Predsednik Kosova Hašim Tači u oproštajnoj poseti sa odlazećom administracijom Baraka Obame sastao sa senatorom Džonom Mekejnom i potpredsednikom Amerike Džozefom Bajdenom kako bi „osigurao“ podršku SAD na Kosovu, ali i utanačio detalje o uspostavljanja kosovske vojske, koja je, kako je rekao, od vitalnog značaja za „održavanje nacionalnog suvereniteta“.
Ideja o kosovskoj vojsci nije od juče, a u poslednjih nekoliko godina od ideje počela je polako da se kreće ka realnosti posebno kad je iz vrha NATO-a Tači dobio „zeleno svetlo“ za formiranje vojske.
Milovan Drecun, predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, kaže da na žalost NATO, koji čini najveći deo Kfora, u poslednje vreme trenira i organizaciono priprema takozvane kosovske bezbednosne snage da prerastu u nekakvu vojsku ili oružane snage te takozvane države.
„Mislim da su oni veoma čvrsti u nameri da to realizuju. Naravno da bi tako nešto bilo protivno interesima srpskog naroda, koji sigurno tako nešto neće podržati u prištinskom parlamentu, jer bi to dodatno ugrozilo bezbednost srpskog naroda. Ta formacija ne može nikako da bude faktor stabilnosti, a istovremeno bi se poremetio i balans snaga u regionu, kao i kontrola naoružanja koje se sprovodi u regionu, jer ta samoproglašena država ne može da učestvuje u tim programima“, objašnjava Drecun.
Naš sagovornik ujedno i podseća da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi i da je po njoj i Kfor prisutan na Kosovu, kao i da ne predviđa formiranje bilo kakve vojne formacije.
„NATO može ozbiljno da izazove destabilizaciju podrškom formiranju tih snaga, koje će, bojim se, u jednom trenutku, ipak, biti formirane“, navodi Drecun.
Da li bi u ovom slučaju smena na američkom tronu mogla da utiče na ako ništa drugo, a ono na odlaganje takve odluke, Drecun kaže da na to treba sačekati dok se ne vide stvarni pravci koje će Tramp preduzeti kad postane predsednika SAD i kada bude poznata njegova politika prema Balkanu. Odnosno, kakvu će politiku voditi prema NATO-u i prema Rusiji.
Srbija, sa druge strane, navodi naš sagovornik, na to može samo da utiče time što će jačati odnose sa NATO-om, na način na koji se do sada radilo.
„Da jednostavno ubedi NATO zvaničnike da bi na taj način ugrozili bezbednost srpskog naroda i da bi to destabilizovalo bezbednost na Kosovu i Metohiji. Pregovarački kapacitet Srbije sa NATO-om se svakako povećava, ali da li je on dovoljan, to je posebno pitanje. Čiji će interesi prevagnuti u NATO-u je takođe bitno pitanje“, navodi Drecun.
Kosovu na putu da oformi vojsku, za sada, stoje samo srpski poslanici, međutim sve su glasnije priče da Tači ima plan „B“, kako da zaobiđe parlament. Način na koji bi Tači mogao da oformi vojsku, a koji se najčešće pominje, jeste akt koji bi donela vlada Kosova. Na taj način bi bilo izbegnuto glasanje o toj temi u parlamentu, što znači da bi srpski glas bio — nebitan.
Druga varijanta je da „vojska Kosova“ realizuje vojni sporazum koje su potpisale Tirana i Priština. Posebno opasne odredbe tog sporazuma su one koje predviđaju da albanske jedinice borave na prostoru Kosova, iako ono nema puno međunarodno priznanje i suverenitet. Priština će tako dobijati direktnu pomoć Albanije u oblasti obuke i usavršavanja kadra takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga.
U potencijalnim zajedničkim nastupima udružene oružane snage Kosova i Albanije poljuljale bi region, jer bi brojno stanje tih vojski moglo da dostigne i do 20.000 ljudi pod oružjem.
Takozvane kosovske bezbednosne snage trebalo je da budu 2016. godine transformisane u „vojsku Kosova“. Po političkim kuloarima naveliko se spekuliše da bi ta vojna formacija imala samo prividnu komandu u Prištini, dok bi glavna komanda bila u sedištu NATO-a. Druga opcija kaže da je u pitanju samo promena imena bezbednosnih snaga Kosova.
Kosovo bi od država NATO-a dobila artiljerijsko i PVO naoružanje, a školovanje i obuku kadra, koje bi trebalo da broji oko 5.000 ljudi, na sebe bi preuzeo NATO.
