Višegodišnje nezadovoljstvo naučnih radnika stanjem u struci kulminiralo je otvorenim pismom grupe instituta humanističkih nauka upućenom Vladi Srbije, resornom ministarstvu i drugim nadležnim državnim ustanovama, u kojem naučnici traže rešavanje nagomilanih problema. O kakvim je problemima reč dovoljno govori sama činjenica da se, za početak, ne zna tačan broj naučnika u Srbiji, čije utvrđivanje i objavljivanje potpisnici otvorenog pisma, između ostalog, traže.
Dr Aleksandra Pavićević, viši naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU, za Sputnjik kaže da već dugi niz godina postoji jako loša komunikacija između resornog ministarstva i naučne zajednice, pa ni mnoge javne rasprave organizovane tokom prošle godine nisu dovele do postizanja dogovora koji bi bio najbolji mogući za razvoj naučne zajednice i očuvanje ljudstva u okviru naučne zajednice.
„Naučnici su više godina predlagali Ministarstvu prosvete da povrati samostalno ministarstvo nauke, jer smatramo da nauka ima previše problema da bi bila pripojena Ministarstvu prosvete, međutim i to je jedno od pitanja koje nije naišlo na razumevanje. Veliki problem je neusaglašenost Zakona o radu i Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, jer je zakon po kojem se trenutno finansiraju naučne institucije u sukobu sa Zakonom o radu, pa ljudi koji rade u Institutima, doktori, magistri, istraživači, nemaju stalni radni odnos koji im po Zakonu o radu pripada“, objašnjava dr Pavićević.
Kako kaže, taj sindikalni aspekt utiče i na samo istraživanje, jer se istraživači finansiraju po projektima koji se, međutim, vrednuju po neadekvatnim kriterijumima za vrednovanje nauke.
Zato su naučnici, između ostalog, u otvorenom pismu tražili povlačenje spornih zakona i podzakonskih akata koji su doneti u proteklih godinu dana, a za koje, kako navodi dr Pavićević, naučnici smatraju da su doneti mimo zakonske procedure, jer nije postojao Nacionalni savet, koji je trebalo da dâ svoje mišljenje o tim podzakonskim aktima.
„Takođe je traženo da se prepozna specifičnost pojedinih oblasti i disciplina i da se prestane sa diskriminacijom nauka koje su usmerene na proučavanje Srbije, srpske istorije, etnologije, antropologije, muzikologije, i svega onoga što ne može da ide direktno na tržište, kao što to mogu neki drugi naučnici iz drugih oblasti“, ističe naša sagovornica.
Dr Pavićević dodaje da naučna zajednica već dugo vremena nudi Ministarstvu podršku i pomoć u reorganizaciji, upravo zato što zna koja vrsta problema naučnike posebno dotiče, a tim pre jer se pokazalo da Ministarstvo nema kapacitet da samo rešava nagomilane probleme. Zato se i nadaju, kaže sagovornica Sputnjika, da bi novi ministar prosvete mogao da ima sluha za njihove probleme.
„Menadžerski profil ministra prosvete ga preporučuje kao nekoga ko bi mogao da prepozna upravo te organizacione probleme koji dotiču nauku, odnosno da prepozna da se nauka odvija u neadekvatnom zakonskom okviru i da je potrebna reorganizacija sistema kako bi se očuvao naučni kapacitet Srbije. Činjenicu da naučna zajednica stoji na raspolaganju Ministarstvu ono da sada nije iskoristilo, pa se nadamo će novi ministar shvatiti da će svima biti mnogo lakše ako budemo radili zajedno“, kaže dr Pavićević.
Ona napominje da se naukom bave ljudi koji je iskreno vole i da nije reč ni o kakvim neradnicima niti lenjivcima, kako im se često pripisuje.
„Zar nije prirodno verovati ljudima koji se naukom bave da znaju šta je za nauku dobro, a ne stalno ih uterivati u neke kanale koji su daleko od naučne politike?“, pita dr Pavićević.
Inače, otvoreno pismo potpisali su Istorijski institut, Arheološki institut, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzikološki institut SANU, Balkanološki institut SANU i Etnografski institut SANU.
