Tači je rekao da će Priština tek otvoriti poglavlje pronalaženja pravde na međunarodnim sudovima za, kako je rekao, „Miloševićev genocid“ i dodao da su se kosovske vlasti za to „veoma dobro“ spremile.
„Ali, ne možemo da budemo blokirani u prošlosti i da se hranimo istorijom“, rekao je Tači u intervjuu za „Danas“.
On kaže i da je od životne važnosti za Prištinu i Beograd rasvetljavanje sudbine nestalih.
Tači je istakao da niko ne treba da bude iznenađen što se, posle 17 godina, poklonio srpskim civilima ubijenim posle rata u selu Staro Gracko na Kosovu jer je, kako tvrdi, bio na mestu zločina kada se sastao sa porodicama žrtava i izrazio im saučešće, koje su oni prihvatili.
„Da budemo jasni, kada mislimo na žrtve, uvek treba da mislimo i na agresore u ratu na Kosovu, ali u celoj toj tragičnoj priči o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, o genocidima u Bosni i na Kosovu, ime glavnog podstrekivača i glavnog izvršioca bilo je vezano za Beograd, sa vladavinom Slobodana Miloševića“, tvrdi Tači.
To, ipak, kako je rekao, ne znači da treba da zaboravimo ili da ignorišemo srpske žrtve, građane Kosova, koji su živote izgubili samo zato što su bili pripadnici istog naroda kao, kako kaže, „okupaciona vlast“.
Istakao je da se „molimo i izražavamo žaljenje za svaku žrtvu iz bilo koje zajednice, bilo kada i od strane bilo koga da je izvršeno“ i poručio da „očekujemo da i izvršioci budu osuđeni, kad tad, što pre to bolje“.
Kosovski predsednik, takođe, tvrdi da OVK nije počinila nijedan jedini zločin nad Srbima nakon rata jer je, kako kaže, OVK demilitarizovana od ulaska snaga NATO-a.
„Ja sam potpisao demilitarizaciju i ja sam veoma ponosan što smo mesto u kojem su se najbrže uklonili ’kalašnjikovi‘ sa puteva, a u istoriji zapadnih intervencija. Bilo je veoma štetnih pojedinačnih postupaka, bilo je napada radi osvete ili napada koji su podstaknuti materijalnom korišću protiv Srba nakon rata, ali to nisu bila dela OVK“, tvrdi Tači.
Naveo je da je on bio politički lider albanske gerile, ali da su, kako je rekao, „naši principi bili potpuno isti kao i principi zapadnih država, protiv verskog fundamentalizma, kao i protiv mržnje kao političke platforme“.
Na pitanje da li misli da će postupci, kako što je njegovo poklonjenje srpskim žrtvama, doneti pomirenje između Srba i Albanaca, Tači je odgovorio da ne želi da govori u etničkim terminima.
„Ovo je želja vlasti u Beogradu, da uprosti sve kao da je u pitanju jedan etnički sukob. Tamo se sve vreme upotrebljava etnički diskurs“, ocenio je Tači.
„Šokirani smo jezikom u tabloidima iz Beograda i jezikom koji nekoliko političara koriste kada govore o Kosovu. Kampanja Srbije protiv učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije ima rasistički prizvuk i to je za žaljenje“, rekao je Tači.
Dodao je da su odluke, koje je preduzeo kao premijer radi integracije severa i tokom briselskih pregovora, donele „dividendu mira“ i omekšale situaciju, ali je poručio da mir nije dovoljan.
„Imamo potrebu za novim radnim mestima, za razvijenom privredom, za jasnom situacijom i razmenama među nama. Ovo se može postići samo pomirenjem i ja želim da tome dam svoj doprinos“, naveo je Tači.
