„Molimo Vladu bratske Srbije da na Kongresu mira zastupa naše interese“, bila je prva stavka u odlukama Velike narodne skupštine, koja je u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.
Klica slobode
„Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svima slovenskim, pa i neslovenskim narodima, koji sa nama zajedno žive“, bila je još jedna od odluka te Skupštine.
Skupštinu je činilo 757 delegata (578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6 Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i 1 Mađar).
„Odluke Velike narodne skupštine i danas živimo, a 25. novembar 1918. od identitetske je važnosti za Srbiju“, stoji između ostalog u predlogu dopune Zakona o državnim i drugim praznicima, koji je predsednik Srbije Tomislav Nikolić juče uputio Vladi Srbije kako bi 25. novembar postao državni praznik.
Nikolić je taj predlog najavio u prošli petak prilikom obraćanja na svečanoj akademiji povodom Dana prisajedinjenja Vojvodine Srbiji u Novom Sadu. Čim pre je Liga socijaldemokrata Vojvodine iznela predlog da se državnim praznicima pored 25. novembra 1918. proglase i 3. maj, 31. jul i 28. februar, „koji su takođe značajni datumi u istoriji Vojvodine“.
Čankovi datumi
Prvi datum (3. maj 1848) koji predlažu ligaši Nenada Čanka jeste Majska skupština u Sremskim Karlovcima na kojoj je održan sabor Srba, sa kojeg su vrhovnoj vlasti u Beču poslati zahtevi za autonomiju, koji su ujedno predstavljali temelje za dalje političke težnje Srba u Ugarskoj.
Drugi datum koji ligaši pominju i za koji kažu da bi se „neizostavno“ morao naći na spisku državnih praznika je 31. jul 1945. godine „kad je antifašistička Vojvodina voljom svih njenih naroda stvorila svoju autonomiju, a onda se kao autonomna pokrajina prisajedinila Srbiji“.
I treći jeste onaj za koji ligaši tvrde da je „neizbrisiv“ datum „istorije Vojvodine“ kada je 28. februara 1974. godine „usvojen prvi Ustav Vojvodine, koji je obeležio period njenog najubrzanijeg razvoja“.
LSV navodi da će, ukoliko iz nekog razloga predsednik Nikolić bude ignorisao te datume, podneti svoj predlog dopune zakona o državnim praznicima. Međutim, poručuju da će se „i bez toga Vojvodina sećati svih datuma koji su bili važni u njenoj istoriji“.
Državotvornost i „državotvornost“
Nakaradni Ustav iz 1974. godine opšte je mesto degradiranja i slabljenja Srbije u okviru republika bivše SFR Jugoslavije prema kojem su njene pokrajine Kosovo i Metohija i Vojvodina dobile toliki stepen autonomnosti da su na neki način predstavljale republike u republici.
Zato ligaši — koji sporadično otvoreno, a ispod žita konstantno i sami koketiraju sa ovom idejom — pominju Ustav iz 1974. godine. Ta mani, što bi rekle Lale.
Sličnim motivom čankisti su vođeni i prilikom predloga dana kad se, navodno, Vojvodina 1945. godine prisajedinila Srbiji, iako ne objašnjavaju kako je mogla da se prisajedini posle Drugog svetskog rata kad je već prisajedinjena posle Prvog svetskog rata.
Kad bi taj drugi predlog bio usvojen, onda bi Srbija obeležavala dva datuma iz dva različita perioda prisajedinjenja Vojvodine, jer Ligašima — barem ako je suditi prema saopštenju — ne smeta 25. novembar 1918. godine.
Apsurdno deluje samo na prvi pogled, jer su ti predlozi političke prirode i imaju za cilj da razvodne situaciju, dovedu u pitanje stvarni datum prisajedinjenja i iskoriste priliku da još jedared pomenu autonomaštvo, što je različito od autonomije.
Ligaši istovremeno pominju i datum Majske skupštine, odnosno stavljaju ga zajedno sa druga dva svoja predloga, iako ti datumi nipočemu nisu slični. Zašto?
Jedini razlog je da prikriju činjenicu da im smeta 25. novembar, a još više da pokušaju da prikriju žal za Vojvodinom kao republikom u republici. Zato pomenuše i Majsku skupštinu, kako bi imali argument odbrane da nisu indipendistički nastrojeni, već da tu ima i državotvornosti.
Dakako da ima državotvornosti, mislimo na Majsku skupštinu. A ima je, državotvornosti, i u vertikali saopštenja Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ali državotvornosti Vojvodine.
Na njihovu žalost, Vojvodina već ima državu Srbiju u okviru koje ima autonomiju. Sve ostalo je dnevno-političko namirivanje birača i opravdavanje svrhe postojanja političke partije.
