Iz Saveta federacije Rusije stigla je vest da je postignut dogovor sa Sirijom da će bez nadoknade i na neograničeno vreme aerodrom u Hmejmimu postati nova stalna ruska avio-baza i prva takva u inostranstvu nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Odmah zatim su se oglasili ruski državni zvaničnici rekavši da će u toj bazi biti izgrađena sva prateća infrastruktura koja će omogućiti kvalitetniji život pilota i vojnika, uključujući kasarne, menze, bolnice i nove piste, zatim će biti ugrađeni najsavremeniji radarski i navigacioni sistemi, a o njenoj bezbednosti brinuće protivvazdušni sistemi „Pancir“.
Sad je na redu Državna duma koja mora taj dokument da ratifikuje, a prema rečima člana ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandra Mihajlova u pitanju je samo formalnost.
„Ruske snage mogu da izvode napade na položaje terorista i sa teritorije Kaspijskog jezera, što znači da nije problem u nedovoljnim kapacitetima na teritoriji Sirije. Taj dokument će predstavljati još jednu formalnu potvrdu da su ruski avioni u Siriji legitimno raspoređeni. Međutim, iako taj dogovor predviđa boravak aviona na neograničeno vreme, to ne znači da će avijacija zauvek ostati u Siriji“, smatra on.
Prema njegovim rečima, avioni će u Hmejmimu ostati toliko koliko je potrebno da se završi vojna operacija, a taj dokument omogućiće joj veću slobodu delovanja u Siriji.
Međutim, stručnjak sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara smatra da je u pitanju logičan korak Moskve, jer čim je Rusija krenula u obnovu tog aerodroma, jasno je bilo da će tamo i ostati.
„Rusija je samim tim što je obnovila bazu u Hmejmimu stavila do znanja ostalim akterima međunarodnih odnosa da je Sirija njena sfera uticaja, a kako vidimo po uspešnosti vojne intervencije i uticaju na stanje na terenu i traženju političkog rešenja, možemo da kažemo da je ona to u praksi i pokazala“, istakao je on.
Finansijski gledano, objašnjava Trapara, formiranje stalne avio-baze u Siriji bi se isplatilo Rusiji, jer ona nema puno takvih baza van svoje teritorije.
„To nije preterano veliki trošak, uostalom trošak za izvođenje intervencija je mnogo veći, tako da u mirnodopskim uslovima održavanje jedne takve baze za Rusiju ne bi predstavljalo veći problem“, konstatuje Trapara.
Kada je reč o reakcijama međunarodne zajednice, Mihajlov kaže da se sa Zapada sada mogu očekivati brojne kritike, pa čak i teorije zavere na račun tog dogovora, ali dodaje da ipak sve više liči kao da su se svi manje-više pomirili sa činjenicom da Rusija ipak izvodi uspešnu operaciju u Siriji.
Podsetimo, jedina druga ruska baza u inostranstvu, ne računajući države bivšeg SSSR-a, jeste ona u Tartusu, koja služi za remont i održavanje mornarice i nalazi se na udaljenosti od 220 kilometara od sirijske prestonice Damaska.