Zbog činjenice da je toliko prozivana i kritikovana, Preambula Ustava Srbije je postala simbol ne samo teritorijalnog integriteta Srbije, nego i simbol svih pritisaka, koji se svakodnevno obrušavaju na nas da se odreknemo dela svoje teritorije, kategorički tvrdi Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i zamenik predsednika Srpskog pravničkog kluba, koji je u prošli petak organizovao debatni skup „Pogled na Ustav Srbije — deset godina kasnije“.
Staranje dobrog domaćina
Kosovo i Metohija se nalaze i u Preambuli i u normativnom delu Ustava, ali i u zakletvi predsednika Republike Srbije. Srpski pravnički klub, dodaje Orlović, stoji na stanovištu da Kosmet treba da ostane u Ustavu kao sastavni deo Republike Srbije, a da li će ono ostati i u Preambuli i u normativnom delu Ustava jeste tehničko pitanje.
„Što se mene lično tiče, ne bih Kosovo i Metohiju ni u kom slučaju izbacio iz Preambule, već bih je ostavio u ovoj formi gde ona prestavlja obavezu za sve državne organe da se staraju o interesima Srbije“, dodaje Orlović za Sputnjik, precizirajući da je Preambula od obične norme postala simbol ako ne čitavog stanja u kojem se Srbija nalazi, a ono bar prepoznatljiv simbol Ustava iz 2006. godine.
Srbija je zemlja bogate ustavne tradicije, a relativno česte promene ustava imaju kao posledicu i to da deset godina trajanja jednog ustava izgleda kao značajan jubilej. Svakako, prva desetogodišnjica Ustava je dovoljan period da se zaključi u kojoj meri je taj akt uspeo da ostvari one vrednosti i ciljeve zbog kojih je i donet. Stoga je, stajalo je u njihovoj pozivnici, Srpski pravnički klub odlučio da organizuje skup na kojem će se argumentovano i kritički polemisati o postojećim ustavnim rešenjima i njihovoj dosadašnjoj primeni.
Stručnjaci ustavnog prava izlagali su na pomenutom skupu svoje viđenje šta je ustavni identitet Srbije, kako definisati Ustavni sud, imali referate o sistemu vlasti, pa sve do rešenja položaja poslanika i pitanja u vezi sa odvojenošću crkve i države. Ocenjeno je da je važeći Ustav u nekim delovima više obiman nego što bi to trebalo da bude prema standardima šta sve ulazi u ustavnu materiju.
Ustav bi, predočava Orlović, trebalo samo da definiše državu, odnosno da utvrdi njenu ličnu kartu. Što se tiče pitanja ljudskih prava, Ustav bi trebalo da uredi samo ona pitanja koja su specifična za Srbiju, a tiču se osnovnih prava i sloboda, dok je sve ostalo uređeno međunarodnim konvencijama koje su ratifikovane. Ekonomska pitanja i javne finansije, takođe, ne bi trebalo da predstavljaju ustavnu materiju.
„Kad je u pitanju organizacija vlasti, tu u prvom planu stoji odnos zakonodavne i izvršne vlasti. To bi trebalo da ostane u Ustavu da kao primarna materija ustavnog prava i da bude centralni deo Ustava. To su najvažniji odnosi u državi između Vlade, šefa države i Parlamenta“, predočava Slobodan Orlović neke zaključke sa debatnog skupa o Ustavu.
Šef države je srpska tradicija
Na skupu „Pogled na Ustav Srbije — deset godina kasnije“ izvedeno je da bi trebalo ostaviti samo ustavna načela koja se tiču sudova, njihove nezavisnosti i samostalnosti, kao i sam izbor sudija. Kad izbor sudija predstavlja materiju samog Ustava, pojašnjava Orlović, njihov položaj je automatski zaštićeniji i nezavisnost je veća nego kad je to materija zakona, kao što je to danas delimično slučaj. Takođe, izbor, broj, nadležnost, dejstvo odluka sudija Ustavnog suda bi trebalo da ostane u Ustavu.
„Teritorijalna organizacija i položaj Vojvodine i Kosova i Metohije i položaj lokalne samouprave samo u osnovnim odredbama bi trebalo da ostanu materija Ustava. Naravno, na kraju vanredno i ratno stanje kao i do sada, kao i one odredbe o promeni Ustava“, dodatno precizira Orlović.
Često je u nekim ranijim polemikama traženo rešenje oko položaja predsednika Republike Srbije, odnosno oko njegovog neposrednog izbora i eventualnog posrednog izbora u Parlamentu. Profesor Orlović je mišljenja da neposredan izbor daje predsedniku Republike Srbije određeni autoritet, što on svakako ne bi imao ako bi ga birao samo Parlament.
„Taj, na neki način istaknut položaj šefa naše države je nešto što spada u srpsku tradiciju, jer se srpski narod otkad postoje ustavi identifikovao sa jednim liderom. To je, hajde da kažemo, u ovom današnjem Ustavu ostalo kao posledica ustava iz devedesete kad je u kriznim stanjima raspada Jugoslavije bilo potrebno da se narod, a to se desilo u svim bivšim jugoslovenskim republikama, identifikuje sa jednom osobom“, podseća Orlović.
Najzad, što se tiče takozvane integrativne klauzule, gde se deo suverenosti prenosi na institucije EU, Orlović za Sputnjik precizira da Srbija u pristupnim pregovorima već to čini tako što u zakone direktno unosi direktive EU i pretvara ih u zakonsku materiju.
„Da li će biti nužno da to stoji kao načelo zakonitosti u Ustavu ili ne, nije bitno da bi jedna država bila članica EU ako nekada do toga dođe. Neke države imaju integrativnu klauzulu, neke ne. Nesporno je da su sve države koje su postale članice EU, pa i Srbija koja je na putu, prenele deo suverenosti prihvatajući pravo EU inkorporirajući ga u svoj pozitivni pravni sistem“, zaključuje Orlović.
