Dobar dan, hvala Vam što ste pristali na ovaj intervju.
(Mali pokret usnama, ka unutra, i klimoglav na dole, u znak odobravanja).
Dve stvari me intrigiraju. Oduvek sam želeo da znam šta je ono Aleksandar Đorđević rekao Marčuljonisu kad su Litvanci…
— Prvo pitanje, pa Litvanci. Za koga vi radite? Ne zamerite, ali čini se da ste potpali pod propagandu o tome kako će Rusija…
Za Sputnjik radim.
— Radite za Sputnjik, a prekidate me. Šta sam dočekao. Da je ovo nekadašnja Rusija, ne biste vi ovako razgovarali sa mnom. Uvodim demokratiju, nije važno pitanje vlasništva već funkcija medija, i vidite kako mi se vraća.
To sam pomenuo u kontekstu da je Đorđević nešto Marčuljonisu rekao na uvo. I onda su se Litvanci vratili…
— Znate li kako je gospodin Emir Kusturica prekinuo intervju sa onim Aleksandrom Stankovićem sa HRT-a? Znam da znate, pazite onda sa tom Litvanijom, da vam se ne dogodi isto što i Stankoviću.
Izvinjavam se.
— Izvinjavate se? Novinari koje plaćaju ruski poreski obveznici se ne izvinjavaju. Ne radite to. Sad će ljudi da vam se smeju i govore da ste me „razbili kô Vučela Slobu“.
Znate za to?
— Naravno da znam. Čoveče, kad dođeš na intervju moraš da znaš sa kim pričaš.
Otkad smo mi na Ti?
— Otkad si postao neozbiljan. Kao neko dete si, a deci ne persiram.
ŠTA JE VLADIMIR ŠAPNUO ALEKSANDRU
Druga stvar koja me intrigira jeste šta ste mislili pod onim što ste na sastanku sa srpskim premijerom Vučićem rekli da se nadate da će „bez obzira na budući sastav Vlade Srbije, u njoj dostojno mesto zauzeti ljudi…
— Gospodin Vučić ima običaj da kaže kako ne prepričava razgovore u četiri oka, a vi očekujete da ja pričam o tome? Uostalom, došao čovek ovde, proćaskali i vratio se.
Hoćemo li dobiti S-300?
— Nije naoružanje sportska prognoza ili loto igra. Hoćete li vi imati para?
Mislim, hoćete li pomoći Srbiji?
— A da Srbija prvo pomogne sebi? Kad to nisam pomogao čoveče, no ne mogu sam pružati ruku.
Ali ono za ljude u Vladi?
— Zašto bih ja tražio ljude u Vladi, kad je većina Srbije uz mene?
Da, otkud to da Vas Srbi toliko vole?
— Pa i tebe bi voleli da ćutiš ovde u Jagodini i da im se ne mešaš u život.
Kako Vam je ovde kod kolege Palme?
— Nije meni Palma kolega.
Mislio sam političar kao i…
— Pa i ti si novinar, a novinar je i Lari King. Maljčik, dobri moj, nije to isto. Čoveče, ja sam svetski igrač broj jedan, a ti meni da mi je Palma kolega.
Da, da ni Palma nema fotografije na kojima svira klavir.
— To je tačno, Palma ne svira klavir.
Ali možete biti kolege u sportu.
— Stvaro si neozbiljan. Šteta što se ne mešam u uređivačku politiku, inače ti ne bi ni dana više proveo u Sputnjiku.
Nemojte.
— Vidi ga! Aman, čoveče, novinari koje plaćaju ruski poreski obveznici ne mole.
Te borilačke veštine vas dvojice…
— Gospodin Dragan Marković se borilačkim veštinama bavio u vreme kad je Gorbačov uvodio Perestrojku. Prema tome, uozbiljite se.
OD PERESTROJKE DO PUTINOVIH GODINA
U redu. Pomenuli ste Perestrojku, kako se danas živi u Rusiji?
— Pa pitaj Ruse, ja sam ovde u Jagodini.
Znači, Vi niste onaj Putin?
— Koji onaj Putin? Samo je jedan Putin. Pritom me ima svugde. I sve radim javno.
To znam. Iznenađujete ostale svetske sile, jer sve radite kao ste najavili da ćete raditi.
— Pa i niste Vi tako neinformisani. Možemo opet preći na Vi.
Kako se, dakle, živi danas u Rusiji?
— Mi smo narod koji zna da podeli muku. Kad je, naravno, ima.
Kako je deli sad?
— Sad ovo nije muka. Sankcije su ujed komarca. Naši partneri sa Zapada misle da sankcijama mogu da nas pobede. Nisu uspevali barutom, a ne sankcijama.
Da li smo sada u periodu novog Hladnog rata?
