Žene su, kaže okrutna statistika, u Srbiji i dalje na prvom mestu kada je reč o diskriminaciji, a slede ih pripadnici romske nacionalnosti i osobe sa invaliditetom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je da je najčešća diskriminacija žena u oblasti rada i zapošljavanja. Da li su žene diskriminisane i u politici? Istaknute članice vladajućih i opozicionih partija u ovom pitanju su jednoglasne — politika je muška arena.
Jedna od retkih žena koje su se u Srbiji našle na čelu neke političke partije, Sandra Rašković Ivić, bivša predsednica Demokratske stranke Srbije a sada samostalna poslanica u srpskom parlamentu, za Sputnjik kaže da su žene diskriminisane svuda, pa i u politici.
„U srpskom društvu ženama se ne prašta ništa. Izložene su najgoroj vrsti ponižavanja i uvreda, bilo vezano za spoljni izgled, bilo seksualno ili vezano za njihovu inteligenciju, u mnogo većoj meri nego što su to muškarci. Mogu da kažem iz vlastitog iskustva da sam mnogo puta bila vređana od strane mnogih političara zbog toga što sam žena, dok sam sa druge strane kao bivša predsednica DSS doživela da budem smenjena i izbačena iz stranke jer je beskrajno lako tako nešto uraditi jednoj ženi“, kaže Sanda Rašković Ivić.
Kako kaže, danas vidi da su mnogi od onih koji su podržavali njen izbor za predsednicu DSS zapravo mislili da je glupo i naivno žensko koje će biti maskota, a da će oni biti ti koji će voditi stranku.
„U trenutku kada sam počela da se mešam u svoj posao i postajem pravi šef stranke upoznat sa onim šta se u stranci dešava i kako ona treba da se vodi, stekla sam jako puno neprijatelja upravo među onima koji su me podržali na izborima. Dakle, arena jeste muška, međutim žene treba da izdrže u svojoj hrabrosti, posvećenosti i upornosti. Stalno se treba boriti za svoja prava i iznova treba potvrđivati ono za šta smo se izborile, jer se to jako lako gubi“, napominje Rašković Ivićeva.
Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja u Vladi Srbije i potpredsednica Socijalističke partije Srbije, za Sputnjik kaže da čim nam zakon određuje da u parlament mora ući 30 odsto žena i čim rodnu ravnopravnost regulišemo zakonskim odredbama, to samo po sebi govori da i u politici, nažalost, postoji izvestan stepen diskriminacije.
„Žena ima više među doktorima nauka, pa ako nas u nauci ima više, zašto nas bar u politici ne bi bilo u nekoj egal poziciji. Politika je muška arena, naučile smo da aplaudiramo muškarcima. Kulturološki, muškarac u našoj sredini predstavlja i porodicu i svoju radnu sredinu u socijalnim okruženjima, a ređe to čini žena, mada to ona čini sa mnogo više šarma i autentičnosti. U politici takođe postoji i muška solidarnost, za razliku od žena koje nisu preterano solidarne kada se neka od nas negde i kandiduje“, kaže Đukić Dejanovićeva.
Ona poručuje da je potez na ženama koje predstavljaju veliki resurs u svim segmentima u Srbiji, pa i u politici.
„Pozivam ih da se zajednički organizujemo, da nas bude više i da jedna drugu podržavamo. Želim da svaka od nas ima malo više samopouzdanja u 2017. godini i da se namećemo svojom odgovornošću, radom, samopregornošću, jer to jesu svojstva u našem društvu koja su i inače bliža ženama nego našim partnerima muškarcima“, poručuje Đukić Dejanovićeva.
Politika bi morala biti briga o ljudima, briga o drugima, i zbog toga su žene izuzetno sposobne za politiku, kaže za Sputnjik Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije i generalna sekretarka Demokratske stranke.
„Verovatno je to i razlog zašto se žene na razne načine sprečavaju da u politiku uđu, da u njoj opstanu i budu na pozicijama gde se zaista donose odluke. Zato su nam potrebne kvote, jer muškarci u politici smatraju da su oni podrazumevajuće talentovani i spremni da se politikom bave, a da žene treba da osvoje prava, slobode i mehanizme da nas bude 30, 40 ili 50 odsto, da dokažemo da smo sposobne za politiku“, ističe Čomićeva i dodaje da je reč o neprekidnoj borbi protiv predrasuda.
Međutim, napominje, postoje zakoni koji kažu — zabranjeno je ponašanje zasnovano na predrasudi. „Nažalost, to je proces jer još uvek ima puno primera gde su žene u politici, uprkos svojim sposobnostima, diskriminisane, izložene ruganju zbog svog pola, i stalno sa zahtevom da dokažu da su zaista sposobna za politiku. Žene brinu o porodici, o lokalnoj zajednici, te i te kako mogu da brinu o društvu u celini“, kategorična je Čomićeva.
Ona dodaje da je Srbija imala odlične predsednice stranaka — Sandu Rašković Ivić, Natašu Mićić, Vesnu Pešić, i da je bilo slučajeva kada su žene svojim sposobnostima dokazale da umeju da vode političke stranke.
„Zašto je to ženama teže nego muškarcima? Zato što ne postoji kriterijum sposobnosti koji bi najbolje među nama doveo na čelne pozicije, ni u strankama ni u društvu, iako je u strankama to okrutnije i surovije nego u samom društvu. Kod nas je vladavina ’ekipica‘, važno je sa kim si dobar, a ako hoćeš poziciju u javnom životu — važno je da si u vladajućoj stranci i da si blizak sa krugovima vladajuće stranke. Nije mnogo drugačije ni u opoziciji“, ocenjuje potpredsednica srpskog parlamenta.
Marija Obradović, potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke smatra da je, kada je reč o diskriminaciji žena u politici, situacija u korist nežnijeg pola mnogo bolja nego prethodnih godina, upravo zbog postojanja kvota.
„Ne samo da su nam kvote pomogle da imamo više žena u politici, čime je dobijeno i na kvalitetu, nego se pojavila i nova generacija političarki, posebno u lokalnim parlamentima, gde one nisu samo dekoracija već donese važne odluke“, kaže Obradovićeva.
Ona ocenjuje da Srbija nije zemlja u kojoj je čudno imati ministarku, ženu guvernerku, predsednicu parlamenta, generalnu sekretarku parlamenta… U poređenju sa drugim zemljama u regionu ili Evropi tu nismo u nekom zaostatku, ali svakako da treba mnogo više raditi i u politici i na drugim poljima, kako bi rezultati rada nežnijeg pola bili priznati.
„Ono što bi bila moja poruka, ne samo za žene u politici već na svim poljima profesionalnog delovanja, jeste da insistiraju na obrazovanju i usavršavanju, jer to nigde ne može da nam zatvori vrata“, navodi Obradovićeva. Ona dodaje da su ipak potrebne godine da muškarci priznaju da žene u politici zaista mogu da budu ravnopravne, a često i bolje od njih.
„Zato bih samo ohrabrila žene da idu napred, da ne odustaju, da budu sigurne u svoje političke ideje, a to što se usput dešava, to su upravo to — samo usputne stvari na koje ne treba obraćati pažnju. Treba shvatiti da je to deo mentaliteta u Srbiji, ali da nam zakoni i što veći broj pozitivnih primera napredovanja žena pomažu da promenimo taj način razmišljanja. Dakle, nema odustajanja kada je u pitanju borba protiv diskriminacije“, poručuje Obradovićeva.
