Finiš predsedničke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama obeležile su međusobne optužbe oba kandidata za nemoral.
U prepucavanjima na temu da li su veći moralni prestup seksističke izjave ili optužbe za pokušaj silovanja, stiče se utisak da je ključno pitanje u bici za prvog čoveka zemlje koja daje sebi moralno pravo da u ime demokratije i ljudskih prava bombarduje širom planete — ko je veća moralna nakaza.
Profit je božanstvo, licemerje — moral
Sociolog dr Slobodan Reljić, bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a, kaže da izgleda kao paradoks da se u vodećoj zemlji demokratskog sveta završna rasprava svodi na naizgled trivijalna pitanja da li je gori prestup to što je predsedničku kandidatkinju prevario njen muž, tadašnji predsednika SAD, ili je gori prekršaj primitivno, muško, sočno dobacivanje ženama.
Strašno je zanimljivo da je američko društvo došlo u to stanje da o tom važnom pitanju nema jasno mišljenje, konstatuje Reljić. Nemate presudu, presuda se ne zna i narod će na kraju odlučiti šta je gori prekršaj, dodao je on.
„Međutim, to u osnovi nije čudno. U tim društvima je javni nastup za gej-prava pre nekoliko decenija bio krivično delo, da bi to danas postalo najveće ljudsko pravo — pravo da maltretirate šest milijardi ljudi na svetu koji ne pristaju na to. Dakle, to je jedan hipertrofirani bolesni kvazihumanizam koji je posledica jednog velikog inženjeringa. Problem je što to društvo ima ovakav redosled vrednosti — prvo božanstvo u tom društvu je profit, duhovnost je licemerje, a smisao života je borba za goli materijalni interes“, kaže Reljić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, u društvima u kojima postojao neki viši red, kao u srednjovekovnom gde je postojao Božji red, imali smo jasan red stvari. S druge strane, u društvima u kojima interesne grupe određuju taj red stvari i u kojima imamo inženjering ljudskom svešću sproveden do kraja, neminovna posledica je haos.
Kataklizmična komedija
Zdravo društvo, u osnovi, ne može da funkcioniše bez morala, smatra Reljić, a današnje zapadno društvo priznaje samo moć i iz moći su izvedena pravila igre koja se zovu zakoni. Moralnost u državnim poslovima u zapadnim zemljama danas se smatra reliktom prošlosti, konstatuje on. Kad imate takav set vrednosti, onda vam, naravno, i vlast mora ličiti na njih.
„Međutim, kad društvo tako razvija svoje potencijale da s jedne strane imamo Gvantanamo u kome ne priznaju nikakva ljudska prava i kad pokušavaju da čitav svet pretvore u jedan veliki Gvantanamo, onda dobijate jedan paradoks da sve od dubine društva do njegove međunarodne politike izgleda nakaradno. Sve bi to izgledalo ko neka komedija da iza toga ne stoji jedna velika i stravična moć koja čitav svet može da pretvori u prah i pepeo“, ocenio je Reljić.
On smatra da je reč o jednoj dubokoj krizi demokratije i kapitalističkog načina privređivanja, a američki izbori kao najveći spektakl i cirkus u svemu tome pokazuju sve razmere krize tog društva i sve rizike koje ćemo mi imati sa takvim društvom.
DAEŠ — Frankenštajn američke administracije
Prema njegovim rečima to što jedno društvo bez morala daje sebi za pravo da interveniše u ime moralnih vrednosti jeste logično.
„Kad ste bez morala, onda naravno da imate pravo da držite moralne lekcije svima. Jer kad biste imali pritisak morala, onda bi svaka vaša potreba da nekome objasnite šta je moralno bila zakočena vašim moralnim razlozima. Pošto nemate moralne razloge i pošto ste sva moralna načela pretvorili u licemerje, onda je potpuno logično da svima držite lekcije“, kaže Reljić.
Još jedan moralni prestup Klintonove koji je isplivao u finišu kampanje je otkriće Vikiliksa da je ona kao državna sekretarka sarađivala sa DAEŠ-om, što, po Reljiću, i nije neko iznenađenje jer je to radila kompletna američka administracija.
On podseća na jedno istraživanje u Iraku koje je pokazalo da 90 odsto ljudi zna da je DAEŠ produkt američke politike.
„DAEŠ je samo jedan Frankenštajn američke administracije i nije realan odgovor islamskog društva na tu dehristijanizovanu kolonizaciju Bliskog istoka“, zaključuje on.