U međuvremenu, međutim, njena se prednost skoro u potpunosti istopila — Tramp ju je sustigao u anketama na nacionalnom nivou, i, što je potencijalno značajnije, prestigao ju je u nekolicini ključnih država, poput Floride i Ohaja, koje će zapravo i odlučiti konačnog pobednika — delom i zahvaljujući vređanju Trampovih birača koje je nazvala „šakom jada“, i zahvaljujući „medicinskoj epizodi“ prilikom obeležavanja 15. godišnjice terorističkog napada u Njujorku 11. septembra, kada se pred kamerama umalo onesvestila.
Iako je izborni štab kandidatkinje Demokratske partije ubrzo saopštio da je reč tek o posledici blaže upale pluća, koja uz to nije zarazna, ovaj događaj raspalio je sumnje u zdravlje Hilari Klinton i njenu sposobnost da obavlja funkciju predsednika SAD, sumnje koje su već postojale zbog, pored ostalog, nekoliko višeminutnih napada kašlja tokom javnih nastupa u poslednje vreme, zbog snimaka na kojima se Hilari Klinton, koja će 26. oktobra napuniti 69 godina, vidi kako bez tuđe pomoći ne može da se uspne uz samo nekoliko stepenika, najzad, zbog neopreznog priznanja njenog supruga Bila Klintona da se Hilari „onesvešćuje često“.
Da li je Hilari Klinton bolesnija nego što se priznaje? Da li će njeno zdravstveno stanje primorati Demokratsku partiju da joj pronađe zamenu što bi, s obzirom na to da je reč o najvećoj svetskoj sili, bio događaj od planetarnog značaja? Hoće li Donald Tramp uspeti da iskoristi slabosti svoje protivkandidatkinje? Šta, uopšte, možemo da očekujemo od Donalda Trampa, a šta od Hilari Klinton?
Ovo su bile teme „Sputnjik intervjua“ sa spoljnopolitičkim novinarom i dugogodišnjim izveštačem iz Londona Sinišom Ljepojevićem, i filozofom politike Nikolom Tanasićem.
„Na osnovu svega onoga što je dosad postalo poznato, Hilari Klinton jeste bolesna“, navodi Siniša Ljepojević. „Od 1998. godine, kada je imala prvi lakši moždani udar, ona ima ozbiljne zdravstvene probleme. Problem joj stvaraju trombovi u krvim sudovima koji ometaju napajanje mozga kiseonikom, a poslednji od nekoliko moždanih udara doživela je pre godinu i po dana… Zbog medijske pažnje koju je dobio njen kolaps prošle nedelje, o tome se prvi put sada i javno govori“.
„Problem je u tome što se lagalo u vezi sa zdravljem Hilari Klinton, a američko javno mnjenje je na to veoma osetljivo“, ukazuje Nikola Tanasić. „Podsećam da je i njen suprug Bil Klinton umalo bio smenjen, ne zato što je imao seksualnu aferu (sa Monikom Levinski) već zato što je lagao o toj seksualnoj aferi. Sada to laganje o zdravstvenom stanju Hilari Klinton ide naruku Donaldu Trampu, koji i inače dosta insistira na toj fami o pokvarenoj Hilari koja stalno manipuliše i iznosi neistine. I zato smo i videli da je reakcija birača odmah otišla u Trampovu korist“.
Iza scene i daleko od očiju javnosti, javljaju američki mediji glavnog toka pozivajući se na svoje anonimne izvore, u vrhu Demokratske partije vode se intenzivni razgovori o potencijalnom zameniku Hilari Klinton, ako se njeno zdravstveno stanje pogorša u nastavku kampanje. Ko bi to mogao da bude — Berni Sanders, koji je na preliminarnim izborima osvojio drugo mesto ali tako što se partijski establišment iz sve snage potrudio da njegov izbor spreči, ili neko ko se za predsedničkog kandidata demokrata uopšte i nije kandidovao, poput aktuelnog potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, čije se ime u ovom kontekstu spominje već neko vreme? „Sve je moguće“, upozorava Siniša Ljepojević, „jer ne postoje ni pravila koja bi uredila ovakvu situaciju, ni istorijsko iskustvo. Moguće je čak i da predsednik Barak Obama odloži izbore…"
Ili je pak ključno pitanje zašto establišment uopšte insistira na tako ranjivom kandidatu kao što je Hilari Klinton
Nikola Tanasić: „Hilari Klinton je po definiciji kandidat establišmenta, i to u uslovima u kojima politička borba poprima oblike klasne borbe između privilegovane elite i, uslovno govoreći, postradničke klase, odbačene kao polupismene i nesposobne da sama donosi odluke već su joj potrebni tutori. Otuda ni glasači Donalda Trampa nisu tradicionalni konzervativci; on je pre svega doživljen kao heroj radničke klase, kao neko ko je trn u oku tog neodređenog establišmenta. Simpatije prema njemu rađaju se, pre svega, iz inata. S druge strane, Hilari Klinton je otelotvorenje najgoreg oblika američkog imperijalizma, o čemu ubedljivo svedoči ona scena njenog likovanja nad brutalnim, mučkim ubistvom Muamera el Gadafija u Libiji. I baš zato ona ima podršku ultrabogatog dela i Demokratske i Republikanske partije, koji u njoj vide svog najboljeg glasnogovornika“.
Ljepojević smatra da je došlo do podele američkog društvenog, ekonomskog i političkog establišmenta: „Jedan njegov deo shvatio je da sa ovakvom politikom mora da se prestane jer će na kraju svi izgubiti, ako propadne čitav sistem. Hilari Klinton pak podržava onaj drugi deo, poslovni, koji živi od te ratničke politike“.
Kakvu promenu eventualni Trampov izbor može da donese Americi? „Dolazak Trampa na vlast predstavljao bi ponajpre jednu vrstu kulturnog šoka za američku javnost, koji bi pokazao da stvari više ne funkcionišu na onaj način na koji su navikli“, kaže Tanasić. „Treba imati u vidu da Trampovo biračko telo ima izrazito negativan odnos prema zvaničnoj ideologiji i političkoj korektnosti koja vlada u američkim medijima, obrazovnom sistemu i javnom diskursu, i da smatra da bi dolazak Trampa na vlast taj sistem mogao da rasparča“.
Mogućnost Trampovog dolaska na vlast je realna, smatra Ljepojević, napominjući da je to „logična posledica razvoja američke političke scene u poslednjih 30 godina — jednostavno, došlo se do zida“. Donald Tramp, kaže naš sagovornik, ne može sam da promeni čitav sistem, „ali će biti strašno važno ako pobedi nekoga kao što je Hilari Klinton. To bi bio najvažniji rezultat ovih predsedničkih izbora. Iako dublje promene nije realno očekivati jer je reč o ogromnom sistemu, sa ogromnim interesima, poruka će biti jasna: ono što je bilo, polako nestaje“.
