Tu temu su, prema Feni, neformalno pokrenuli akademski i nevladini krugovi iz SAD, a prema ponuđenoj zamisli navodno je ponuđeno preustrojavanje BiH, nakon što su protekli izbori ponovo izazvali nacionalne tenzije.
Smatra se da bi zbog toga, prenosi ova agencija, trebalo težiti da se u BiH formiraju još dva distrikta — distrikt Srebrenica i distrikt Stolac–Neum.
Neimenovani sagovornici Fene, za distrikt Srebrenica pravnu, političku i društvenu podlogu nalaze u „presudama Haškog tribunala, stresnim političkim prilikama nastalim nakon izbora i društvenom značaju vezanom za neophodni i zahtevni proces pomirenja“.
„Srebrenica je opšte mesto nedeljivosti BiH i takvu opštost trebalo bi utvrditi posebnim pravnim i političkim statusom“, navodi agencija reči sagovornika iz jedne od ključnih međunarodnih organizacija koje deluju u Sarajevu.
Distrikt Stolac–Neum, s druge strane, navodi se, poništio bi postojeći model za koji sagovornici tvrde da je „temeljno segregirajući, etnički ekskluzivistički i civilizacijski neodrživ“.
„U principu, rešavanje pitanja Stoca odlučuje i u kojem će smeru ići država BiH, ka integraciji ili etničkoj dezintegraciji. Dodatno, distrikt u Hercegovini bi imao i pozitivan uticaj na razvoj demokratskih procesa u izborno zamrznutom i društveno podeljenom Mostaru. Izgradnja magistralnog puta Stolac–Neum stvara neophodne saobraćajne uslove za realizaciju ove zamisli. Otvaranje kancelarije OEBS-a u Stocu uneće neku vrstu sigurnosti, ali tek na kraći rok“, kaže diplomatski izvor.
Cilj ovakvog preustrojstva, dodaje neimenovani izvor, težio bi političkoj efikasnosti, a svoj osnov bi nalazio u pravednosti i demokratičnosti.
„Tri distrikta predstavljala bi ključne demokratske i multietničke tačke na obodu Bosne i Hercegovine. Distrikti na Savi, Drini i Jadranskom moru ojačali bi unutrašnju koheziju i ukupni demokratski kapacitet. Zapravo, to je rešenje u korist Bosne i Hercegovine, ali, čini se, i Sjedinjenih Američkih Država“, navodi isti izvor i dodaje da bi to bio„realan ispit iskrenosti i dobre volje i za susede Bosne i Hercegovine“.
Na pitanje koliko je takav scenario realan, kaže kako bi oduzimanje teritorije od entiteta i političkih elita koje teže secesiji i disoluciji predstavljalo težak zadatak, ali bi direktno doprineo pravnom i društvenom biću BiH.
„Svaki budući izbori ponovo će uneti nemir i zapretiti krizom u Srebrenici i Stocu, u krajnjoj konsekvenci — krizom u celoj BiH. Većinu u oba grada su činili Bošnjaci, imamo to u vidu. Distrikt Brčko je ostvario demokratski model dobrodošlice i razvoja za sve, dok Srebrenica i Stolac postaju mesta najreakcionarnijih balkanskih nacionalističkih i secesionističkih snaga“, dodaje sagovornik.
Ajla Delkić, direktorka Savetodavnog veća za BiH, veća koje deluje u Vašingtonu koji je, kako se ističe, takođe distrikt, kaže za Fenu da se i u različitim vašingtonskim krugovima čulo za ovu inicijativu, da se o njoj i razgovara i razmišlja.
„Ideje su da se iznose, a onda se o njima i raspravlja. Ne treba ništa zabranjivati, posebno slobodno mišljenje. Ako se već raspravlja o sudskim presudama, referendumima, otcepljenjima i trećim entitetima, treba raspravljati i o ovome. Meni se čini da ideja ima čvrstu podlogu i jedan novi model koji traži ozbiljnu pravnu i političku analizu. Mislim da je ona u duhu reformske agende i da je u skladu sa svim onim šta za Bosnu i Hercegovinu znače EU i NATO“, kazala je Delkićeva.
Zbog toga bi, smatra se, prenosi ova agencija, trebalo ići ka tome da se u BiH formiraju još dva distrikta — distrikt Srebrenica i distrikt Stolac–Neum.
