Potpuno novi tip žena u Rusiji su — žene preduzetnici. U proseku one imaju 36 godina, muža i decu. Interesantno je da su, prema statističkim podacima — žene koje imaju porodicu čak poslovno uspešnije. Ove se žene obično ostvaruju u sferi srednjeg biznisa, imaju visoko obrazovanje i konstantno se dodatno školuju. U većini slučajeva one imaju sopstveni biznis i svojstvena im je društvena mobilnost, nove ideje. One su vrlo predane poslu, a njihov stil upravljanja je veoma kolegijalan.
Žene u biznisu
Prema podacima sveruske društvene organizacije „Ruska akademija biznisa i preduzetništva“, Rusija danas zauzima lidersku poziciju po broju žena koje se nalaze na rukovodećim mestima. Uz to, ženski biznis se razvija dinamičnije nego muški. Ne sme se prenebregnuti činjenica i da od ukupnog broja menadžera u Rusiji, trećinu čine žene i one imaju i do 25 odsto veću platu u odnosu na muškarce.
Primer uspešne poslovne žene, koja je uz to i porodično ostvarena je i Katarina Trofimova, koja je do pre godinu dana bila prva potpredsednica „Gasprom banke“, a sada se nalazi na čelu najveće ruske agencije za istraživanje rejtinga AKRA.
Odgovarajući na pitanje u kojim aspektima biznisa žena ima apsolutne prednosti u odnosu na muškaraca, Trofimova za Sputnjik kaže da to sve zavisi od konkretne osobe, njenog iskustva i ličnih kvaliteta.
„Mnogo puta sam imala prilike da se uverim da ne postoje isključivo muške ili ženske sfere biznisa. Verovatno neću biti posebno originalna ako kažem da je najvažnije postojanje želje za stalnim ličnim napretkom i rastom, uporni rad i vera u svoje snage“, naglašava ona.
Trofimova dodaje da ona nema naviku da svet deli na „muški“ i „ženski“, jer smatra da je takav pogled pomalo arhaičan.
Završila je Državni univerzitet ekonomije i finansija u Sankt Peterburgu, ali i stekla zvanje stručnjaka za upravljanje finansijama i porezima na čuvenoj pariskoj Sorboni. Od 2000. do 2011. godine Trofimova se nalazila na čelu grupe za Rusiju i ZND u kompaniji za istraživanje rejtinga „Standard i purs“ u Parizu.
„Na poslu je važno postaviti se kao profesionalac i maksimalno koristiti sopstvene kvalitete i sposobnosti. Kao generalna direktorka AKRA, zadužena sam i za formiranje radnih timova. Zato je moj zadatak da u svakom kandidatu i kandidatkinji vidim sav mogući potencijal“, ističe ona.
Na pitanje šta to ide na ruku ženama u modernoj Rusiji kako bi ostvarile uspeh u karijeri, bivša potpredsednica „Gasprom banke“ kaže da je oduvek smatrala da bi svako pred sebe trebalo da postavi globalniji i interesantniji cilj od pukog „karijerizma“.
„Kao direktorka AKRA-e pred sebe stavljam zadatak da stvorim kompetentnog igrača na finansijskom tržištu koji će napraviti kvalitetni proizvod i time povećati efikasnost i transparentnost ruske ekonomije. Moja karijera je najpre instrument dostizanja ovog cilja", ističe ona.
Ruska kultura oduvek tretira ženu sa poštovanjem
Istorijski, žene u Rusiji su od davnina imale šira ekonomska i politička prava nego njihove zapadne „koleginice“. Na primer, u Domstroju — ruskom spisu iz 16. veka se vidi da je muškarac koji ne poštuje ženu bio strogo kritikovan. Čak ni tada, pre više vekova, kada su u mnogo čemu i u zapadnoj Evropi muško-ženski odnosi bili drugačiji nego danas, nije bilo prihvatljivo tući ili ponižavati ženu u Rusiji. Naprotiv, ruske žene su i onda imale pravo da raspolažu svojom imovinom, vode poslove, ali i da podižu novac iz štedionice bez prethodne pismene dozvole supruga. Ovim okolnostima se može protumačiti to što danas u modernoj Rusiji nisu posebno popularne agresivne forme feminizma kao u Evropi i Americi gde su se žene decenijama borile za ono što se u ruskom društvu podrazumevalo kao norma.
Mora se pomenuti i veoma bitna uloga sovjetske vlasti u podizanju socijalnog statusa žene. Ona je dobila pravo da glasa čak 30 godina ranije nego Francuskinja, pravo na rad i podjednaku platu kao i muškarac, pravo na obrazovanje. Žena je uživala prednosti razvijenog sistema jaslica i dečjih obdaništa kako bi imala vremena i mogućnosti da se bavi poslom ili sobom.
Zvanično priznanje važne uloge žene u SSSR-u je bilo i proglašenje 8. marta za državni praznik i neradni dan. Ova tradicija se očuvala i u modernoj Rusiji — ovaj praznik se još naziva i danom ljubavi i proleća, koji vrlo rado i aktivno praznuju svi.
Ruskinje se danas odlikuju i veoma istančanom ženstvenošću u svakoj situaciji: one se trude da uvek budu lepo odevene, sa sređenom frizurom i prikladnom šminkom. Žene u Rusiji žele da svkodnevno budu lepe, bez nekog posebnog razloga.
Nije sve ružičasto?
Sfere u kojima žene najviše „karijerno rastu“ su, prema podacima agencije „Kontakt“ hotelijerstvo i turistički biznis, farmaceutska industrija, industrija lepote i sporta, kao i reklama i mediji. Već pomenuta organizacija „Ruska akademija biznisa i preduzetništva“ u svom izveštaju navodi da se žene posebno dobro snalaze u prehrambenoj industriji.
Ipak, da nije sve ružičasto, govori i podatak ruske agencije za zapošljavanje „Kontakt“: žene se češće susreću sa diskriminacijom pri traženju zaposlenja. Uprkos prethodnim primerima iz prakse, podaci agencije „Kontakt“ govore da kompanije ipak u četiri od pet slučajeva traže muškarca za poziciju top-menadžera.
Pojedina istraživanja pokazuju i da većina Rusa misli da bi žena na prvom mestu trebalo da se posveti deci i porodici. Stoga, ispitanici smatraju da žene nisu u poziciji da se u potpunosti posvete karijeri. Takođe, većina smatra da pošto su žene po prirodi opreznije, one ne mogu da se nose sa velikim rizicima. Međutim, mnoga istraživanja pokazuju upravo suprotno: kada je žena na rukovodećoj poziciji, rezultati koje postiže radni kolektiv nisu ništa lošiji u odnosu na kolektive kojima rukovode muškarci. Naprotiv. Najčešće se ispostava da su žene daleko fleksibilniji lideri u odnosu na muškarce, a zato i uspešnije.
