„Kada neko iz Novog Sada, a to su obično vrlo uticajni ljudi koji su jako malobrojni i nemaju gotovo nikakvu podršku u narodu, kaže da je Srbija jedna od najcentralizovanijih država u Evropi, oni ne govore istinu. Sve istočnoevropske zemlje su više centralizovane nego Srbija“, tvrdi za Sputnjik istoričar Čedomir Antić.
Povod za razgovor sa njim je nedavna najava premijera Srbije Aleksandra Vučića da će „Elektroprivreda Srbije“ premestiti svoj nacionalni operativni dispečerski centar u Novi Sad. Pre premeštanja ovog privrednog subjekta, ranijih godina je bilo predloga o premeštanju nekih ministarstava iz Beograda, a premeštanje Ustavnog suda u Sremske Karlovce se naveliko planiralo.
Koliko je, u aktuelnoj priči o promeni političkog sistema u Srbiji, dobra ideja o decentralizaciji institucija? I da li bi uporedo sa premeštanjem kol-centra EPS-a moglo da dođe i do premeštanja, osim privrednih, i nekih državnih institucija u druge gradove u Srbiji?
Decentralizacija nema realizaciju
Profesor Ustavnog prava sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže da je decentralizacija pozitivan trend, ali da u realizaciji nema vidljivih pomaka.
„Naš Ustav podrazumeva određenu decentralizaciju, to jest približavanje vlasti građanima. Na taj način se blaži ta posrednost demokratije, koja je sada vladajuća, pošto je zamenila onu nekadašnju neposrednu demokratiju“, dodaje Orlović za Sputnjik.
On podvlači da nije dobro kad su sve institucije državne vlasti u jednom centru, jer se tada dešava metropolizacija. Ako bi državne funkcije bile raspoređene u više krajeva i u više gradova, onda bi, prema njemu, svi građani na neki način bili u istoj ravni i bar bi se ravnopravno osećali.
Profesor Orlović navodi i primer da je Savezni ustavni sud Nemačke u Karlsrueu, a da glavni grad Zapadne Nemačke nije bio najveći grad Berlin, već Bon. Za decentralizaciju je, napominje on, potrebno pronaći i kvalitetne kadrove koji će van centra na kvalitetan način obavljati državne funkcije, kako bi se država istinski mogla decentralizovati.
Prema Čedomiru Antiću, Srbija nema iskustva sa decentralizacijom i regionalizacijom, ali je, kako kaže, činjenica da je to velika potreba. Međutim, smatra on, nije suština decentralizacija pojedinih ustanova, jer bi to značilo da onda dođu ljudi iz prestonice i počnu formalno da rade u drugom mestu.
U svojim viđenjima ovog pitanja on ide i korak dalje.
„Pošto postoje snažne sile koje teže tome da Vojvodina bude ili pretvorena u federalnu jedinicu ili da bude otcepljena, najbolje rešenje je da glavni grad Srbije bude premešten u Novi Sad i da sve ustanove budu premeštene u Novi Sad“, predlaže Antić. Tako bi, dodaje on, prestalo postojanje autonomaške opozicije, jer je to srpska opozicija.
„Mi još nemamo svoje Crnogorce u Novom Sadu, ali možda ćemo ih dobiti za 100 godina“, zaključuje Antić.
