Šta god da bude, biće kako Brisel kaže. Bugarska mu je verna. Zato se i ponaša tako podanički.
Kada se u svoje vreme pojavio „Južni tok“ Sofija je počela da mašta o ekonomskoj koristi. Međutim, mesta su se promenila i partija je počela da se igra protiv interesa Bugarske.
Sofija je počela da zateže, makar i na svoju štetu. Zato je od EU i SAD dobila tapšanje po ramenu. „Južni tok“ je obustavljen. Međutim, u dušama predstavnika bugarske vlasti ostala je nada da će i njima jednom svanuti.
Kako se pokazalo, bili su u pravu. Odjednom se pojavila mogućnost nastavka razgovora o tom projektu. Nakon pozitivnog signala iz Brisela u Sofiji su živnuli.
Premijer Bojko Borisov, čim je saznao da će „Južnog toka“ ipak biti, promenio je sve principe u koje se ranije kleo i pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina kako bi razgovarao o povratku voljenog i nikada prežaljenog gasovoda.
Predsednik Rusije nije žurio da mu kaže: „Da“. U Moskvi je za tri godine bilo toliko „divnih“ učitelja, uključujuću i Bugarsku.
Rusija je u pravu što je oprezna, navode eksperti. Sofija nije samostalna u svojim akcijama. Niko ne zna kako će se dalje ponašati jedna od najslabijih država EU.
Moskva je počela da obnavlja odnose sa Ankarom, što znači da je verovatna i realizacija „Turskog toka“. Jasno je da će ruski gas koji direktno dolazi u Evropu bolje grejati od onog koji će doći tranzitom preko Turske.
Sofija u toj igri više liči na poslušnu marionetu, nego na ozbiljnog igrača, mada nije isključeno ni da Bugarska ipak lobira za svoje interese u Briselu, pokušavajući da odmrzne projekat.
Međutim, uši treba držati načuljene. Svaka strana, bilo da se radi o Turskoj ili o Bugarskoj, želi da monopolizuje „Turski tok“, odnosno „Južni tok“, jer kada dobije cev ona će višestruko povećati svoj uticaj na Brisel.
Rusija može da iskoristi tu situaciju za svoje interese. Naravno, pre ili kasnije moraće da napravi izbor između dva projekta. Najvažnije je da uzme u obzir nijanse i proračuna naredne poteze.
