Za sada je potvrđeno da će Rusija u Siriji otvoriti stalnu pomorsku bazu u gradu Tartusu. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da razmatra mogućnost da ponovo aktivira vojno prisustvo u Vijetnamu i na Kubi, gde je Moskva u vreme SSSR imala vojne baze, a u ruskim medijima se pojavila (dez)informacija i o povratku ruske baze u Egiptu.
Vojni stručnjaci smatraju da bi otvaranje ruskih vojnih baza u inostranstvu bilo potrebno i opravdano, jer to diktiraju poslednja dešavanja u svetu, koja Rusija ne sme da ignoriše.
U sovjetsko doba Rusija je imala vojne baze na svim kontinentima, osim u Australiji. Ali posle raspada SSSR-a odrekla se praktično svih svojih baza van sovjetskog prostranstva.
U ovom trenutku, jedina ruska vojno-vazdušna baza van granica bivšeg Sovjetskog Saveza nalazi se u Hmejmimu, u Siriji.
S druge strane, Sjedinjene Države imaju vojne baze u celom svetu. Prema nekim podacima, Amerika ima više od 650 vojnih baza u inostranstvu, a neki tvrde i znatno više.
Ipak, i sama pomisao da će Rusi otvoriti vojnu bazu u inostranstvu, Vašingtonu stvara, u najmanju ruku, nelagodu i nervozu.
Ipak, eksperti su uvereni da je Rusiji baza u Tartusu i te kako potrebna, pre svega za zaštitu sopstvenih interesa.
Ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da je odluka o podizanju te baze izazvana, moglo bi se reći, i nezaintresovanošću SAD i njenih satelita za borbu protiv terorizma i zbog ucena i pretnji upućenih Rusiji.
S druge strane, otvaranje nove ruske baze u Siriji zakomplikovaće ionako teške i komplikovane odnose Moskve i Vašingtona. Sjedinjene Države će, predviđaju eksperti, činiti sve da oslabe Rusiju u svetskoj areni i na Bliskom istoku.
Otvaranje pomorske baze u Tartusu osim političke imaće i vojno-stratešku ulogu, a Amerikancima se to nikako ne sviđa jer je Tartus blizu turske avio-baze Indžirlik, koju koristi američka vojska.
„Amerikanci su bez sumnje protiv ruske baze u Tartusu. Kao prvo, zato što se ona nalazi nedaleko od Indžirlika. U vojno-strateškom planu ta baza je veoma opasna za SAD i u tom smislu za Izrael. Oni su bili neprijatno iznenađeni takvom odlukom Moskve. Osim toga, prisustvo sistema S-300, koji su Rusi već dostavili u Siriju, veoma je opasno za SAD… Mislim da će sada Amerikanci više puta razmisliti pre nego što nešto urade“, smatra šef katedre za međunarodne odnose Američkog univerziteta nauke i tehnologije u Bejrutu Georg Mesi.
Ukoliko Rusija želi da ponovo igra veliku ulogu u političkoj areni, dodaje Mesi, njoj je ta baza potrebna. Pre svega za zaštitu sopstvenih interesa.
„SAD imaju vojne baze u celom svetu, zašto Rusija ne može da ima bazu barem na Bliskom istoku! Mi govorimo o novoj vojno-političkoj realnosti, koju diktira Moskva, a Zapad, i posebno Amerikanci, to moraju da prihvate“, dodao je ekspert, ističući da „Amerikanci moraju da shvate da više nisu devedesete i da Rusija ima veliku moć“.
Od sedamdesetih godina prošlog veka, pa sve do sada, Rusija je u Tartusu imala punkt za pružanje materijalno-tehničke podrške ruskim ratnim brodovima, u kojem su poslove održavanja brodova izvodili isključivo civili. Sada će on biti modernizovan i pretvoren u stalnu bazu ruske ratne mornarice.
Sirijski oficiri smatraju da će stvaranje ove vojne baze povećati borbenu sposobnost sirijske vojske i ubrzati pobedu nad teroristima.
Ruski eksperti su uvereni da će ta baza učvrstiti rusko prisustvo u regionu. Oni navode da se vojno-politička situacija u svetskoj areni drastično menja i da Rusija mora biti spremna za sve moguće situacije, a iz baze u Tartusu ruska mornarica će biti u stanju da brzo reaguje na potencijalne pretnje u regionu.
Sa druge strane, u ruskim medijima se pojavila i informacija da se Rusija posle 45 godina vraća i u svoju bazu u Egiptu i da se oko toga vode pregovori. Reč je o bivšoj sovjetskoj bazi u gradu Sidi-Barani, koja je prethodno bila korišćena za praćenje brodova američke mornarice. Kairo je, međutim, takve tvrdnje opovrgao.
„Ti razgovori ne odgovaraju istini. Egipat ima čvrst stav, koji ne podržava podizanje stranih vojnih baza na njegovoj teritoriji“, poručili su iz predsedničke administracije Egipta.
Neki ruski eksperti su ubeđeni da je priča o otvaranju ruske baze u Egiptu bila samo „novinarska patka“, iz prostog razloga jer bi otvaranje dve pomorske baze praktično u istom regionu bilo „besmisleno i nerazumno“, dok druge čak ni negiranje zvaničnog Kaira nije razuverilo.
„Gde ima dima, ima i vatre“, smatraju.
Ipak, većini je jasno zašto je Kairo po ovom pitanju uzdržan — Egipat ima tradicionalno dobre odnose sa Vašingtonom, jedan je od važnih saveznika SAD van NATO-a i godišnje dobija oružje u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara. Samo u 2017. godini planirano je da SAD pruže Egiptu vojnu pomoć u iznosu od 1,3 milijarde dolara.
S druge strane, odnosi Moskve i Kaira su u „fazi obnavljanja“, ali Egipćani računaju na pomoć Moskve ukoliko teroristi sa Sinaja pokušaju da uzmu pod kontrolu i druge teritorije. Zbog toga će Rusi i Egipćani sredinom oktobra imati prve u istoriji zajedničke vazdušno-desantne vežbe. Ovo će biti prve vežbe za ruske padobrance koje će se odigrati na teritoriji afričke pustinje.
U svakom slučaju, stručnjaci se slažu u oceni da je eventualno otvaranje novih ruskih baza u inostranstvu Rusiji potrebno, ali da mora biti strateški opravdano i da se moraju proceniti rizici i njihova svrsishodnost, kako politička, tako i vojna.
