U doline i sela podno Prokletija i Šar planine na Kosovu i Metohiji od Peći preko Uroševca, Đakovice, Orhovca, Dečana, Prizrena i Vitine u graničnim područjima sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom devedesetih godina su se nalazili uporišta i kampovi za obuku terorista OVK. Danas se uglavnom koriste za obuku pripadnika DAEŠ-a. Većina pripadnika OVK koji su posle devedesetih ostali „neraspoređeni“ u kosovskim strukturama svoje ratne veštine prodali su za velike pare pripadnicima DAEŠ-a. I ne samo da su se borili na ratištima Sirije, već su postali glavni učitelji terorista DAEŠ-a kako u Siriji, tako i po zemljama Evropske unije.
Mimo ovoga, bivši visokorangirani pripadnici OVK vrbuju veći deo uglavnom kosovske omladine za borbe na ratištima DAEŠ-a. Centar za istraživanje pitanja zapadnog Balkana (Western Balkans Security Issues) još od 2013. godine u svojim izveštajima upozorava da se na teritoriji Kosova i dela Albanije nalaze kampovi za obuku terorista DAEŠ-a, ali su kosovske vlasti to „priznale“ tek 2014. godine. Međutim, ni 2013. godina, po rečima našeg izvora, nije godina kad je na Kosovu zapravo počela obuka za takozvane džihad-ratnike. On tvrdi da su borci Al Kaide još 1999. godine bili uključeni u obuku boraca OVK u kampovima na Kosovu. Sada se usluga na neki način vraća, pa bivši pripadnici OVK sada obučavaju i regrutuju borce za potrebe DAEŠ-a.
Regrutacija se odvija u dve etape. Prvi je pod plaštom nevladinih organizacija koje masovno deluju na Kosovu, ili kroz privatne škole, kojih takođe ima mnogo. Tu se, kako tvrdi naš sagovornik, faktički budućim borcima DAEŠ-a „ispira mozak“, uči arapski, izučava Kuran po njihovom tumačenju i glava puni idejama koje ta teroristička organizacija zastupa. Kad ideja „zaživi“ u glavama vrbovanih, onda su spremni za dalju obuku, takozvanu vojničku praksu.
„Tu na snagu stupaju bivši pripadnici OVK na Kosovu. Oni ih uglavnom uče gerilskom načinu borbe, baratanjem oružjem i uopšte svim vidovima ratovanja. Sa druge strane, u svakom kampu je prisutno po nekoliko ideologa DAEŠ-a koji procenjuju i odvajaju grupe koje su za ’borbe‘ i one koji će biti poslati u ’samoubilačke misije‘“, tvrdi naš sagovornik.
Iznenađujuće je, kaže on, da se sve više žena priključuje tim grupama, ali ima i celih porodica koje su pristupile DAEŠ-u.
On iznosi podatke za koje kaže da ih je dobio od stranih obaveštajnih struktura na Kosovu, koji ukazuju na broj od 314 registrovanih pripadnika DAEŠ-a sa Kosova, kao i 70 porodica koje su pristupile tom pokretu. Prema istim podacima, na sirijskim ratištima se trenutno bori 38 žena sa Kosova, a dvadeset sedmoro dece mlađe od petnaest godina je dovedeno uz pristanak roditelja u kampove za obuku na Kosovu.
O ratnicima DAEŠ-a se malo javno govori na Kosovu, ali su neki kosovski mediji uspeli da snime i reportaže u jednom od kampova u okolini Vitine. Naš sagovornik tvrdi da se na teritoriji Kosova nalazi ukupno pet kampova u kojima se obavlja vojna obuka budućih pripadnika DAEŠ-a. Smešteni su u gotovo nepristupačne predele kosovskih planina, uglavnom prema albanskoj granici i granici sa Makedonijom.
Jedan od većih kampova je smešten i na potezu Uroševac–Đakovica, dok se drugi po veličini nalazi u dečanskom okrugu. Manji su u prizrenskoj i pećkoj regiji. Upućeni u tematiku kažu da se kosovske službe trude da vode evidenciju o povratnicima sa sirijskog ratišta, ali se često i „zažmuri na jedno oko“ ako je posredi neko od zvučnih imena bivših pripadnika OVK, zarad „starih vremena“.
Ono na šta naš sagovornik upozorava jeste širenje kampova na Makedoniju, ali preko Sandžaka i na Bosnu, u koju je za vreme rata devedesetih došlo oko 800 džihadista, kao i da su gotovo svi koji su preživeli rat dobili bosansko državljanstvo i sada žive u BiH. Istovremeno, on kaže da će Makedonija tek da se suoči sa tim problemom jer se u selima Tanisevci, Malino, Bres, Lijane i Vakinci, bivšim uporištima OVK i ANA, pripremaju kampovi u kojima će se obučavati budući borci DAEŠ-a.
Naš sagovornik tvrdi da su ta sela inače i neka vrsta „stacionara“ za migrante, koji su ilegalno ušli u Makedoniju. Ono što, međutim, plaši je u javnosti malo poznat slučaj da su svojevremeno tri devojčice, tinejdžerke srpske nacionalnosti između petnaest i sedamnaest godina poreklom sa Kosova „vrbovane“ za DAEŠ. Koliko se zna, njihove porodice su debelo platile da ih otkupe od njih, prodale su sve na Kosovu i pobegle u Srbiju. Ono što teši je da ipak nisu bile zavedene ideologijom već „ljubavlju“, to jest, bile su u romantičnim vezama sa pobornicima tog pokreta.
