Privatna vojna kompanija „Military Professional Resources“ (MPR) bila je „desna ruka“ Pentagona u svim „ratnim pohodima“ na Balkanu — od Hrvatske do Kosova. Njeni pripadnici su još aktivni na Kosovu gde učestvuju u obuci buduće vojske Kosova.
Firma je osnovana 1987. godine i vlasništvo je osmorice penzionisanih oficira američke vojske. Prvi čovek i osnivač te američke paravojne organizacije je penzionisani general Benc Džon Kredik, inače bivši radnik Pentagona, a biznis im ide tako dobro da su 2010. godine (poslednji dostupan izveštaj) inkasirali 15,7 miliona dolara.
Pentagon je tu firmu prvi put na Balkanu angažovao za obuku hrvatske vojske u vojnoj akciji „Oluji“. Za obuku hrvatskih vojnika i logistiku u akciji kojom je iz Hrvatske proterano skoro 250.000 Srba MPR je od Ministarstva odbrane SAD dobio 50 miliona dolara.
Kamp za obuku nalazio se u blizini Zadra, a obuku hrvatske vojske vodio je general major Ričard Grifit, vijetnamski veteran. Umešanost te firme u vojnu akciju „Oluja“ obelodanjena je posle tužbi koje je nekolicina krajiških Srba protiv njih podnela pred sudom u Čikagu. Epilog te tužbe je nejasan, jer je po jednoj verziji odbačena, dok drugi govore da se završila nagodbom tako što su Srbi tužioci prihvatili ponuđenu sumu kao naknadu.
Za isti posao tokom rata u Bosni, radeći za muslimansku stranu, ta firma je od Pentagona dobila 100 miliona dolara. Osim obuke, ona je i tokom embarga UN na naoružavanje zaraćenih strana imala zadatak da naoruža Muslimane za konačan obračun sa Srbima. To je i uradila, ali je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, MPR u Bosni ostao bez posla, pa je po nalogu Pentagona nastavio rad na Kosovu. Tome je dobrano kumovao Agim Čeku, koji je bio hrvatski general, ali i jedan od vođa OVK na Kosovu. Obuku pripadnika OVK za „gerilski rat“ protiv srpske vojske, logistiku za napade i trening kampove za nove članove OVK, koji su bili instalirani na severu Albanije, vodio je lično prvi čovek MPR-a — Benc Džon Kredik.
Kosovski rat za MPR je bio izvor pravog bogatstva, jer je za nešto više od dve godine angažovanja, uključujući i naoružavanje OVK, „zaradio“ blizu 200 miliona dolara! Godine 1999. odmah po okončanju NATO bombardovanja SRJ, MPR se „pritajio“ obučavajući Albance za napad na Makedoniju 2001. godine. Za „prvog“ čoveka izabran je Samedin Džezairij, poznat i kao „komandant Hodža“. Taj austrijski državljanin, poreklom iz Albanije, borio se i tokom kosovskog rata na strani OVK, a sa Kredikom se poznavao iz rata u Čečeniji i Avganistanu. Komandant Hodža je kao vođa mudžahedinske 112. brigade predvodio napad na Makedoniju zajedno sa 17 instruktora te američke privatne vojne firme.
Informacije koje su procurele iz NATO-a 2002. godine, a kojima je raspolagala i nemačka obaveštajna službe BND, ukazivale su da je Džezairiju tada bio namenjen mnogo ozbiljniji zadatak od osvajanja makedonske teritorije za Albance. On je prema tim podacima trebalo da stvori prostor za formiranje ogranka Al Kaide na Balkanu u trouglu jug Srbije–Kosovo–Makedonija. Plan nije uspeo, pa se vojni deo MPR-a povukao, dok se civilna veza nastavila sa Kosovom preko Filipa S. Goldberga, koji je bio šef američke misije u Prištini od 2004. do 2006. godine.
Goldberg je inače igrao aktivnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Od 1994. do 1996. godine bio je odgovoran za sektor „Bosna“ u Stejt departmentu. Blisko je sarađivao sa specijalnim izaslanikom Vašingtona Ričardom Holbrukom i igrao je centralnu ulogu kao šef kabineta pregovaračkog tima u Dejtonu. Goldberg je radio pod nadzorom pomoćnika državnog sekretara SAD Džona Negropontea, koji je bio direktno zadužen za razne „aktivnosti“ američkih ambasada, koje su sarađivale sa MPR-om širom sveta, i koji je bio civilna veza sa tom vojnom firmom.
Goldberg je 1996. godine radio i kao specijalni asistent tadašnjeg pomoćnika državnog sekretara Stroba Talbota koji je zajedno sa državnom sekretarkom Medlin Olbrajt odigrao ključnu ulogu u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Njegov blizak saradnik u to vreme bio je Džejms Foli, čovek koji je bio na čelu informativne službe u Stejt departmentu i koji je blisko sarađivao sa ambasadorom NATO-u u Briselu Džejmijem Šejom. Nepuna dva meseca pre vojnog napada NATO-a na SRJ Foli je pozvao OVK da se „transformiše“ u uglednu političku organizaciju, preuzevši na sebe obavezu da od „terorista OVK“ napravi političare koji i danas vladaju Kosovom.
MPR je za uspeh na Balkanu dobio veliki bonus od Pentagona i američkih vlasti, ali i iz privatnih fondova koji se dovode u vezu sa porodicom Klinton.
Ta firma, to jest njeni pripadnici i danas su veoma aktivni na Kosovu, u vojnim i civilnim pripremama za formiranje vojske Kosova. Budžet za kosovsku vojsku dosegao je 42 miliona evra, a plan je da se svake godine povećava za oko četiri miliona. Taj pozamašan „džeparac“ za vojni sektor siromašnog Kosova puni se i preko MPR-a, tačnije iz američkog vojnog budžeta. Njime se plaća obuka transformisane OVK, kao što su rukovanje najsavremenijim oružjem, učenje stranih jezika, obrazovanje kadrova po prestižnim vojnim akademijama u svetu, itd. Obuku obavljaju pripadnici MPR-a.
U nekim stranim medijima tokom devedesetih godina prošlog veka, pripadnici MPR-a su bili nazvani svedocima ratnih zločina nad Srbima širom Balkana, ali ih nikada nijedan sud nije procesuirao kao potencijalno ozbiljne svedoke. Amerika i Pentagon svaki put su demantovali bilo kakvu vezu sa MPR-om, iako postoje brojni dokazi o saradnji te firme i Pentagona.
U sastavu MPR-a nalazi se oko 340 bivših američkih generala, obaveštajaca, specijalaca, ali i karijernih diplomata. Firma je osnovana kada je Amerika shvatila da u nekim sukobima ne može da bude direktno vojno umešana ili prisutna zbog Ujedinjenih nacija, pa je MPR koristila kao „prečicu“ za rušenje režima koje nije mogla da stavi pod svoju kontrolu. Tako obučena grupa ljudi sa veštinama sticanim u ratovima u Vijetnamu i drugim zemljama mogla je da uđe na svaku teritoriju na svetu i da izazove takozvane „blic“ krize, nemire, a kao što smo videli i ratove. MPR je najbolji posao obavio na Kosovu, pa je taj scenario kasnije primenjivan i u Somaliji, Boliviji, na Haitiju…
Ta kompanija trenutno ima 100 miliona dolara u aktivnim ugovorima, 800 stalnih terenskih agenata i 12.500 osoba koje rade po pozivu.
