Iako je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da „trenutno radi na tome“, ruski eksperti o tome govore kao o davno rešenom pitanju.
U Kremlju razmeštanje baza na Kubi i u Vijetnamu nisu želeli da komentarišu. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov „prosledio“ je to pitanje Ministarstvu.
„Konkretno, što se tiče tih vojnih baza, bolje je da pitate Ministarstvo odbrane“, kazao je Peskov novinarima.
On je takođe rekao i da su zbog nedavnih promena međunarodne situacije države prinuđene da u skladu sa svojim nacionalnim interesima preduzmu potrebne mere.
Mnogi smatraju da je otvaranje ruskih baza u inostranstvu „prst u oko Americi“, ali većina ruskih eksperata je ubeđeno da je povratak ruskih trupa na Kubu i u Vijetnam logičan nastavak spoljne politike Rusije i odgovor na dejstva SAD i zemalja NATO-a, kao i na tešku vojno-političku situaciju u svetu.
„Mislim da je pitanje o razmeštanju ruskih baza u inostranstvu potpuno legitimno u datim okolnostima, ali ne bi trebalo da to radimo po sovjetskom modelu, kada smo u skladu sa logikom ’suprotstavljanja dve svetske velesile‘ gradili baze širom sveta. Moramo da vodimo računa o troškovima i strateškim ciljevima, da ne stvaramo rupe u sopstvenom sistemu odbrane i bezbednosti. Rusiji nije potreban toliki broj baza koliko imaju SAD (prema nekim podacima, Amerika ima više od 600 vojnih baza i objekata u 38 zemalja sveta). Jedan ruski političar je rekao da je neophodno stvarati baze na kriznim područjima, ali lično mislim da bi trebalo da podižemo baze u mirnim regionima, ako je to važno u strateškom smislu. U tom smislu, Kuba bi bila dobar izbor, a što se tiče Vijetnama, ta baza bi otvorila brojna pitanja u odnosima sa Pekingom i zato smatram da bi trebalo uzeti u obzir mišljenje Kine“, kaže za Sputnjik Aleksej Zudin, član saveta Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja.
Glavni urednik „Nacionalne odbrane“ Igor Korotčenko smatra da bi Rusija, u slučaju da Moskva sa Havanom i Hanojem postigne konkretne dogovore, mogla da dobije pravo da svoje baze razmesti na minimum 30 godina.
Ekspert ističe da bi osim obnavljanja radio-elektronskog obaveštajnog centra u Lurdu nedaleko od Havane i mornaričke baze u Vijetnamu, ruska Vojno-pomorska flota mogla biti zainteresovana i za korišćenje baze u Sjenfuegosu na Kubi za uplovljavanje nuklearnih podmornica, odmor posade i snabdevanje hranom.
O povratku ruskih baza na Kubu pričalo se i ranije — to pitanje je bilo naglo intenzivirano početkom 2014. godine u senci pogoršanja odnosa između Rusije i Zapada zbog situacije u Ukrajini. Tada je i ministar odbrane Sergej Šojgu potvrdio da se vode pregovori sa Vijetnamom i Kubom.
Nekoliko meseci kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin je posetio Kubu i tada je objavljeno da je Moskva otpisala Havani 90 odsto duga, koji je u tom trenutku iznosio 32 milijarde dolara. Putin je, međutim, po povratku u Moskvu negirao pisanja štampe o tome da je tokom njegove posete razmatrano pitanje povratka ruskih baza na Kubu.
„Ne, to nije tačno“, rekao je tada Putin.
„Mi smo u stanju da rešavamo zadatke u oblasti odbrambene sposobnosti bez te komponente (Lurda), tu nema ništa neobično, po dogovoru sa našim prijateljima rad tog centra smo prekinuli, nemamo planove za obnavljanje njegovog rada“, kazao je tada ruski predsednik.
Radio-elektronski obaveštajni centar u kubanskom Lurdu nalazi se na samo 250 kilometara od američke obale. Ta obaveštajna baza je bila glavni punkt iz kojeg su tokom Hladnog rata špijunirane Sjedinjene Države.
Baza je otvorena 1967. godine i „radila“ je sve do 2002, kada je zatvorena po Putinovom naređenju, u cilju uštede i u svetlu približavanja Moskve i Vašingtona nakon terorističkog napada u Njujorku, 11. septembra 2001. godine.
Tu je bilo smešteno oko 3.000 sovjetskih vojnika, dok je devedesetih taj broj prepolovljen. Iz te baze su prisluškivani radio-signali, uključujući i one sa podmornica i brodova, kao i satelitska komunikacija.
Još sredinom devedesetih tadašnji ministar odbrane Kube Raul Kastro je rekao da je SSSR kroz centar u Lurdu dobijao oko 75 odsto svojih obaveštajnih podataka o SAD.
