Kako američka predsednička kampanja dolazi do finiša, tako sve više poprima oblik jeftinog porno-trilera sa elementima pevanja i pucanja.
To što je medijska mašinerija Hilari Klinton iskopala seksističke pošalice Donalda Trampa, moglo bi joj se i te kako obiti o glavu. Jer supruga i saučesnica najvećeg bludnika među američkim predsednicima, poslednja je osoba na svetu (ili njen tim, svejedno) koja bi bilo kome trebalo da drži moralne pridike zbog mizoginije.
Tačno je da se Tramp opaskama o ženama, u najmanju ruku, pokazao kao seljačina (seljak je zanimanje, profesija, a seljačina — mentalni sklop), ali gadosti koje je republikanski kandidat izgovorio o „nežnijem polu“ podležu moralnoj, ali ne i krivičnoj odgovornosti.
Ono što je bivši suprug eventualne prve predsednice SAD radio pre svog predsedničkog mandata i za vreme njega podleže ne samo moralnoj, nego i krivičnoj odgovornosti.
A u priči o „seksualnim nestašlucima“ Bila Klintona i podršci njegove porodice nakon „afere Levinski“, teško da je i njegova brižna supruga, koja je svom mužu oprostila „neprimerene izlete“ — nevina.
Naprotiv. Prikrivanje zločina u svim pravnim sistemima na svetu jednako je saučesništvu. Kad se na to dodaju i pretnje nekadašnje prve dame SAD žrtvama svog muža, lista krivičnih dela koje je počinila eventualna buduća predsednica dodatno raste, kao i broj godina zatvora, ukoliko bi na nekom eventualnom budućem suđenju bila proglašena krivom.
Da se ne zaboravi, prikrivanje seksualnih nepodopština supruga, kao i ozbiljne pretnje žrtvama tog nasilja nisu jedina zakonska nepodopština zbog koje bi Hilari Klinton, pre ili kasnije, mogla upoznati zatvor iznutra. Protiv nje se već godinama vodi ozbiljna istraga zbog korišćenja privatnog imejla u vreme dok je bila državni sekretar SAD, čime je „ozbiljno ugrozila nacionalnu bezbednost“.
Zato ostaje nejasno zašto su se Hilari Klinton i njen „trust mozgova“ opredelili da u finišu kapanje otvore temu Trampove mizoginije. Jer Trampov odgovor, očekivano, bio je više nego žestok.
To što je neko seljačina i na taj način komentariše žene, jeste opšte mesto među 99,9 odsto muške heteroseksualne populacije. I taj procenat ne opada ni kod elite. Kao što svaka feministkinja zna: Muškarci su, prosto, seljačine.
S druge strane, žena koja je provela decenije s muškarcem kojeg nekoliko drugih žena optužuje za silovanje, ne zaslužuje poštovanje ni žena ni muškaraca.
Afere koje izlaze na površinu i čiji je glavni akter njen suprug umnogome su strašnije od nekadašnje „afere Levinski“ zbog koje Bil Klinton umalo nije bio opozvan.
Možda su Klintonova i njen tim mislili da će se i ovaj put, kao i uoči neuspelog impičmenta, izvući sa verbalnom bravurom da „oralni seks — nije seks“.
Posle „afere Levinski“, Bil Klinton je u intervjuu za „Plejboj“ na pitanje zašto je učinio to što je učinio u „ovalnoj sobi“, lakonski odgovorio: „Može mi se“.
Posle Trampovog odgovora na prozivke da je seljačina, postavlja se pitanje da li će se Klintonovi izvući nekom novom verbalnom bravurom. I objasniti javnosti, pre svega američkoj, da silovanje kad je predsednik silovatelj i nije silovanje.
Jer im se tako može.
