Ekonomista Branko Dragaš smatra da su za ostanak „Telekoma“ u državnoj svojini pre svega zaslužni građani Srbije, koji su na različite načine pokazali da ova kompanija treba da ostane u državnom, odnosno, u krajnjem slučaju, u njihovom vlasništvu.
„Ovo je velika pobeda srpske javnosti. Na različite načine je ukazivano da ’Telekom‘ ne treba prodavati, od nas stručnjaka, preko sindikata, javnog mnjenja, pojedinaca, pogotovo žena koje su bile vrlo angažovane u kampanji na društvenim mrežama. Pritisak javnosti imao je ključnu ulogu“, kaže Dragaš.
On takođe smatra da je uticaj na odluku o neprodavanju državne telekomunikacione kompanije imala i činjenica da je vladajućoj stranci počeo da pada rejting, da postojeći decembarski deficit nije očekivan i da je budžet za 2016. godinu veoma loše kreiran, na šta je ukazao i Fiskalni savet.
Zbog svega navedenog Dragaš misli da „Telekom“ može da bude velika prekretnica.
„Sada treba da se ide dalje, da se spreči prodaja PKB–a“, kaže taj ekonomista za Sputnjik.
U organizaciji „Transparentnost Srbija“ ne mogu da odgovore na pitanje da li je ostankom „Telekoma“ u vlasništvu države zaštićen javni interes, kao što, kažu, nije bilo moguće ozbiljno komentarisati odluku, prodavati ili ne prodavati, jer javnosti nisu poznati detalji o onome šta se nudilo na prodaju. Mogli smo samo da naslutimo kolika bi bila cena, kaže za Sputnjik programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić.
„Ipak, nemam poseban razlog da sumnjam u ono što je premijer saopštio kao zvaničan razlog da se odustane od prodaje. To da nije bilo odgovarajuće ponude kupca zvuči u potpunosti razumno, Vlada se nadala vrednijoj ponudi i odlučila je da odustane od prodaje, pošto ponuda nije bila u skladu sa njihovim očekivanjima“, kaže Nenadić.
On skreće pažnju na najavu, koja se u drugoj formi već pojavljivala kao najava „B opcije“, da će, sa obzirom da „Telekom“ neće biti prodat, možda biti angažovan „profesionalni menadžment“.
„To otvara pitanje kakav je menadžment do sada bio na čelu ’Telekoma‘, kakve je poslovne rezultate ostvarivao i da li će, ako se to izabere kao opcija, ugovor o angažovanju novog menadžmenta, biti nedostupan javnosti, kao ugovor menadžmenta Železare Smederevo“, kaže Nenadić.
On podseća da je taj ugovor, koji sadrži prava i obaveze o raspolaganju javnom imovinom velike vrednosti, ostao nepoznat javnosti.
Nemoguće je utvrditi da li su presudnu ulogu u spasavanju „Telekoma“ odigrale žene aktivne na društvenim mrežama, ali je činjenica da su se, pored sindikata, u odbranu te kompanije digli ekonomisti, nezavisni, ali i stručnjaci za komunikacije i informacione tehnologije koji su upozoravali na važnost opstanka kompanije koja ima strateški značaj za državu, a koje se malo koja zemlja odriče.
Pojedini stručnjaci upozoravaju da je profesionalizacija „Telekoma“ neophodna i da bi kompaniji dobro došao svež kapital, možda iz prodaje manjinskog paketa akcija.
Finansijsku injekciju „Telekom“ bi, uz malo truda, mogao da da sam sebi, jer raspolaže jednim od najvažnijih resursa u 21. veku. Srebrninu bi, kao što reče premijer, mogao pretvoriti u zlato.
Kada se poslovanje jedne od najprofitabilnijih srpskih firmi gleda iz pozicije manjih kompanija koje se bave istim poslom, evidentno je i puno prostora za uštede.
One ne moraju biti ostvarene isključivo smanjenjem broja zaposlenih, smatraju radnici „Telekoma“, koji veruju da je problem viška radnika rešiv u naredne tri godine, kroz dobrovoljni odlazak, uz otpremnine.
