Ministarka za dijalog u kosovskoj vladi Edita Tahiri veruje da odnosi Prištine i Beograda ne mogu da se normalizuju uz postojeći Ustav Srbije prema kojem je Kosovo deo njene teritorije. Zato predlaže da Srbija Kosovo izbaci iz svog Ustava, ubeđena da će to biti jedan od zahteva EU za prijem Srbije u Uniju.
Priština, očigledno, na sve načine pokušava da „zamuti vodu“ u pregovorima sa Beogradom i u tom kontekstu treba čitati i poslednji u nizu „zahteva“ kosovskih vlasti, saglasni su sagovornici Sputnjika. Pravna javnost u Srbiji podseća da se „izbacivanje“ Kosova iz srpskog Ustava u Akcionom planu Srbije, po kojem do 2018. godine naš Ustav mora biti usklađen sa evropskim zakonodavstvom, ne pominje „nijednim slovom“.
Profesor dr Slobodan Orlović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže za Sputnjik da treba prestati koristiti, ili bar obraćati pažnju i komentarisati, pojmove čija su sadržina i značenje pravno isprazni.
„Mislim na kovanicu ’normalizacija odnosa‘ (Beograda i Prištine). Taj pojam mogao bi imati smisla u neuropsihijatriji ili možda u psihologiji, ali u ustavnom pravu on nema baš nikakvo značenje. Niti smo mi (Srbi i Albanci) sad nenormalni, pa da ubuduće treba međusobni odnos da svedemo na normalnost (normalizaciju), niti je to odnos dva grada (gradovi su jedinice lokalne samouprave) o njihovoj komunalnoj i sličnoj saradnji“, kaže on.
Odnos Srbije i „Kosova“, prema njegovim rečima, može biti politički, pravni, ekonomski, a nikako medicinski. Za takav međusobni odnos postoje politički, pravni, ekonomski „alati“ kao što su: Ustav, rezolucije, ugovori, krediti…
„To što ministar u vladi ’Kosova‘ Edita Tahiri traži promenu Ustava Srbije nije ništa ni jako važno, niti je originalno. Kao građanin Srbije, rođena u (carskom gradu) Prizrenu, ona ima pravo da inicira promenu bilo kog dela našeg Ustava. Ukoliko prikupi još najmanje 149.999 overenih potpisa građana Srbije ta će inicijativa postati i formalni predlog za promenu Ustava“, predlaže on.
Preambula Ustava, kako objašnjava, ne može biti pravna smetnja međunarodnim (evropskim) integracijama Srbije, o čemu svedoče ustavi drugih zemalja — SR Nemačke, Kipra, Irske…
„Na kraju, suverenost države — inače veoma komplikovan pojam — podrazumeva i da ona sama donosi odluke. Među njima i najvažniju pravno-političku odluku o promeni Ustava. Koliko je tu Srbija danas suverena pitanje je za obimniju i dublju analizu. Formalno, nijedna strana država (bilo čega da je članica), ni strani državljanin, ne može da učestvuje u postupku promene Ustava Srbije“, kaže profesor Orlović.
Njegov kolega sa Pravnog fakulteta „Union“ u Beogradu Bogoljub Milosavljević kaže da se Kosovo u srpskom Ustavu ne pominje samo u Preambuli, već i u normativnom delu u sedmom poglavlju u kojem se govori o teritorijalnom uređenju gde se Kosovo pominje kao sastavni deo Srbije.
„Izbacivanje Preambule iz Ustava ne bi ništa značilo ako se ne bi menjao i taj drugi deo, normativni deo Ustava. Samo u slučaju da se obe stvari promene, onda bi bilo onako kako Priština hoće. Ne verujem da će to tako lako da se desi, jer bi tome prethodila teška odluka za koju ne verujem da će je iko doneti, a to je da se Srbija odriče Kosova“, kaže on.
Preambula u Ustavu, dodaje on, u suštini samo stvara vrstu obaveze državnim organima da vode računa o interesima Srbije na Kosovu i to je bio cilj njenog unošenja na početku Ustava, pre člana jedan, pre normativnog dela.
„Što se tiče najavljenih promena i ulaska u EU, u Akcionom planu se nijednim slovom ne pominje Kosovo, već samo deo delova Ustava koji se odnose na pravosuđe“, kaže Milosavljević.
