Sa jedne strane tu je Donald Tramp, republikanac, kandidat koji je stranačke predizbore prošao sa najvećim antirejtingom u istoriji američkih izbora, budući da je 60 odsto birača za njega vezivalo negativna osećanja, dok sa druge imamo Hilari Klinton, kandidatkinju demokrata, sa antirejtingom od oko 10 odsto.
Sve to govori o tome da Amerikanci na izborima neće glasati za onog ko je bolji, već za „manje zlo“.
Upravo su se iz tog razloga stručnjaci za odnose sa javnošću odlučili da borbu vode metodom „pljuvačine“, zbog čega je i cela kampanja dobila notu neverovatne prljavštine.
Teksaška pobuna
Pozitivnih primera rasta rejtinga nije bilo mnogo za vreme trajanja kampanje, svega nekoliko, i to sa obe strane tribine. Tramp je to učinio za vreme Republikanske konvencije u Klivlendu sredinom jula, kada je uspeo da podigne rejting za četiri odsto, i poslednji put u celoj kampanji pretekao svoju suparnicu.
Međutim, na dugoročnom planu, konvencija ipak nije toliko pozitivno uticala na Trampov rejting, s obzirom na to da drugi kandidat republikanaca Ted Kruz nije želeo da zvanično podrži Trampa.
Uprkos kritikama ostalih članova partije, Kruz nije želeo da promeni svoje mišljenje, što je rezultiralo velikim unutarstranačkim potresima.
Sanders nije podbacio
Za razliku od Trampa, Hilari Klinton uspela je da očuva mir unutar svoje kuće, dok je konvencija demokrata krajem jula izgledala kao konsolidacija partije.
Mnogi su se pitali hoće li protivnik Klintonove Berni Sanders održati reč nakon stranačkih predizbora i pružiti joj podršku. Međutim, uprkos skandalima sa mejlovima Demokratske stranke, on je ispunio obećanje i pozvao milione „sandersovaca“ da svojim glasom podrže Klintonovu.
„Nama je potrebno rukovodstvo koje će poboljšati kvalitet života naših radnika, mladih i starijih građana, siromašnih i bolesnih. Nama je potrebno rukovodstvo koje će ujediniti narod, kako bismo bili jači. Nije nam potrebna vlast koja će vređati Latinoamerikance, Meksikance, muslimane, Afroamerikance, žene i veterane“, rekao je svojevremeno Sanders.
Na nogama do kraja
Klackalica se nastavila sve do 11. septembra, kada je Klintonova prema podacima anketa imala 46 odsto, dok je Tramp uživao 42,9 procenata podrške glasača.
Međutim, tu se ona srušila — i to bukvalno. Klintonovoj je pozlilo na ceremoniji sećanja na žrtve terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, nakon čega ju je obezbeđenje smestilo u auto i odvezlo sa skupa.
Iz partije je ubrzo bilo saopšteno da je Klintonovoj pozlilo zbog upale pluća, iako su mnogi sumnjali da je u pitanju daleko ozbiljniji zdravstveni problem koji će onemogućiti kandidatkinji da u naredne četiri godine ispunjava obaveze predsednika SAD.
Tu situaciju su republikanci iskoristili kako bi povećali svoj rejting, a velika galama se digla i oko mogućnosti zamene kandidata iz redova demokrata, što je dovelo do novog izjednačenja u rejtinzima — 44,9 za Klintonovu i 43,9 odsto za Trampa.
Razgovori prsa u prsa
Za naredni pad rejtinga republikanaca odgovoran je sam Tramp, s obzirom na to da se nije dovoljno pripremio za prvu debatu sa Klintonovom koja je bila održana 14. oktobra.
Zbog katastrofalnog poraza u tom duelu, njegov rejting je sa 45 odsto pao na 41,4, a Klintonova je to iskoristila i napala Trampa na svim frontovima.
Iako je to bio težak udarac na Trampovu kampanju, najgore je tek predstojalo. Ubrzo su procurili snimci na kojima su zabeleženi razgovori u kojima Tramp na pogrdan način govori o ženama. Iako to možda i nije strašno za jedan razgovor u „svlačionici“ ili uz kriglu piva sa drugarima, skandal je uzeo maha, a sami republikanci su optužili svog kandidata da je prekršio sve vrednosti stranke i krenuli redom da mu uskraćuju podršku.
Mejlovi poravnali klackalicu
Pred kraj oktobra činilo se kao da je sve gotovo, međutim odlukom FBI da se obnovi istraga o mejlovima Klintonove ponovo su uneli pometnju među glasače.
„Čudno je što takva informacija izlazi neposredno pred izbore. U pitanju je presedan, i zbog toga je neophodno postaviti mnoga pitanja“, rekla je Klintonova tada.
Još uvek nije utvrđen motiv zbog čega je FBI doneo takvu odluku — ili je Biro želeo da ispuni svoju obavezu, ili je Klintonova možda zaista prekršila zakon.
Bilo kako bilo, to je uticalo na američke glasače koji su se opet zapitali koji od dva kandidata predstavlja manje zlo — radikalni Tramp ili Klintonova, koja će možda i pre inauguracije otići iza rešetaka.
