Potpredsednik SAD Džozef Bajden je svoju evropsku turneju ovih dana iskoristio da saveznicima u EU poruči kako novi gasovod iz Rusije ka Nemačkoj „izgleda kao prilično loš dogovor“ za Evropu jer uvećava energetsku zavisnost od Moskve.
Evropi je, kaže, potrebna diversifikacija energetskog tržišta. Napomenuo je, doduše, da će Evropa sama morati da se pozabavi tim pitanjem. Valjda da ne bi ispalo da im Amerika, nedemokratski, natura rešenje. Nije, međutim, mogao da ne pokaže i brigu za Ukrajinu, koju će, kako reče, „oslanjanje na Rusiju… fundamentalno destabilizovati“. Usput je i ponudio rešenje. Drugi čovek odlazeće američke administracije podsetio je boraveći u Stokholmu da Evropa ima mogućnosti nabavke tečnog gasa iz Amerike.
Ruski gas je već dugo predmet intenzivne američke pažnje. Prvi pokušaj Amerikanaca da stanu na put tranzitu ruskog gasa u Evropu dogodio se još u doba SSSR-a. Početkom 70-ih godina prošlog veka SAD su pokušale da blokiraju sporazum o gasu između SSSR-a i Nemačke, podsetio je predsednik ukrajinskog Centra za sistemske analize i predviđanja Rostislav Išćenko. Pokušaj je bio bezuspešan, ali je izazvao mnogo problema. Od tada se dešava sve već viđeno.
Već prvo izdanje „Severnog toka“ nije dalo mira Sjedinjenim Državama. Pod izgovorom očuvanja životne sredine Baltičkog mora Amerikanci su pokušali da nateraju Švedsku i Finsku da blokiraju projekat. Jedino što su postigli su ograničenja u radu gasovoda, pa prva linija „Severnog toka“ ne radi punim kapacitetom, rekao je Išćenko. Uspele su i da nateraju EU da donese restriktivan Treći energetski paket koji proizvođaču energenata zabranjuje i njegovu distribuciju.
Neizbežni Bajden
Sjedinjene Američke Države umešale su prste i u prekid projekta „Južni tok“. I ovde je važnu ulogu imao Bajden. „Od ’Južnog toka‘ odustalo se odmah nakon Bajdenove posete Bugarskoj“, napominje politikolog i publicista Leonid Krutakov.
Verne jednom oprobanoj taktici, SAD i danas plaše Evropljane „Severnim tokom 2“.
„Nijedna zemlja ne bi trebalo da koristi energiju kao oružje. ’Severni tok 2‘ je loša stvar za Evropu“, kako reče Bajden.
Priliku da se sa predavanjem o „opasnostima energetskog oružja u rukama Rusije“ među prvima upoznaju imale su svojevremeno baltičke zemlje. Rezultat toga je da se Litvanija najviše uplašila i najviše platila diversifikaciju i svoju energetsku bezbednost. U 2015. ju je norveški tečni prirodni gas (TPG) koštao duplo više od ruskog, a ove godine jedan i po put više.
U borbi sa „Severnim tokom 2“ Amerikanci su pronašli vernog saveznika. Opet se za to pobrinuo Bajden. Na sastanku u Davosu, američki potpredsednik i predsednik Ukrajine zajednički su zaključili da je priroda tog ruskog gasnog projekta „čisto politička“. Dogovorili su se da „deluje efikasno“ i spreče njegovu izgradnju. Nije za susedom zaostala ni Poljska, pa je u julu ove godine njena antimonopolska regulatorna komisija odbila da se saglasi sa izgradnjom „Severnog toka 2“.
Sprečavajući izgradnju drugog kraka „Severnog toka“ SAD pokušavaju da ubiju nekoliko muva jednim udarcem. „Ostaviti Evropu bez relativno jeftinih energenata i time smanjiti njenu konkurentnost i staviti je u potpunu zavisnost od energenata koji će biti isporučeni pomorskim putem pod kontrolom SAD“, rekao je Išćenko. I drugo — napraviti probleme Rusiji, jer za količine koje kupuje Evropa ne možete odmah naći kupca.
Ne treba zaboraviti da se SAD sa TPG neveliko nudi Evropi, pa prekid „Severnog toka 2“ — znači eliminaciju konkurenta. Doduše, šef analitičkog odeljenja Fonda nacionalne energetske bezbednosti Ruske Federacije Aleksandar Pasečnik smatra da snabdevanje Evrope TPG-om nije ništa više od PR kampanje.
