Pobeda Socijaldemokratske stranke na parlamentarnim izborima u Rumuniji mogla bi ponovo na dnevni red da stavi pitanje eventualnog priznanja Kosova jedne od pet država Evropske unije koje još uvek to nisu učinile.
Podsećamo, bivši premijer Rumunije, socijaldemokrata Viktor Ponta, koji je podneo ostavku pre oko godinu dana zbog masovnih protesta, u dva navrata tokom mandata pominjao je mogućnost promene stava o priznavanju srpske južne pokrajine.
Između javnog mnjenja i pritiska Brisela
Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, kaže za Sputnjik da će partija iz koje dolazi Ponta formirati Vladu koja će biti pod jakim pritiskom Brisela i Vašingtona, zbog čega će verovatno razmišljati o priznanju Kosova.
Međutim, smatra Proroković, nezadovoljstvo takvom odlukom bilo bi detektovano u rumunskom javnom mnjenju, a rumunsko javno mnjenje je ekstremno protiv priznavanja Kosova. Otuda i tolika zadrška kad se govori o mogućem priznavanju južne srpske pokrajine.
„Viktor Ponta je to najavljivao, a onda ćutao o tome godinu i po dana, da bi ponovo to najavio. Dakle rumunski političari, pre svega ovi iz socijalističkog bloka testiraju javno mnjenje i gledaju da li može nešto u tom pogledu da se promeni. Pošto je Nemačka poprilično zainteresovana da Rumunija promeni svoj stav, u tom kontekstu Rumuniji su nuđene neke povlastice vezane za budući status u EU, odnosno potpisivanje do sada blokiranih sporazuma. Dakle, sve se svelo na izvesnu političku trgovinu“, kaže Proroković.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Slobodan Samardžić kaže za Sputnjik da je levica koja je pobedila na izborima u Rumuniji sklonija kompromisima sa Briselom, odnosno spremnija da popusti ucenama i birokratiji EU.
„Ali ja ipak mislim da je to stvar države, i da ta vlada neće prihvatiti neki pritisak zbog kojeg bi priznala Kosovo kao nezavisnu državu, tim pre što temeljni razlog za njihovo nepriznanje — ostaje. Dakle, nije pitanje koja je partija na vlasti nego strah od mađarske manjine u Rumuniji. To je njihov osnovni razlog što ne priznaju Kosovo, kao recimo i Slovačka i Španija. Ti razlozi ostaju, i o tome svaka vlada mora da vodi računa, i to je ono što drži Rumuniju u konstantnom stanju nepriznavanja“, kaže Samardžić za Sputnjik.
Može li EU „potkupiti“ Rumuniju?
Prema njegovim rečima, svaka Vlada mora da vodi računa o strateškim interesima države, i to čini i Rumunija kad su njeni unutrašnji odnosi u pitanju, a najveći problem sa eventualnim priznanjem Kosova bio bi presedan.
„Ako bi Rumunija priznala nezavisno Kosovo, naravno da mađarska manjina ne bi mogla da se otcepi, ali bi to moglo da ih ohrabri da zatraže veću autonomiju, pogotovo što u Mađarskoj imate nacionalistički režim, a to Rumuni nisu spremni da im daju. Tako da mislim da oni pažljivo posmatraju tu stvar i da procenat izlaska na izborima i to da li je levica ili desnica ne vlasti ne igraju značajnu ulogu“, objašnjava Samardžić.
Činjenica da je Rumunija najsiromašnija zemlja EU i kao takva podložnija pritiscima iz Brisela za Samardžića nije dovoljan razlog da promeni politiku prema Kosovu.
„Nije ni EU više tako bogata s tim fondovima da bi mogla novcem da plaća nečije pristanke, tako da je to jedna dobra okolnost u ovom trenutku. Mislim da nemaju šta više da im ponude od onog što su inače dobijali iz tih fondova do sada, i zato taj faktor neće igrati nikakvu ulogu“, smatra Samardžić.
Rumunija nikako ne može da utiče na evropski put Srbije, kaže Samardžić, i jedino što bi mogla da učini je „da češće podržava i ohrabruje našu vladu na evropskom putu, ali i jedni i drugi vide da je to put bez cilja“.
A šta ćemo s Vlasima?
Međutim, Proroković kaže da Srbiju i Rumuniju opterećuju i neki drugi problemi koji mogu već naredne godine da postanu mnogo aktuelniji od pitanja eventualnog priznanja Kosova i Metohije.
On podseća da je „u jednom nesrećnom trenutku 2008. godine“ tadašnji predsednik Tadić potpisao sporazum sa Trajanom Baseskuom kojim je Srbija prihvatila četiri obaveze koje bi trebalo da ispuni prema rumunskoj ili vlaškoj nacionalnoj manjini, kao i da se reguliše položaj Rumunske pravoslavne crkve na našoj teritoriji, a sve u sklopu procesa evropskih integracija Srbije.
Proroković očekuje da će, kako se koje pregovaračko poglavlje u pregovorima sa EU bude otvaralo, Rumunija izlaziti sa ta četiri uslova i postavljati pitanja Srbiji dokle se stiglo sa njihovim ispunjavanjem.
„Naš problem je što je taj sporazum duboko neustavan i što neke njegove delove ne možemo da primenimo u našem pravnom poretku, kao što je pitanje regulisanja crkvenih stvari, jer mi smo sekularna država, a to se ne prepoznaje. Koliko će Rumuni imati razumevanja za to, kako će manipulisati tim pitanjem, koliko će Brisel i Vašington manipulisati tim pitanjem, vezano za proces pridruživanja Srbije EU, ostaje da se vidi, ali to će biti jedna od stvari na dnevnom redu kad razgovaramo o srpsko-rumunskim odnosima“, smatra Proroković.
