Zloupotreba ljudskih prava ili uvođenje verske države na mala vrata? Ovo je pitanje na koje akademska javnost u Sarajevu od 28. decembra prošle godine nema odgovor, a tada je Senat Univerziteta u Sarajevu usvojio i isti dan objavio preporuku Studentskog parlamenta da se prilikom planiranja studentske godine vodi računa o terminima za molitvu, tačnije da petkom ne bude predavanja i ispitnih rokova zbog verskog obreda Bošnjaka koji podrazumeva klanjanje džuma-namaz, koji se praktikuje svake sedmice.
Vlade Simović, politikolog iz Banjaluke, za Sputnjik kaže da je ovako nešto jedan pre svega civilizacijski korak unazad. On podseća da je BiH sekularna država i da je ovakav predlog negiranje takvog državnog uređenja.
„Ono što je najtragičnije u svemu tome je da to dolazi od mladih ljudi, od kojih očekujemo da budu jasno pozicionirani prema sekularnom poretku i distancirani od uvođenja verskog elementa u takav poredak“, kaže on.
Naš sagovornik napominje da nema sumnje da je to nešto što nikome neće doneti dobro u BiH i otvara pitanje da li će se sutra desiti da verski obredi budu obavezni i u drugim institucijama.
„Od ovakvih malih stvari ide se ka velikim. Ova odluka je zastrašujuća i oni koji sada ne vide koliko je ona opasna shvatiće kad budu osetili njene dugoročne posledice. Ljudi koji se trude da ovu državu distanciraju od verskog fundamentalizma, sada doživljavaju poraz. Ovo je ne samo ozbiljan politički problem, već društveni, i bojim se da se na ovakvoj inicijativi neće završiti“, ističe profesor Simović.
On podseća da je sukob u BiH bio primarno verski, da su tokom njega najviše stradali verski objekti. Kako kaže, taj religijski sukob traje jako dugo, samo u manje ili više radikalnoj formi.
„Religija u BiH je klasična vododelnica tri naroda koja žive u ovoj državi i zaista je jačanje bilo kakvog verskog elementa u Bih samo još dublje produbljivanje sukoba i razlika. Jedan ovakav predlog je daleko od dobrog za BiH“, naglašava profesor Simović, pitajući se kako je uopšte moguće da ovako nešto potekne sa ozbiljnog državnog Univerziteta.
Profesor dr Zarije Seizović sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu na pitanje da li je ovakva odluka na neki način uvod u versku državu, odgovara:
„Preporuka Senata UNSA (ne radi se o odluci kao pravno-obavezujućem instrumentu nego o preporučenom modelu ponašanja, čiji su adresati članice UNSA — dakle, fakulteti) formalno-pravno ne bi se mogla smatrati uvodom u takozvanom versku državu, jer na području Kantona Sarajevo, na koju se teritorijalno preporuka odnosi, žive i pripadnici drugih konfesija, čija verska prava se na ovaj način ne dovode u pitanje. Druga je stvar što konkretan istorijski i državno-pravni kontekst, aktuelni politički trenutak i brojčani odnos tri dominantna bosansko-hercegovačka etnička korpusa u Kantonu Sarajevo mogu ići u prilog tvrdnji da ovakva preporuka, u najvećoj meri, ima u vidu pripadnike najmnogoljudnije konfesije. Dublja analiza opšteg političkog stanja u državi bi mogla pokazati da je unitaristički koncept (u svom izvornom, ne pejorativnom smislu), koji je godinama zagovarala bošnjačka politička ’elita‘, izgubio izvornu inspiraciju i poklekao pred separatističkim tendencijama druga dva etnička korpusa, te prećutno pristao na etno-parcelizaciju državnog teritorija u kojem su svi ’svoj na svome‘ po principu etno-teritorijalnog ekskluzivizma, koji je suprotan istorijskom biću BiH kao multietničkoj državi u kojoj nikada nisu postojale etnički čiste teritorije“, objašnjava on.
Na pitanje da li insistiranje na veri na ovaj način pravi još dublji jaz u BiH, profesor Seizović kaže da je pre odgovora nužan kratak uvod.
„Postdejtonska Bosna i Hercegovina je, kao država, deklarisana kao sekularna. Istina je, međutim, da je ona — sem od dva entiteta i jednog distrikta kao administrativno-teritorijalnih jedinica — sazdana od tri dominantna etno-klerikalna subentiteta, koji obuhvataju, preciznije — poklapaju se sa odrednicom konstitutivnih naroda (Bošnjaka, Hrvata i Srba). Svaki od ovih subentiteta je duboko uronjen u imanentan mu etno-konfesionalni supstrat koji je najvažnija identitetska matrica velike većine stanovnika BiH već četvrt veka. U ovim socijalnim podgrupama, posredstvom etno-mobilizacije, etno-klero-nacionalne oligarhije nastoje učvrstiti svoju ’poziciju‘ unutar države, na način da ojačavaju (i) svoje religijske atribucije. Jaz među narodima, etnijama i konfesijama produbljivan je, svakim danom, najmanje dve decenije nakon oružanog sukoba, pre svega neodgovornim političkim odlučivanjem etno-političkih reprezentanata sva tri naroda. U tom smislu ova preporuka produbljuje jaz među običnim ljudima i narodima, ali ništa manje nego što je to učinilo nebrojeno mnogo odluka koje su donele etno-političke oligarhije druga dva naroda“, ističe naš sagovornik.
Odgovarajući na pitanje da li lično misli da li je ovo potrebno ili ne, od profesora Seizovića dobilo smo ovakav odgovor:
„Na nivou ustavnih i zakonskih principa, svako u BiH ima pravo da ispoveda veru koju smatra svojom i za takvo nešto ne čini se nužnim usvajati ovakve preporuke. Ovoj konstataciji treba dodati činjenicu da je preporuka izazvala seriju negodovanja u bosnasko-hercegovačkoj javnosti, pre svega zbog krvavog nasleđa recentne bosanske i regionalne istorije i među-etničkih resentimenata koji su postojali pre, za vreme i posle oružanog sukoba. Konačno, principi sekularne države, na fonu su standarda odvojenost vere i države, pa bi se pretpostavljanje prakticiranja vere režimu studiranja na javnim (državnim) univerzitetima, moglo smatrati indikatorom desekularizacije. No, preporuka je usvojena, biće prosleđena fakultetima, koji će, po pitanju usvajanja preporuke, iskoristiti svoje pravo da postupe u skladu sa njom ili da to ne učine.“
Studenti Univerziteta u Sarajevu su svoj zahtev obrazložili rečima da „smatraju da se održavanjem nastave i ispita za vreme džuma-namaza (koji je verska obaveza pripadnika islamske veroispovesti), ugrožavaju njihova osnovna ljudska prava i krše pozitivno-pravni propisi, jer oni kao studenti moraju da biraju između obavljanja verske obaveze i obrazovanja zbog kojeg su i upisali fakultet.“
