Kostić je ponovio da je Akademija „skup bespovratnih pojedinaca, koji ne idu ni za kakvim zastavama“.
„To je bio prestup koji je trebalo u glavama nekih ljudi da postane večita i stalna presuda, bez obzira na to što smo objašnjavali da su neki od današnjih akademika bili pubertetlije kada se tako nešto pojavilo“, istakao je Kostić, odgovarajući na pitanje novinara o reakcijama povodom Memoranduma.
Kostić je takođe podsetio da je Ljubomir Simović konstatovao da je Memorandum „pokrio Akademiju“.
„Mi ispod tog pokrova možemo da se koprcamo. I, gospodo, koprcamo se i to zbog pokrova i dalje ostaje neprimećeno“, rekao je Kostić.
Predsednik SANU je naglasio da Akademija nije kompetentna da daje stavove o bilo čemu, sem o pitanjima oko kojih ima kritičnu masu.
„Akademija otvara prostor za diskutovanje o različitim problemima i umesto nekih trajnih dokumenata u svetu koji se menja iz dana u dan, mi smo za to da se otvori neka vrsta kontinuiranog dijaloga“, rekao je predsednik SANU.
Kostić ističe da je Akademija apsolutno za širenje demokratskih prostora i prostora slobode, i da je to posao koji ih i te kako čeka.
„Nemamo nikakvu vrstu revanšizma, ne bavimo se prekrajanjem i crtanjem mape, poštujemo svoje susede, radujemo se njihovim uspesima i pokušavamo da skrenemo pažnju i na svoje uspehe, a na one koji nam diktiraju istoriju, presudu i prostore naše slobode u ponašanju, bilo da se radi o političkim faktorima ili o faktorima sa strane, jednostavno ne pristajemo“, poručio je Kostić.
„Gotovo je, gospodo, kritikujte nas, pljujte nas za ono što izgovaramo, a ne za ono što neko misli da bi trebalo da bude hipoteka na našim leđima“, dodao je Kostić.
SANU pokušava da izgradi mostove
Predsednik SANU je rekao da Akademija svojim aktivnostima pokušava da izgradi mostove.
„U jednom obraćanju kolegama u susednoj zemlji, naša ruka jako dugo stoji ispružena, ponižavajuće dugo stoji u nekim situacijama. Verujte da nam sujeta nije toliko velika, da to malo poniženje, ukoliko je budućnost nešto čemu težimo, ostane još izvesno vreme bez odgovarajuće reakcije“, rekao je Kostić.
Ponovio je da SANU nije politička stranka ili organizacija „koja će reagovati na ovo ili ono“.
„Akademija je bila i ostaće uz svoj naum, čak i kada kaže nešto što se ne sviđa kolektivnom uhu, jer je u Srbiji za veliki broj ljudi patriotizam i antipatriotizam, negiranje Srbije, neka vrsta kontinuirane sinekure. Pokušaćemo da govorimo šta mislimo i da dajemo argument za to, rizikujući da budemo i neshvaćeni“, rekao je Kostić.
Kostić je podsetio da se Jovan Cvijić dopisivao sa 36 profesora u Evropi.
„Mi nemamo dilemu da je ta vrsta komunikacije budućnost Srbije, a ne zatvaranje, međutim, uz poštovanje onoga što je naša pozicija i tradicija, ne tvrdeći da smo bezgrešni, niti da nema sivih zona u našoj istoriji. U čijoj istoriji, kojeg naroda, kojeg regiona ne postoje sive zone?“, rekao je Kostić.
Akademija nema monopol na istinu
Na pitanje da li razmišljaju o nekom sličnom dokumentu, Kostić je rekao da se to ne planira, ali da nude mogućnost za razgovor o svakoj temi.
„Ne negujemo iluziju da smo jedina grupa pametnih koja može da dâ rešenje. Hoćemo da u svemu učestvujemo i dajemo savete koji mogu da se prihvate ili ne prihvate, ali Akademija nema monopol na istinu, na istoriju i na budućnost, ali hoće da učestvuje u promišljanju tih elemenata“, kazao je Kostić.
Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović je rekao da je „nepostojeći Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti kamen na vratu Akademije koji je neko zlonamerno u mraku obesio o njen vrat“ i da Akademija za tridesetogodišnjicu tog Memoranduma želi da taj kamen skine sa svog vrata.
Upravnik Galerije nauke i tehnike SANU akademik Zoran Petrović je naglasio da se u Akademiji intenzivno bave problemima koji su istog ranga kao oni kojima se bavio Memorandum, možda i većeg, i kao primer naveo sudbinu sela, priraštaj, posustalu privredu, stanje kulture.
„Ovde se intenzivno radi na suštinskim problemima, nude se rešenja. Novinari nas često pitaju: ’Zašto ćutite?‘, a ja im odgovorim: ’Zašto vi ne pitate?‘“, dodao je Petrović.
Nemam rešenje za odlazak mladih stručnjaka
Vladimir Kostić je rekao da ne zna kako rešiti problem odlaska mladih stručnjaka iz zemlje, ali da je bitno za početak odrediti njihov broj i strukturu kako bi definisali ciljnu grupu.
„Na vaše pitanje moram skrušeno da pogledam u zemlju i kažem: ’Ne znam‘“, rekao je Kostić na današnjoj konferenciji za novinare i pomenuo kao jedan od napora u tom smeru osnivanje odbora za dijasporu.
Na pitanje kako najbolji ne mogu da se zaposle na našim fakultetima, Kostić kaže da sadašnji sistem „regrutacije“ asistenata, docenata mora da doživi radikalnu promenu.
„Meni, koji sam život proveo u toj vrsti funkcije, stegne se želudac, ne samo zbog toga što sam video šta su drugi ljudi radili, već što retrogradno, ako hoću da budem pošten čovek, počinjem da se stidim zbog nereagovanja u situacijama u kojima sam morao da reagujem. Osećam se kao hulja koja je učestvovala u svemu tome i vreme je da počnemo da razmišljamo na drugi način“, dodao je predsednik SANU.
Akademik Zoran Petrović je istakao da se „odliv mozgova“ ne dešava kada ljudi odu u inostranstvo, nego kada u Srbiji imamo dobro mesto za stručnjaka, koje ne možemo da pokrijemo kvalitetnim kadrom.
„Mi smo tokom konferencije o odnosu nauke i privrede identifikovali da u informacionim tehnologijama postoji ogroman nedostatak kadrova. Tu imamo jeziv odliv mozgova, zato što imamo dobre firme sa dobro plaćenim mestima, koje ne mogu da realizuju svoje proizvodne planove, jer nemamo kvalitetan kadar“, primetio je Petrović.
