MMF trenutno broji 188 zemalja-članica čije je pravo glasa na osnovu učešća kapitala. Država sa najvećim udelom glasova je Amerika, koja samim tim vodi glavnu reč.
Hoće li pobeda Donalda Trampa promeniti kurs Amerike u MMF-u i kako će se te promene odraziti na Srbiju?
„Za Srbiju je ključno kako će se globalne političke i ekonomske promene odraziti na evropske zemlje, među kojima su i naši značajniji ekonomski partneri, kao i koje mere ekonomske politike će ove zemlje preduzeti kako bi se taj eventualni negativni uticaj ublažio“, ističe u razgovoru za Sputnjik guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona navodi da treba imati u vidu da je zahvaljujući do sada postignutim rezultatima u smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže Srbija znatno smanjila ranjivost svoje ekonomije na spoljne šokove, što ističu i međunarodne finansijske organizacije i rejting agencije.
Komentarišući Trampovu pobedu i očekivane ekonomske globalne promene, bivši premijer SCG, ekonomista Momir Bulatović, naglašava za Sputnjik da su krah politike koju su predstavljali MMF i Svetska banka i doveli do globalnog poremećaja, do dugogodišnje svetske ekonomske krize, a konačno i do pada establišmenta oličenog u Hilari Klinton u samoj Americi.
„Smatram da će Tramp napraviti značajnije pomake u spoljnoj politici, ali sam skeptik u pogledu mogućnosti da se sprovedu dublje ekonomske reforme i rezovi stanja američke privrede. Uprkos proklamacijama koji novi predsednik ima, neće biti moguće u kratkom roku uraditi ništa od onog što je obećano. Ali će se na globalnom nivou otvoriti putevi da regioni i male države konačno izađu iz ropstva MMF-a“, smatra Bulatović.
Član Fiskalnog saveta dr Vladimir Vučković ne očekuje da će promene u američkoj administraciji dovesti i do promena u funkcionisanju i delovanju MMF-a i veruje da će se sva očekivanja svesti na devizu „tresla se gora, rodio se miš“.
„Sumnjam da će neka veća pomeranja da se dese. MMF će ostati jedna važna institucija u međunarodnoj finansijskoj arhitekturi i na globalnom planu ne treba da očekujemo da se promeni uloga ove institucije, a samim tim ni njen značaj u Srbiji“, kaže Vučković.
Ističući da je sprovođenje reformi jasno opredeljenje Vlade Republike Srbije radi obezbeđenja održivog privrednog rasta, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenjuje da razlike u ekonomskim interesima između vodećih zemalja sveta, kao i organizacija kroz koje ih promovišu, ne predstavljaju novost u međunarodnim odnosima.
„Nesporno je da u svetskim razmerama raste ekonomski značaj zemalja-članica BRIKS-a i ŠOS, kao i njihov uticaj na globalne ekonomske tokove. Verujemo da to uvažavaju i druge zemlje i međunarodne finansijske institucije“, kaže Tabakovićeva.
Ekonomista Momir Bulatović naglašava da je posle azijske krize, kraha i bankrota SSSR-a i sadašnje krize u Grčkoj jasno da je MMF postao neozbiljna institucija koja se ne drži svog prvobitnog mandata. Da ne vodi računa o monetarnoj i globalnoj stabilnosti nego da deluje u interesu velikih korporacija koje su pretežno stacionirane u Americi.
„MMF ima jednu mantru — da je taj put koji on predlaže jedini mogući. Ne postoji ni jedan jedini primer uspešnosti nametnutih politika MMF-a i postoji obilje negativnih primera. Postoji mnogo dobrih primera koji su iznad ovog šablona koji se pronalaze u ekonomskoj i privrednoj praksi u ekonomskoj logici južnoameričkih zemalja koje su na prvo mesto stavila pitanja nacionalnog i ekonomskog suvereniteta“, ističe Bulatović.
S druge strane, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković smatra da je za Srbiju važno da sprovodi privredne promene i reforme.
„Mislim da je MMF bio od pomoći i da bi nakon završetka aktuelnog aranžmana bilo dobro da se upustimo u novi jer je to garancija da ćemo biti ozbiljniji u reformskim procesima“, navodi Vučković.