Zrno po zrno pogača, u ovom slučaju, dokument po dokument do ujedinjenja… Tirana i Priština po sporazumima, memorandumima i saradnji koje imaju moglo bi se reći da već nezvanično funkcionišu kao — jedna država.
Od 2014. godine, kada je u Prizrenu održana prva zajednička sednica „dve vlade“ Albanije i Kosova, pa do ovogodišnje, treće po redu, u Tirani, južna srpska pokrajina sa Tiranom je potpisala oko 11 akata o međusobnoj saradnji uključujući i otvaranje zajedničkih konzulata i ambasada u svetu.
Predstavnici Tirane i Prištine su potpisali pet sporazuma u oblasti kulture, ekonomije, carina i turizma, četiri memoranduma o razumevanju i dva protokola. Potpisali su sporazum o olakšicama u trgovini, memorandum o saradnji u zajedničkoj kontroli granica, sporazum o jačanju saradnje u području finansija, sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Povelju u području obrazovanja i naučnog istraživanja, kao i o zajedničkom delovanju u preduniverzitetskom obrazovanju. Obe vlade su sa predstavnicima njihove dijaspore potpisale i sporazum o zajedničkom organiziranju predavanja albanskog jezika u dijaspori.
Osim tih sporazuma, Priština i Tirana imaju potpisanu i deklaraciju kojom potvrđuju zajedničko političko angažovanje na jačanju sveopšte saradnje i preduzimanju konkretnih inicijativa za očuvanje nacionalnih tekovina.
Granica između Kosova i Albanije je samo formalna, moglo bi se reći da postoji samo na papiru. O tome govori i devet sporazuma o saradnji iz oblasti priznanja baždarenja tapografa drumskih vozila, o saradnji poreskih i carinskih zvaničnika u oblasti administrativnih, carinskih i poreskih istraga, o formiranju zajedničkog centra za obuku, o saradnji za izgradnju kapaciteta u sprovođenju reformi u oblasti upravljanja i javne uprave.
Potpisan je i sporazum o međugraničnoj saradnji, o saradnji u oblasti životne sredine i prostornog planiranja, o ekonomskom razvoju i saradnji u oblasti energetike i industrije.
Priština i Tirana rade na spajanju energetskih sistema Kosova i Albanije, što bi, kažu, dovelo do energetske stabilnosti, a u toku je izgradnja takozvanog „energetskog auto-puta“, koji bi trebalo da omogući razmenu struje. Dalekovod finansiraju Albanija i delom Nemačka, a radove izvodi hrvatska firma. Radovi se obavljaju u dužini od 240 kilometara preko albanske i kosovske teritorije. Ceo projekt, sa kompletnom opremom, vredan je blizu 70 miliona evra.
Kombinacija između kapaciteta u Albaniji i na Kosovu je idealna, jer 50 odsto energije iz hidroelektrana u Albaniji i 50 odsto energije iz termoelektrana sa Kosova predstavljaju idealan balans. Time bi se omogućilo da Kosovo, recimo, Crnoj Gori, koja ima problem sa nedostatkom struje, izvozi struju.
Tirana je prema Kosovu izdašna, pa tako Priština od 2008. godine ima na raspolaganju albansku jadransku luku Šenđin — besplatno.
Odnosno, Albanija je korišćenje te luke bukvalno poklonila Kosovu posle proglašenja nezavisnosti. Treba, dakako, reći da je ta luka od Prištine udaljena samo 123 kilometra, do koje se stiže savremenim auto-putem simboličkog naziva „Put nacije“.
Predstavnici Kosova i Albanije važe za dve najsiromašnije ekonomija u Evropi, zbog čega su napravili sporazum o zajedničkom nastupu na tržištu.
Na poslednjoj sednici vlada Tirane i Prištine, održane u junu ove godine, premijer Albanije Edi Rama je predložio i da Albanija i Kosovo imaju zajedničke ambasade. Kao primer diplomatske saradnje on je naveo zajednički konzulat u Milanu i najavio otvaranje zajedničkog konzulata u Minhenu. Ipak najznačajniji protokol koji je Albanija potpisala sa Kosovom jeste vojni sporazum 2014. godine, koji podrazumeva tesnu saradnju i razmenu borbenih jedinica albanske vojske i kosovskih zaštitnih snaga.
Od odredbi kosovsko-albanskog vojnog sporazuma posebno su opasne one koje predviđaju da albanske jedinice borave na prostoru Kosova, iako ono nema puno međunarodno priznanje i suverenitet. Priština će tako dobijati direktnu pomoć Albanije u oblasti obuke i usavršavanja kadra kosovskih bezbednosnih snaga. Sve to će se događati uz blagonaklon stav NATO-a, čija je vojska na KiM, a čiji je Albanija član.
Premijer Albanije je na sva tri susreta rekao da su sporazumi koje su potpisali vrlo značajni za razvoj „obe zemlje“ u budućem ujedinjenju Kosova i Albanije u okviru integracija u Evropsku uniju. Ako se uzmu u obzir svi potpisani dokumenti, pripreme za to su, izgleda, dobrano napredovale.
