Ruski i mnogi ukrajinski analitičari Bajdenovu oproštajnu posetu povezuju sa poslovanjem njegovog sina u toj zemlji, sa podrškom koju pruža kijevskim vlastima, sa Bajdenovom željom da učestvuje na predsedničkim izborima 2020. godine i nizom drugih motiva.
„Kao prvo, Bajden želi da pripremi Kijev za tranziciju vlasti u SAD i za saradnju sa novom, Trampovom administracijom. Možda to zvuči malo čudno, ali demokrata Bajden i njegov naslednik u Beloj kući, republikanac Majk Pens, u kontaktu su po pitanju Ukrajine i Pens će, verovatno, nastaviti Bajdenovu politiku kada je reč o Kijevu“, kaže za Sputnjik ukrajinski politikolog Oleg Onopko.
Pens je poznat po svojoj beskompromisnom stavu prema Rusiji, a zalagao se i za pružanje veće pomoći Ukrajini. Prema informacijama ukrajinskih eksperata, Bajdenov tim je već kontaktirao Pensa i njegove saradnike ne bi li nastavili Bajdenovu politiku prema Ukrajini i dobili su pozitivan odgovor.
Drugi razlog posete povezuje se sa Bajdenovim planovima da učestvuje u američkoj predsedničkoj trci 2020. godine, a u te svrhe mu je potreban „ukrajinski slučaj“.
„Bajden želi da ukrajinske političke elite ostanu lojalne prema Demokratskoj stranci i njenim liderima zato što planira da učestvuje na predsedničkim izborima 2020. godine“, dodaje Onopko.
Treći razlog su poslovi njegovog sina, koji je član saveta direktora jedne od najvećih energetskih kompanija u Ukrajini — „Burisma“.
Bajden želi da precizira dalju perspektivu poslovanja svog sina Hantera Bajdena u Ukrajini i uspostavi veze između Kijeva i nove američke administracije. Ne bi trebalo zaboraviti da je Bajden savetovao Porošenku da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa.
Takođe, interesantno je da je nekoliko dana uoči Bajdenovog dolaska u Ukrajinu objavljeno da su svi krivični postupci protiv „Burisme“ i njenog predsednika Nikolaja Zločevskog zatvoreni. Kompanija je bila optužena za utaju poreza u periodu od 2012. do 2014. godine za sumu od oko 180 miliona grivni, odnosno oko 6,3 miliona dolara.
Neki ukrajinski eksperti, međutim, smatraju da je Bajden došao u Ukrajinu i da zataška „mutne radnje“. Pobornici te teze navode da njegov sin sarađuje sa kompanijama koje se bave proizvodnjom gasa iz naftnih škriljaca. Tu postoje razni finansijski interesi, a Bajden je sada bio primoran da rešava niz pitanja i usaglašava pozicije, u slučaju da se američke obaveštajne službe pozabave tim slučajem. Faktički, tvrde analitičari, dok je Bajden bio na vrhuncu političke moći u tim poslovima je bilo „korupcijskog lobiranja“. To znači da bi Bajden bio prvi na udaru ukoliko Tramp započne istragu.
„Na kraju, njegova poseta ima i simbolički značaj — Bajden želi po ko zna koji put da uveri Kijev da je Amerika uz Ukrajinu. Ne bih rekao da ova poseta ima veliki politički značaj, za razliku od velikih promena u diplomatskom korpusu, koje je najavio Tramp. Domaća javnost, privrednici i političari čekaju da vide kako će se to odraziti na Ukrajinu, a to je ono i što stvarno zanima Kijev“, zaključio je Onopko.
U Vašingtonu su ranije rekli da Bajden dolazi u Kijev da bi pružio podršku kijevskim liderima.
Tokom posete Kijevu, odlazeći potpredsednik SAD se sastao sa svojim velikim prijateljem — ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, ali i sa premijerom Vladimirom Grojsmanom. On se rukovao sa Porošenkom i dao poslednje instrukcije za „let na Mesec“ (Bajden je zadatak izgradnje ukrajinske države uporedio sa letom na Mesec).
Osim toga, Bajden je pozvao Ukrajince da nastave reforme, borbu protiv korupcije i da sarađuju sa MMF-om, a takođe je rekao i da antiruske sankcije treba da ostanu na snazi sve dok Krim ne bude vraćen Ukrajini.
Porošenko je pozvao Bajdena da i ubuduće posećuje Ukrajinu kao njegov prijatelj, a izrazio je i nadu da će njegov naslednik Majk Pens nastaviti da podržava zemlju.
„Želeo bih da izrazim svoju iskrenu zahvalnost dobrom prijatelju, potpredsedniku Bajdenu i aktuelnoj administraciji SAD. Hvala za savete i za pomoć! Mi se nadamo da će se takva saradnja nastaviti i sa novom administracijom…“, rekao je Porošenko.
U poslednje tri godine Bajdena su kijevske vlasti nazivale najboljim prijateljem Ukrajine u administraciji američkog predsednika, a Bajden je, sa druge strane, priznao da sa Porošenkom preko telefona razgovara češće nego sa svojom ženom.
Bajden je u Obaminoj administraciji bio zadužen za pitanja Ukrajine.
U Vašingtonu su još u aprilu 2014. godine rekli da su SAD investirale pet miliona dolara u „razvoj demokratije“ u Ukrajini.
Rezultat „razvoja demokratije“ je više nego očigledan — u zemlji je došlo do državnog udara u februaru 2014. godine i obojene revolucije, naoružavani su i legalizovani nacionalistički bataljoni (po procenama eksperata, oni broje između 50 i 60 hiljada ljudi), izbio je građanski rat na jugoistoku zemlje, a građani Krima, nezadovoljni novim kijevskim vlastima, izglasali su na referendumu da uđu u sastav Rusije.
U tzv. „antiterorističkoj operaciji“, koju su kijevske vlasti povele protiv sopstvenog stanovništva u Donbasu, poginulo je oko 10.000 ljudi, na hiljade je ranjeno, mnogi su ostali bez domova, a 1,5 milion ljudi napustilo je zemlju.
Na kraju, zemlja je ekonomski potonula, standard građana je pao na najniže grane, nacionalna valuta je devalvirala, a korupcija je procvetala.