— Ja da se vraćam opet u Nemačku neću. A ti samo sluti neke ratove.
Mislio sam na ponovno uspostavljanje…
— Znam na šta si mislio. Nije tebe teško provaliti. Posle završetka Hladnog rata u svetu je postojala samo jedna sila. Rekao sam to prošle godine u Ujedinjenim nacijama. I vidite dokle su doveli svet.
Dokle?
— Pa dotle da ja trpim tvoja glupa pitanja jer sam demokrata, a oni me porede ne sa Staljinom — koji bi te, uzgred rečeno, možda poslao u Sibir — već sa Hitlerom. Za to vreme, oni se mešaju u uređenja drugih država, buja terorizam, svet vraćamo u ležište, nema više unipolarnosti…
Pa…
— Šta, hoćeš da kažeš onu kako ne postoje glupa pitanja već samo… ajde, gukni…
Barem će reći da je ovo polemički intervju.
— Ti i polemika. Da bolje razumem srpski, rekao bih da možda pričaš viceve dobro, ali polemika ovo nije.
KOLIKO NAM JE BLIZAK BLISKI ISTOK
Kako gledate na situaciju u Turskoj?
— Ne gledam uopšte, sve znam. Lepo sam mu govorio.
Erdoganu?
— Pa Erdoganu, neću valjada Gulenu ili onom vašem zemljaku Mirsadu (Jahoviću) Turkdžanu.
Šta ste mu govorili?
— Da vodi svoju politiku. Ako ga već nazivaju bliskoistočnim Putinom, neka me ne bruka. A on hoće da sluša druge.
Doći će u avgustu na razgovor kod Vas.
— Pa šta ću kad sam bolećiv.
Predsednik Rusije bolećiv?
— Da. Oštar, ali pravičan. Slabije treba pomoći. Neukima pokazati put. Grešnicima oprostiti. Mi Rusi smo pravoslavci, i hrišćanski je praštati.
Viđao sam Vas u crkvama, nisam znao da ste toliko okrenuti veri. U šta verujete?
— Verujem da možeš postaviti valjano pitanje, ali evo bliži se kraj razgovora, a ti ništa.
Kako će se završiti kriza na Bliskom istoku?
— Kako će se završiti, ne znam, ali ovde u Jagodini je vrelo. Otopiću se, čoveče.
ZAŠTO SRBI IMAJU BOEME
Imate li sa kime da popričate?
— Pričam sa tobom, ako se to može nazvati pričom.
A ovde u muzeju?
— Malo tu sa Vukom razmenim po neku pametnu.
Sa gospodinom Bojovićem?
— Da, da. Pristojan gospodin. Tamo je i Tito, ali ne mogu njega. Ako ništa drugo, vas Srbe je unazadio. I Paja Vuisić je tu.
Šta on kaže?
— Nagovara me konstantno da pobegnemo iz muzeja u kafanu.
A, da, Paja je stari boem.
— Boem?! Zašto vi Srbi imate eufemizme za tako te vanradne aktivosti.
Pa čovek je stvarno bio boem.
— Sa mnom se ni Barak Obama nije konfontirao. Opet ti.
Pa Vi nećete da vam se izvinjavam, nećete da se konfontiram sa Vama…
— Testiram te, da vidim jesi li materijal…
I jesam li…
— A i dosadno ovde. Stojim tako po ceo dan. Mogao bih do Beograda.
Ako ovo ode ovako u javnost, ima da se digne i ala i vrana.
— Ovo da ću za Beograd?! Pa oni kukaju i udaraju u zurle i kad ništa ne kažem.
Kako gledate na širenje NATO-a?
— Rusija ima odgovor. Oni neka se šire, a naši će sa realnošću da ih mire.
Govorite u stihu?
— Pa to je ta ruska duša. Svega ima kad treba taj deo ličnosti pokrenem.
A mediji?
— Šta imam ja sa medijima? Radim svoj posao, oni svoj. Vidite da sam uspešniji.
Mislim na ruske medije. Ovde kažu „Putinova propaganda“, a sad će reći i za ovaj izmišljeni intervju da je dodvoravanje
— Pa kad im je duša pusta.
Mislite na ove naše NVO, Na Donacijama Živeće, Jelenu Milić…
— Ne znam ko je ta Milićka, no svakako dame ne komentarišem.
Da li će ikad doći do ujedinjenja Srbije i Rusije?
— Baš imate taj podanički mentalitet. Mi smo braća, ali nam kese nisu sestre. I živimo u različitim kućama.
Dobro, neki savez?
— Već pravim most do Krima. Nema se, a i da ima, odakle mi…
Možemo li da se fotografišemo zajedno?
— Još i da na fotografiji sa mnom da zarađuješ? Kaži hvala. Sledeći put pošalji pitanja mejlom.