Prema nezvaničnim podacima, u poslednjih nekoliko godina rada baze Lurda, Rusi su Kubi za njeno korišćenje plaćali 200 miliona dolara godišnje.
Eksperti kažu da je rusko prisustvo na Kubi geostrateški veoma važno i podsećaju da se situacija u svetu drastično promenila od trenutka kada je Rusija povukla svoje trupe sa Kube. Vojni analitičari ističu da bi povratak te baze bio adekvatan odgovor na to što se NATO približio ruskim granicama.
Neki stručnjaci navode i da bi Moskva, osim određene tehnike za prisluškivanje, na Kubu mogla da vrati i ruske rakete.
U Vašingtonu nisu želeli da komentarišu najave Moskve, ali su rekli da će pozicija SAD o ruskim bazama u inostranstvu zavisti od njihove namene.
„Još je rano da znamo da li treba da budemo uznemireni ili zabrinuti, s obzirom na to da su se te informacije tek pojavila u medijima i da ih je malo. Naša reakcija će zavisiti od svrhe tih baza“, izjavio je zvanični predstavnik Stejt departmenta Džon Kirbi, dok su u Pentagonu kazali da ne komentarišu „hipotetičke situacije“.
„Mislim da u trenutnim okolnostima reakcija američkih partnera ne zanima Moskvu. O povratku na Kubu se odavno govori, ne mislim da će to biti vojna baza Lurd 2, ali se vojno prisustvo Rusije na tom ostrvu u nekom obliku odavno razmatra. Što se tiče Vijetnama, mislim da to neće biti mornarička baza, već nešto poput punkta za materijalno-tehničko snabdevanje, to jest za uplovljavanje i servisiranje ruskih brodova, ali i za odmor posade. Pretpostavljam da Kina neće biti oduševljena takvim potezima, ali mislim da u Pekingu postoji razumevanje da Rusija i Kina osim zajedničkih interesa, imaju i sopstvene, zato Kina neće javno protestovati protiv takve odluke“, kaže za Sputnjik general u penziji Jevgenij Bužinski, predsednik saveta „Pir centra“.
Sovjetski Savez dobio je bazu Kam Ran u Vijetnamu 1979. godine, nekoliko meseci nakon završetka kinesko-vijetnamskog rata, tokom kojeg je Moskva podržavala Hanoj.
Za 25 godina korišćenja, Sovjeti su tamo izgradili ogromnu vojnu bazu, koja zauzima površinu od preko 100 kvadratnih kilometara. Kam Ran je tako postao najveća pomorska ruska baza van Evrope. Tamo su se nalazili ruski ratni brodovi, podmornice i avioni. Ta baza je imala ključnu ulogu za suzbijanje američkih snaga u Aziji i Pacifiku u vreme Hladnog rata.
Uprkos geopolitičke važnosti te baze za Moskvu, rusko prisustvo je bukvalno nestalo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Rok besplatnog korišćenja baze istekao je 2000. godine, posle čega je Vijetnam tražio Rusiji da plaća za njeno korišćenje 300 miliona dolara godišnje, a Rusija nije imala para, pa je baza zatvorena 2002. godine.
Međutim, pogoršanje odnosa sa SAD primoralo je Moskvu da razmisli o povratku na svoje stare pozicije. Tako su 2013. godine Rusija i Vijetnam potpisali sporazum o zajedničkom održavanju i korišćenju baze Kam Ran, a osim toga ruskim vojnim avionima je ovde dozvoljeno da dopunjuju gorivo, što je lani posebno uznemirilo Pentagon.
Vašington je prošle godine čak poslao pismo u Hanoj, zahtevajući od vijetnamskih vlasti da ne pomažu ruskim bombarderima u Aziji i Pacifiku, ali su ostali uskraćeni za odgovor.
Pošto predstavlja kapiju ka Indijskom i Tihom okeanu, Vijetnam je od ključne važnosti za Rusiju. Stacioniranje brodova i aviona u Vijetnamu u velikoj meri olakšava Rusima pristup Pacifiku.
Ipak, eksperti smatraju da potpuno obnavljanje baze u Kam Ranu nije od prvorazrednog značaja, jer baza u određenoj meri već radi, a nema nikakvih prepreka sa vijetnamske strane — još u maju ove godine ambasador te zemlje u Rusiji je rekao da se njegova zemlja ne protivi da se Rusija vrati u bazu u Kam Ranu.
Ruski eksperti su takođe uvereni da bi Kubanci, uprkos očiglednom otopljenju odnosa između Kube i SAD, rado videli povratak ruskih trupa na svoje ostrvo, jer bi za njih to značilo finansijsku podršku i dodatnu zaštitu zemlje.
