkurencije Ugovora o energetskoj zajednici. On dodaje i da mu je veoma interesantno to što se Energetska zajednica već godinama, kako kaže, „bavi isključivo Srbijom“.
„Srbija nije uvela sankcije Rusiji, i ne treba da ih uvede. Moj lični stav, ne stav Vlade Srbije i ’Srbijagasa‘, jeste da mi apsolutno nije jasno šta će nam ta Energetska zajednica. Ona je osnovana kao pomoć državama koje žele da uđu u EU, ali ona uopšte ne razume kako su vezani svi ti interesi. Fokusira se na Srbiju u negativnom smislu, zbog našeg ugovora s Rusijom, a mimo toga se uglavnom bavi rešavanjem problema Ukrajine. Nikada, ponavljam, nikada ništa nije pomogla nikome, pa ni nama, a samo nam stvara probleme! Ako pravih problema nema, ona ih izmišlja — da bi mogla da opravda što postoji. To je jedna visokobirokratizovana struktura, koja zemljama u tranziciji nameće stvari koje za Zapadnu Evropu nisu relevantne“, kaže Bajatović i dodaje da su primedbe Komisije o kršenju ugovora s Rusijom „apsolutno neosnovane“.
„Šta je to tako loše u našem ugovoru s Rusima? To što u njemu piše da je ruski gas samo za naše tržište? Tačno je da tako piše — ali u praksi, tokom hladnih dana, mi smo što prodali po istoj ceni po kojoj smo nabavili, što pozajmili gas Bosni i Hercegovini, da se Sarajevo ne bi smrzavalo. Taj gas samo ulazi kod nas iz Mađarske, mi a nemamo gde da ga prodamo, jer nemamo interkonekcije ka Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji… Pa šta će nam onda te odredbe? Razgovarali smo s kolegama iz ’Gasproma‘, i to ćemo promeniti — pisaće da je gas i za dalju prodaju“, objašnjava Bajatović i dodaje da „Srbijagas“, u tom pravcu, planira sa „Gaspromom“ i zajednički „hab“, koji bi služio za, kako kaže, regionalni nastup.
Na pitanje da li će činjenica da je Srbija krenula u stvaranje novih gasnih interkonekcija s Bugarskom i Rumunijom doprineti boljem snabdevanju, Bajatović kaže da su one svakako dobra ideja ali da, nažalost, ne pogađaju problem u srž.
„Evropska komisija će najzad dati tih 50 miliona evra kroz IPA projekte za izgradnju interkonekcije, odnosno dvosmernog gasovoda, koji treba da bude gotov do 2020. godine. Navodno je gradnja između Grčke i Bugarske već počela, kao i jedan manji deo između Turske i Bugarske. To bi u perspektivi trebalo da znači da i mi možemo da se nakačimo na ’Turski tok‘ — ali problem je što u ovom slučaju te interkonekcije mogu da crpe samo već postojeće količine gasa, a ne neka nova izvorišta“, kaže Bajatović.
Važno snabdevanje kroz Ukrajinu
On napominje da ne postoje nova ležišta gasa na koje južne interkonekcije mogu da se „naslone“, i dodaje da, koliko mu je poznato, u linijama TAP i TANAP neće biti rezervisanih količina za Srbiju, odnosno gasa predviđenog za naše tržište. Jedini koji tu može da odigra neku ulogu je Iran, kaže Bajatović, ali očekuje da će se Teheran pre okrenuti azijskim tržištima.
„Bilo bi lepo da se Bliski istok vrati u normalu nakon svih tih obojenih revolucija, da se konačno sve smiri, pre svega u Siriji… Ali mislim da smo dugoročno ’osuđeni‘ na količine gasa koje će Rusija slati Evropi. Sve će se, na kraju, opet svesti na reeksport ruskog gasa — jer drugog proizvođača za Srbiju jednostavno — nema. Rusiju prosto ne možete da zamenite u evropskoj ’gasnoj jednačini‘“, kaže Bajatović, i dodaje:
„Jedini gasovod koji je to mogao da nam obezbedi bio je ’Južni tok‘. Interkonekcije bi mogle da omoguće da nam Rumuni možda ustupe neke količine gasa, iz viškova, jer imaju velike količine gasa. Pored Banatskog dvora u planu su još dva skladišta gasa, od kojih je jedno svega šest kilometara od rumunske granice.“
Energetska bezbednost je, kaže Bajatović, od ogromnog značaja. Mora se imati u vidu da će, ukoliko dođe do prekida tekućeg snabdevanja preko Ukrajine, problem odjednom imati sve zemlje jugoistočne Evrope — pa i Srbija, a sve zbog toga što je izgradnja „Južnog toka“ obustavljena.
„Ako se ukine snabdevanje kroz Ukrajinu…. Srbija, Slovačka, Mađarska… nijedna od tih zemalja neće više moći da dobije dovoljno gasa. Ako taj pravac snabdevanja nestane, svi novi pravci, koji idu preko Nemačke, imaju kapacitete koji nam maltene garantuju da nećemo moći svi da imamo dovoljno gasa. Ovo važi čak i u slučaju da se izgradi dugo najavljivani ’Severni tok 2‘“, naglašava naš sagovornik, i dodaje da je besmisleno graditi gasovode kroz pravce na kojima ne možete da naslonite direktno na izvor.
Skupi američki škriljci
Na pitanje da li je možda alternativa često spominjani američki gas, o kojem je bilo mnogo reči poslednjih godina, Bajatović kaže…
„Doći će taj američki gas, ali pitanje je — po kojoj ceni. Mi ne možemo da postupamo samo kako od nas zahteva evropska birokratija. Mislim da će taj njihov gas, koji se vadi iz škriljaca, za nas biti previše skup — i ne vidim da može da konkuriše ruskom gasu, bar dok cena nafte ne pređe sto dolara po barelu. Dakle, još dugo vremena to za nas neće biti rentabilno. Napominjem da za mene ovo nije ideološko pitanje. Ako cena i uslovi budu odgovarajući, kupovaćemo gas od bilo koga. Čak i od Amerikanaca, evo, to kažem na ovom vašem, ruskom mediju. Najjefitniji gas — nebitno je ko ga isporučuje!“, kategoričan je Bajatović.
On naglašava da Srbija u evropskoj „energetskoj jednačini“ mora da brani sopstvene interese.
„Vidim u ovoj rusofobiji koja je zavladala, a i u ’amerikanofobiji‘ nakon izborne pobede Donalda Tramp da se jednako napadaju i Rusi i Amerikanci, samo iz različitih uglova. Tu evropsku birokratiju svi ignorišu, a mi im robujemo i podilazimo. Shvatite — ako nemate energiju, nemate razvoj… A ako nema razvoja, ne možete da rešavate ni socioekonomske probleme. Ukoliko jugoistočna Evropa želi sebi dobro, možda bi trebalo da razmisli o nekoj novoj verziji Južnog toka“, zaključuje generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.