Neimenovani sagovornici Fene, za distrikt Srebrenica pravnu, političku i društvenu podlogu nalaze u „presudama Haškog tribunala, stresnim političkim prilikama nastalim nakon izbora i društvenom značaju vezanom za neophodni i zahtevni proces pomirenja“".
„Srebrenica je opšte mesto nedeljivosti BiH i takvu opštost trebalo bi utvrditi posebnim pravnim i političkim statusom“, smatra sagovornik iz jedne od ključnih međunarodnih organizacija koje deluju u Sarajevu, navodi agencija.
Distrikt Stolac–Neum, s druge strane, navodi se, poništio bi postojeći model za koji sagovornici tvrde da je „temeljno segregirajući, etnički ekskluzivistički i civilizacijski neodrživ“.
„U principu, rešavanje pitanja Stoca odlučuje i u kojem će smeru ići država BiH, ka integraciji ili etničkoj dezintegraciji. Dodatno, distrikt u Hercegovini bi imao i pozitivan uticaj na razvoj demokratskih procesa u izborno zamrznutom i društveno podeljenom Mostaru. Izgradnja magistralnog puta Stolac–Neum stvara neophodne saobraćajne uslove za realizaciju ove zamisli. Otvaranje kancelarije OEBS-a u Stocu uneće neku vrstu sigurnosti, ali tek na kraći rok“, kaže diplomatski izvor.
Cilj ovakvog preustrojstva, dodaje neimenovani izvor, težio bi političkoj efikasnosti, a svoj osnov bi nalazio u pravednosti i demokratičnosti.
„Tri distrikta predstavljala bi ključne demokratske i multietničke tačke na obodu Bosne i Hercegovine. Distrikti na Savi, Drini i Jadranskom moru ojačali bi unutrašnju koheziju i ukupni demokratski kapacitet. Zapravo, to je rešenje u korist Bosne i Hercegovine, ali, čini se, i Sjedinjenih Američkih Država“, navodi isti izvor i dodaje da bi to bio „realan ispit iskrenosti i dobre volje i za susede Bosne i Hercegovine“.
Na pitanje koliko je takav scenario realan, kaže kako bi oduzimanje teritorije od entiteta i političkih elita koje teže secesiji i disoluciji predstavljalo težak zadatak, ali bi direktno doprineo pravnom i društvenom biću BiH.
„Svaki budući izbori ponovo će uneti nemir i zapretiti krizom u Srebrenici i Stocu, u krajnjoj konsekvenci — krizom u celoj BiH. Većinu u oba grada su činili Bošnjaci, imamo to u vidu. Distrikt Brčko je ostvario demokratski model dobrodošlice i razvoja za sve, dok Srebrenica i Stolac postaju mesta najreakcionarnijih balkanskih nacionalističkih i secesionističkih snaga“, dodaje sagovornik.
Ajla Delkić, direktorka Savetodavnog veća za BiH, veća koje deluje u Vašingtonu koji je, kako se ističe, takođe distrikt, kaže za Fenu da se i u različitim vašingtonskim krugovima čulo za ovu inicijativu, da se o njoj i razgovara i razmišlja.
„Ideje su da se iznose, a onda se o njima i raspravlja. Ne treba ništa zabranjivati, posebno slobodno mišljenje. Ako se već raspravlja o sudskim presudama, referendumima, otcepljenjima i trećim entitetima, treba se raspravljati i o ovome. Meni se čini da ideja ima čvrstu podlogu i jedan novi model koji traži ozbiljnu pravnu i političku analizu. Mislim da je ona u duhu reformske agende i da je u skladu sa svim onim šta za Bosnu i Hercegovinu znače EU i NATO“, kazala je Delkićeva.
I ambasador BiH u Vašingtonu Haris Hrle je Feni potvrdio da je upoznat sa ovakvim razmišljanjima.
„Predlog ne predstavlja stav vašingtonske administracije, ali Bosna i Hercegovina je iskra u oku velikom broju akademika, pravnika, političara. Svakako treba sačekati kraj izbornog procesa u SAD i videti da li iznesene ideje predstavljaju početne, akademske sugestije za nadolazeću američku administraciju. Sve što je u interesu mira i pomirenja, građana i naroda, što je u skladu sa evropskim principima i NATO standardima, to će biti pozdravljeno“, naveo je ambasador Hrle.
