Vučić. Aleksandar.
Samo da ovako nastavi! Može i bolje, ali ne smemo da budemo prst u oko dušmanima. Deda Mraze, tebi kažem ono što u Srbiji i Evropi svi znaju, a saznaće i moj prijatelj Donald — ne želim ništa za sebe, već za državu. A Srbiji želim da se kandiduje onaj Saša Janković. Milina, tada mogu ispred SNS-a da kandidujem koga ′oću. I biće kako ′oću. Dobro, ono da Zvezda u košarci bude prvak Evrope se podrazumeva.
Nikolić. Tomislav.
Odlično, kraj godine za poželeti, Putin mi poslao čestitku. Samo da ovako nastavi i da mi Putin i na kraju sledeće godine pošalje čestitku. Ali kao predsedniku. Nije to zbog mene, no ako postanem penzioner, gde će Putin od silnih obaveza da se seti adrese u Bajčetini. Ne ide da čestitka tako velikog državnika zaluta.
Dačić. Ivica.
Da se ne vrati Mira Marković. Preživeo sam je i onomad kad je vedrila i oblačila, ali ne mogu da bijem takve bitke iznova. Pa zar nije ugodnije da sa Zaharovom nađem ono dugme manjka. Ih, „ko bi rekô čuda da se dese“. A i nekako Zaharovoj bolje stoji jelek nego Miri. E, da, i da onaj Bane ne talasa mnogo naredne godine. Izgiboh u peglanju. Pomaže to u glasačkom telu, ali ne odlučuje baza stranke ko će biti u Vladi, već Vučić.
Radulović. Saša.
Da ja budem predsednik Srbije. Da ja budem premijer Srbije. Da ja budem gradonačelnik Beograda. Da ja budem šef opozicije… Dosta je bilo, Saša, reče sam sebi. Kako možeš biti i predsednik, i premijer, i gradonačelnik istovremeno. Dobro, Deda Mraze, daj ti meni nove žice za gitaru, dok ne smislim šta ću od ovoga što želim da prihvatim.
Jeremić. Vuk.
Opet će se ulicama i trgovima čuti Vuče, Vuče, Vuče. A i ne moraju da me sređuju kao Draškovića onomad. Uvek sam lepo podšišan. I lepo je biti predsednik. Ih, ima da pošaljem Tadića u Ujedinjene nacije, a onda da mu preko noći javim da predloži nešto u šta ne veruje. Ko pamti, ne zaboravlja.
Šutanovac. Dragan.
Konačno bih mogao postati popularniji od Miroslava. Pa da „polomim čaše od kristala“. Ne bavim se politikom što volim, već hoću mir u kući. Ne mogu više to dokazivanje, osedeh.
Vulin. Aleksandar.
Da Bog čuva Aleksandra Vučića. Eto. Kad je tako, onda imam sve.
Obradović. Boško.
Da ponovo služim vojni rok. Ali prvo da budem predsednik Srbije. Do tad ostali mogu da služe vojni rok. Ako je moglo Kraljevo, zašto Čačak ne bi bio prestonica Srbije.
Mihajlović. Zorana.
Neka Vučić ne dođe na posao još koji dan naredne godine. Mnogo mi je lepo bilo kad sam bila glavna u Vladi. U SNS-u nema slobodnih strelaca, u Vladi nema slobodnih strelaca, ali lepooo je ljudi. Bolje u Vladi nego u tunelu.
Šešelj. Vojislav.
Možda bih ovoga puta stvarno mogao da pobedim na izborima. Ali da se ne odreknem pobede. Nego, šta ću sa hrvatskom zastavom kad mi Kolindica dođe u zvaničnu posetu. Ne ide da je palim. Zastavu.
