Skupštine opštine Srebrenica sledeće nedelje raspravljaće o inicijativi o referendumu za izdvajanje Srebrenice iz Republike Srpske. Ideja koju je predstavio načelnik opštine Ćamil Duraković rodila se nakon što je Ustavni sud zaključio da nema prepreka za održavanju referenduma o Danu Republike Srpske i odbacio kao neosnovan zahtev Bošnjaka za „zaštitu njihovih vitalnih interesa u Republici Srpskoj“.
Profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja podseća da to nije prvi put da Bošnjaci pokušavaju da menjaju kartu Bosne i Hercegovine. Radi se o pokušaju političke manipulacije, da se sa jedne strane utiče na stav međunarodne zajednice prema referendumu u Republici Srpskoj, a sa druge strane da se pokuša ostvariti nešto što je i pre nekoliko godina pokušavano sa idejom o formiranju distrikta Brčko, kaže Šolaja za Sputnjik.
„Na žalost svih nas, oni koji treba da reaguju na takve odluke, a to su visoki predstavnik za BiH i međunarodne organizacije — ćute, a to je direktno zadiranje u jedan od najvažnijih segmenata Dejtonskog mirovnog sporazuma, a to je teritorija. U dejtonskim okvirima najviše se govorilo o teritorijalnim odnosima, neprekidnosti teritorije na osnovu ženevskih principa iz septembra 1995. godine kada je to definisano i ugrađeno u sporazum. Nažalost, pokušavaju neke druge odnose, stav Republike Srpske, kao institucionalne zajednice, koji se odnosi na pitanje proglašenja Dana Republike, iskoriste za politizaciju drugih problema.“
Ne treba zaboraviti da je zahtev za odvajanje Srebrenice od Srpske došao pred izbore u Bosni i Hercegovini, koji su lokalni, ali ih, kao uvek, prati jaka nacionalna retorika. Tako se Bošnjaci iz Srebrenice pozivaju na loše rezultate vlasti u Banjaluci kada je u pitanju zaštita njihovih nacionalnih interesa, a kao argumente pominju sprečavanje izučavanja maternjeg jezika i navodne pretnje predsednika Republike Srpske da Bošnjaci moraju da izađu na referendum ukoliko žele da žive u Republici Srpskoj.
Republika Srpska je institucionalni deo BiH i svi u toj republici žive onako kako prilike nalažu, a vlast je bolja ili lošija, to se dokazuje na izborima, Srebrenica je teritorijalni deo Republike Srpske i to se ne može promeniti bez međunarodne konferencije kakva je bila u Dejtonu pre 25 godina, objašnjava Šolaja.
„Prema tome, ovo su zapravo neki iluzorni pokušaji da se odgovori na referendum u Republici Srpskoj, da se minimizuje mogućnost da se u Republici Srpskoj raspiše referendum. Pre svega, referendum je načelan, njegov rezultat može da bude predlog Skupštini koja može da ga usvoji ili ne, to je izraz političke volje. On je ovoga puta isprovociran činjenicom da Bosnom i Hercegovinom upravljaju stalni predstavnici. To je nešto što bi trebalo da se promeni, jer više ne može da održava red u BiH. Na kraju krajeva, to jeste interes i međunarodne zajednice, da više ne upravljaju zemljom, jer ovako sutra ne bi mogli ni u EU, niti u bilo koju drugu političku ili bezbednosnu asocijaciju. Nažalost, to neko skriveno samovlašće međunarodne zajednice, koja interveniše samo onda kada njoj odgovara, ostaje prisutno“, kaže Šolaja.
On dodaje da bošnjačka zajednica uz pomoć institucija u Sarajevu u velikoj meri nastoji da iskoristi međunarodnu zajednicu da bi umanjila stepen drugih nivoa vlasti, pre svega Republike Srpske, koja je konstitutivni deo BiH, ali i hrvatske zajednice. Ovome treba dodati i činjenicu da se u Srebrenici danas radi na integraciji srpskih stranaka.
„Bošnjaci ne žele BiH sa entitetima, ni sa dva, a kamo li sa tri, sve rade da uz pomoć međunarodne zajednice to reše. To traje 25 godina. Nažalost, oni neće da shvate da niko iz međunarodne zajednice neće nasilno menjati Ustav BiH. On može da se promeni samo unutrašnjom voljom njegovih konstitutivnih elemenata, a to su tri naroda i u tom smislu bi bilo bolje da se razbijaju takve politike“, zaključuje Šolaja.
Podsećamo, posle najave referendum o izdvajanju Srebrenice iz Republike Srpske odmah je reagovao predsednik Srpske Milorad Dodik koji je rekao da je taj grad teritorijalno lokalna zajednica u okviru Republike Srpske i da nikakav referendum, ni bilo šta drugo, to neće promeniti.
Prema njegovim rečima, veoma je jasno da je ustavnim poretkom predviđena i raspodela teritorije i da referendum RS o Danu Republike nije pitanje teritorije niti bilo šta drugo vezano isključivo za pitanja koja su regulisana Ustavom.