„Probne isporuke koje stižu u Evropu više liče na pi-ar kampanju. Komercijalnog objašnjenja za takve isporuke nema“, kaže on.
Ukrajinska gvožđurija
Najveći razlog za strah od „Severnog toka 2“ ima Ukrajina jer on može da joj oduzme status tranzitne zemlje, a time i godišnji prihod od dve milijarde dolara. Osim toga, neveseli su izgledi za ceo ukrajinski gasni transportni sistem. „Bez ruskog gasa to je samo gvožđurija“, zaključio je Leonid Krutakov.
U političkom smislu, Ukrajina će izgubiti jednu od glavnih poluga pritiska na Rusiju i Evropu. I kada se uzme u obzir da se nedavno ponovo nazrela senka „Turskog toka“, topi se njena šansa da ostane u centru pažnje EU.
Otuda pokušaji Ukrajine da na bilo koji način spreči izgradnju „Severnog toka 2“, pa i njena tužba sudu zbog toga. „To je politički projekat. Tražimo od Evropske komisije da pokrene istragu i zaustavi antievropski i antiukrajinski projekat“, rekao je svojevremeno bivši ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.
Nervoza Ukrajine je razumljiva, pogotovo pred zimu. Ni Majdan nije pomogao. Pokazalo se da ruski gas ipak treba platiti, štaviše, po evropskim cenama. A para nema i ne očekuju se.
MMF se ne žuri da pomogne. Od obećanih 17 milijardi dolara Kijev je dobio samo 6,7 milijardi. Ove godine ni dolara. Program pomoći u 2016. je zamrznut zbog nezadovoljavajućih rezultata ekonomskih i političkih reformi. Kada će doći do finansijskog odmrzavanja, ne zna, verovatno, ni šefica Fonda Kristin Lagard.
U tim okolnostima, Ukrajina mora nekako da obezbedi rezerve gasa za zimu. Predsednik Upravnog odbora „Naftogasa“ Andrej Kobolev rekao je da je kompanija već potrošila za nabavku gasa iz Evrope 272 miliona od 300 miliona dolara kredita od EBRD. Od sopstvenih sredstava ostale su samo zlatne rezerve. Stoga će, smatra Krutakov, Ukrajina odigrati poznatu kombinaciju — prikupiće novac iz Evrope i Amerike, počeće da povlači gas iz evropskog gasovoda i, kao i prošle sezone, primaće gas po uplati. Postoji još jedna opcija: tražiti od ljudi da stegnu kaiš. Ali čvršće nego ikada, kaže Kobolev.
Opcija da iz Evrope dobije povratni gas je pod znakom pitanja jer mnogo košta. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je priznao da su u januaru isporuke reeksportovanog gasa iz Evrope u Ukrajinu koštale 30 odsto više nego ruski gas. Porošenko ipak u rukama ima adut — Ukrajina nije preuzimala dovoljno gasa za nesmetan tranzit u Evropu. Prema predsedniku Upravnog odbora „Gasproma“ Alekseju Mileru, upumpana je samo 2,1 milijarda kubnih metara gasa u podzemno skladište za zimu. I malo je verovatno da će biti uhvaćen korak do početka grejne sezone. Tako se EU na zimu može suočiti sa velikim problemom, ako Ukrajina počne sebi da pumpa tranzitni gas, a Rusija blokira ventil.
Da bi problem nekako bio rešen, potpredsednik Evropske komisije nadležan za Energetski savez Maroš Ševčovič u septembru će posetiti Kijev, a zatim Moskvu.
U međuvremenu, Kijevu ostaje da se nada milosti prirode — toploj zimi. U tom slučaju, kao i prošle godine, Ukrajina će moći bez ruskog gasa. Ako udare mrazevi, Ukrajina, po mišljenju glavnog i odgovornog urednika RIA „Derbent“ Milrada Fatulajeva, moći će da reši to pitanje ili povratom gasa iz EU ili dobijanjem novca od MMF-a.
Čini se da Kijev ima glavni zadatak da zbog gasa nervira Moskvu. Nedostatak nezavisnosti Ukrajine u političkom i ekonomskom odlučivanju čini da se o svemu odlučuje preko okeana, a tamo je važno da se pogorša imidž i ekonomski položaj Ruske Federacije, zaključuje Fatulajev.
