Preti li Evropi nova gasna kriza, poput one 2006. ili 2009. godine, i hoće li posredovanje Evropske unije biti od pomoći u nastojanjima da se spreči da Ukrajina ponovo izazove energetski kolaps?
Jelica Putniković je u radijskoj emisiji „Energija Sputnjika“ o ovoj temi razgovarala sa dr Vojislavom Vuletićem, generalnim sekretarom Udruženja za gas Srbije i Srećkom Đukićem, ekonomistom i diplomatom, profesorom Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Đukić podseća da Evropa pred svaku zimu drhti da li će imati dovoljno gasa, i da to traje još od nestanka Sovjetskog Saveza.
Strategija izvoza sovjetskog gasa u Evropu, kaže on, bazirala se na izgradnji gasovoda kroz Ukrajinu i Belorusiju, i sve do izgradnje „Plavog toka“ za Tursku i „Severnog toka“ za Evropu, Evropa nije imala nikakvu alternativu gasovodima koji iz Rusije idu preko ove dve zemlje.
„Ako ova zima potraje i Brisel nastavi da Kijevu gleda kroz prste, a Ukrajina nastavi da s Rusijom preko gasa isteruje političke poene, postoji bojazan da se ponovi situacija iz 2009. godine. Mislim, međutim, da se Evropa donekle obezbedila, tako što je podigla granicu obaveznih rezervi gasa sa 90 na 120 dana, i ukoliko se te obaveze budu poštovale, mislim da je moguće izbeći ponavljanje 2009. U svakom slučaju, svaka zima je neprijatna — a naročito nama koji nemamo nikakvu alternativu sem ruskog gasa, koji stiže preko Ukrajine i Mađarske“, kaže Đukić.
Da je Srbija u nezavidnoj situaciji, smatra i generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, Vojislav Vuletić — on podseća da podzemno skladište „Banatski dvor“ ne može da služi za bazno snabdevanje Srbije, i ne može da reši problem ukoliko se desi da gas koji ide preko Ukrajine uopšte ne stigne. Vuletić, međutim, ocenjuje da se to neće dogoditi jer, kako kaže, „iako se Evropa pravi naivna, njoj je sve potpuno jasno“.
„Kapacitet ’Severnog toka‘ je 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je oko dve trećine gasa koji preko Ukrajine ide ka Evropi, pa u celoj ovoj situaciji mislim da neće biti problema s obustavom gasa, upravo zbog postojanja tog gasovoda. Evropa takođe ima razvijenu mrežu podzemnih skladišta gasa, koja mogu da pokriju trenutak kada Ukrajina, da tako kažem, ’ukrade‘ ruski gas iz sistema“, objašnjava Vuletić.
Na pitanje da li će, kada bude obustavljeno snabdevanje ruskim gasom preko Ukrajine, Srbija svoje potrebe moći da zadovolji gasom iz evropskih skladišta, Vuletić kaže da se na kraju sve svodi na jedno pitanje, a to je cena.
„Kada je 2009. godine prestao transport gasa preko Ukrajine, mi ga jesmo dobili iz Evrope, ali ’Srbijagas‘ neće da kaže koliko je plaćen. Mi možemo da dobijemo taj energent iz evropskih skladišta, ali pitanje je koliko će koštati — jer, u trenutku nestašice gasa, svako eventualni višak prodaje po basnoslovno visokoj ceni“, kaže Vuletić.
Kao najbolju alternativu transportu gasa preko Ukrajine, Vuletić i dalje vidi projekat „Južni tok“. Mogućnost da taj obustavljeni projekat bude obnovljen ne isključuje ni Srećko Đukić.
„Još od kad su šezdesetih godina počeli prvi razgovori o isporuci sovjetskog gasa Evropi, kao i kad su počele prve isporuke, dakle tokom sedamdesetih, Amerika je uvek imala neprijateljski odnos prema tom gasu — i tako je ostalo do danas. Međutim, zbog mogućih promena u globalnoj politici SAD, vidim priliku da ’vaskrsne‘ i projekat ’Južnog toka‘ — ali do toga može da dođe samo ako ključne balkanske zemlje budu slobodno artikulisale i štitile svoje interese“, napominje Đukić.
S tezom da je ruski gas oduvek bio trn u oku Sjedinjenim Državama slaže se i Vojislav Vuletić — i ističe da Evropa ima samo štetu od toga što Amerika sprečava plasman gasa iz Rusije evropskim zemljama.
„Evropa je suviše zavisna od Amerike, i u jednom trenutku će zbog toga ispaštati. Plaše da će u jednom trenutku ostati bez gasa, a zaboravljaju da politiku Ukrajine vodi Vašington, koga je baš briga šta će biti sa tom zemljom — američka administracija već gleda sopstvene interese“, kategoričan je Vuletić.
