Sastanak Hašima Tačija, predsednika takozvane države Kosovo, sa Albancima sa juga Srbije, održan na njegovu inicijativu, rezultirao je Tačijevim zahtevom da Brisel izvrši pritisak na Beograd kako bi se poboljšala prava Albanaca u Srbiji, jer je reč o obavezama zapisanim u pregovaračkom poglavlju 23 sa Evropskom unijom. S druge strane, Albanci sa juga Srbije su posle razgovora sa Tačijem najavili da će uskoro imati sastanak sa članovima kosovske vlade, među kojima će biti i pregovarač Edita Tahiri.
Šta se krije iza aktivnosti Hašima Tačija? Pokušaj da Srbiju uspori na putu ka EU koristeći Albance sa juga Srbije, ili su mu namere malo opasnije?
Rada Trajković, predsednica NVO „Evropski pokret Srba“ na Kosovu i Metohiji, veruje da Tači ovo radi iz dva razloga. Prvi je, kako navodi, da bi povratio autoritet među Albancima, s obzirom na kontakte koje je albanski premijer Edi Rama u poslednje vreme imao sa Beogradom i albanskom zajednicom.
„Sva ta dešavanja vrlo negativno utiču na Albance sa Kosova i Metohije. Oni se užasno plaše Rame kao adrese za albanska pitanja na prostoru Balkana. Jer ako oni ne pregovaraju, onda su mogući i kompromisi koji ne bi podrazumevali nezavisnost kao rešenje, ukoliko bi se generalno globalna politika promenila“, objašnjava Trajkovićeva.
Prema njenim rečima, Tači okupljanjem Albanaca ne samo sa juga Srbije, već i iz zapadne Makedonije, pokušava da se prikaže kao autoritet i lider ove zajednice u regionu i da se profiliše kao neko ko kontroliše i Albance sa juga Srbije, i Albance iz zapadne Makedonije.
„Ali on se oslanja na nešto što je posleratni period, kada je OVK preko svojih ratnih komandanata iz ovih regiona širila destabilizaciju regiona, pa i u Makedoniji i na jugu Srbije. Tači računa na to uporište i taj deo Albanaca koji su bili vojnici OVK, posebno onih iz pograničnog dela koji su posle rata aktivno sudelovali u destabilizaciji Makedonije i juga Srbije“, napominje naša sagovornica, dodajući da su ljudi koji su prošle godine organizovali Kumanovo bliski Hašimu Tačiju i Ramušu Haradinaju.
Trajkovićeva kaže da ovakvi „susreti“ i „okupljanja“ mogu da budu opasni ako imaju podršku nekih od zemalja EU.
Albanci sa juga Srbije ponovo su zatražili da se uključe u briselske pregovore, kao i da im se omogući osnivanje Asocijacije albanskih opština po uzoru na Zajednicu srpskih opština, predviđenu Briselskim sporazumom. Nacrt albanske asocijacije, podsećamo, predviđa da se jug Srbije u kulturnom, ekonomskom i obrazovnom sistemu bliže poveže sa Prištinom.
Ovome treba dodati da je Tači najavio da će od Brisela tražiti da se pregovori sa Beogradom podignu na takozvani „državni“, to jest predsednički nivo, kako bi se — ubrzali. S druge strane, Tači Albance sa juga Srbije može da iskoristi kao „adut“ za manipulaciju s obzirom na zategnute odnose zbog Zakona o „Trepči“ sa Srpskom listom na Kosovu i Metohiji. Tači je ovaj sastanak dobro sračunao jer je sada vreme da se odvoje putevi vezani za briselski dijalog i put pregovora Srbije i EU o članstvu.
