Od najavljivanog povećanja plata i penzija, posle najnovijih razgovora sa misijom MMF-a, ipak će nešto biti. Detalji o tome kome i koliko, kako je najavio premijer Aleksandar Vučić, danas će biti saopšteni. Koliko god bilo, nekome će dobro doći. Iako nominalno veća 2,8 odsto, a realno 3,4 procenta, prosečna neto zarada od nepunih 400 evra u septembru Srbiju je pozicionirala pri samo dno lestvice u regionu. Naravno i u Evropi.
Na pitanje Sputnjika koji broj zaposlenih prima platu ispod, odnosno iznad proseka, u Republičkom zavodu za statistiku kažu da takvu vrstu obračuna za sada nemaju.
„Najsvežiji“ podaci do kojih se moglo doći su oni iz 2013, prema kojima je u našoj zemlji 585.923 radnika i 133.756 penzionera primalo više od prosečne republičke plate. Tada je sa više od hiljadu evra mesečno raspolagalo tek 87.008 građana.
Upravo ta suma od oko hiljadu evra, odnosno između 120.000 i 150.000 dinara je, po oceni ekonomista, neka donja granica primanja koja vam omogućava pristojan život i svrstava vas u srednji sloj stanovništva. Ako on čini četvrtinu društva, to državu, smatra se, čini politički i ekonomski stabilnom.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Sputnjik kaže da je uobičajeno u svetu da se zemlje rangiraju po visini bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika i to onda govori gde se koja zemlja nalazi, da li u krugu ekstremno siromašnih, siromašnih, onih koji solidno žive, bogatih i ekstremno bogatih.
Sa globalizacijom, novim svetskim poretkom, prodiranjem neoliberalizma i u najnerazvijenije zemlje sveta, stvari su se, kaže on, umnogome promenile i svet se strahovito polarizovao na ekstremno bogate i siromašne.
Britanska nevladina organizacija „Oksfam“ je u svojoj publikaciji uoči održavanja ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, svetskoj finansijskoj eliti predočila da je imovina jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu u 2015. godini premašila imovinu preostalih 99 odsto, i to godinu dana pre nego što se to očekivalo. Ilustrujući kolika je razmera produbljivanja nejednakosti poslednjih godina, „Oksfam“ je izračunao da samo 62 osobe na svetu poseduju onoliko koliko i najsiromašnija polovina svetskog stanovništva.
Na pitanje da li je taj trend vidljiv i u Srbiji, Savić kaže da je pokazatelj toga upravo to što smo takoreći ostali bez srednjeg sloja društva.
Više možemo govoriti o nekim novim ljudima, tranzicionim dobitnicima ili gubitnicima, novoj polarizaciji u društvu gde većina ljudi živi loše. A samo jedan broj pre svega poslovne, finansijske, političke, i delom intelektualne elite živi lagodno, da ne mora da razmišlja hoće li imati dovoljno novca za sve potrebe koje su normalne u današnje vreme, kaže Savić.
On, međutim, upozorava da materijalna snaga nije jedina odrednica srednjeg sloja, već njegovo mesto u društvu, ugled, ukupna pozicija koja značajno prevazilazi same materijalne mogućnosti.
Iako je Srbija mala država nije lako ustanoviti, smatra on, preciznu granicu koju čine neophodna mesečna primanja da bi neko pripadao srednjem sloju. Troškovi života su Beogradu znatno veći nego u drugim gradovima Srbije, pogotovo što su sada mnogo veće razlike između razvijenih i manje razvijenih regiona. Ali svakako bi mogli da kažemo da bi nekih hiljadu evra u Beogradu četvoročlanoj porodici moglo da obezbedi samo pristojan život. To znači krov nad glavom, grejanje, pristojnu hranu, garderobu, ali ne i letovanja, zimovanja, posete bioskopu i pozorištu nekoliko puta mesečno, kupovinu knjiga. Da bismo imali sve ono što je nekada karakterisalo srednji sloj, ta cifra od hiljadu evra za četvoročlanu porodicu u Beogradu ne bi bila dovoljna, navodi Savić.
„Hteli mi to da prihvatimo ili ne, Srbija se po svim, ili po većini pokazatelja, nalazi na samom dnu među evropskim zemljama. Mi smo po odnosu prosečnog životnog standarda u Srbiji prema onom u EU na jednoj trećini. Najveći broj je siromašan, a samo vrlo mali broj, a to nije srednji sloj, kako smo nekada definisali, živi možda i bolje od evropskog proseka. Naše prosečne plate se kreću oko 400 evra, što je dva i po puta manje nego što je prosečna plata u Sloveniji, dva puta niže nego u Hrvatskoj“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
On kaže da sa povećanjem zarada od nekoliko procenata možemo samo da registrujemo tu činjenicu koja u suštini ništa bitno neće promeniti.
„Da bi Srbija mogla da uhvati neki priključak sa EU, a Slovenija je na primer sada na 85 odsto BDP-a EU, morali bismo da imamo povećanje BDP-a u znatno dužem vremenskom periodu po stopama između pet i deset odsto“, izričit je Savić.
On napominje da je BDP Srbije sada na nivou od 70 do 75 odsto onog iz 1989. godine. Nismo, kaže, dostigli ni polovinu industrijske proizvodnje iz 1990. godine. Podseća da smo imali sankcije, hiperinflaciju, ratove, bombardovanje, devedesetih, pa posle 2000. godine „nemilosrdni proces pljačkaške privatizacije“.
Nosioci razvoja, zapošljavanja, standarda ljudi su bili industrijski kapaciteti. U industriji je devedestih bilo zaposleno više od 1,1 milion ljudi. Danas je to do 400.000 sa svim stranim investicijama. Paradoks je da najveći deo novca u nekim porodicama obezbeđuje najstarija generacija, gde su penzije najsigurniji izvor primanja. Preko 50 procenata mladih nema stalno zaposlenje. To je, dodaje on, slika Srbije.
On, međutim, napominje da se uloga srednjeg sloja u proteklom periodu nije sagledavala samo u visini novčanih primanja, nego upravo u ugledu i poziciji, odnosno u vrednosnom smislu.
U nekom ranijem periodu idoli su bili intelektualci koji su kao magnet privlačili mlade ljude da se obrazuju da bi jednoga dana pripadali tom srednjem sloju ne samo u materijalnom smislu. Danas to nije tako. Danas su neki drugi idoli, pevačice, sponzoruše, novokomponovani bogataši, ljudi koji do novca dolaze preko noći, naglašava Savić.
„Ta vrsta društvene promene koja treba da dovede do promene sistema vrednosti će biti mnogo teža nego ova materijalna. Moguće je da ćemo mi u nekom narednom periodu obezbediti malo bolji životni standard, približiti se tom evropskom. Bojim se, međutim, da će na ovom drugom, društvenom planu, u promeni sistema vrednosti koji je potpuno poremećen, stvari ići mnogo teže i da ćemo u tom smislu mnogo više kasniti za Evropom nego u materijalnom pogledu“, ocenio je Savić za Sputnjik.
