Sledeće nedelje počinje završna faza procesa u kojem stalne članice Saveta bezbednosti preuzimaju primat u odlučivanju ko će biti novi generalni sekretar Ujedinjenih Nacija.
Međutim, s obzirom na trenutno izuzetno napete odnose između velikih sila, podsetimo, stalne članice su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, teško da će biti postignut konsenzus oko zajedničkog kandidata.
Pojedini analitičari i zapadni mediji sve češće pominju opciju o kojoj se do sada nije govorilo, da bi stalne članice mogle da se opredele za ličnost koja do sada nije učestvovala u izbornoj trci. I kandidat Srbije Vuk Jeremić, koji je najbolje prošao u poslednjem krugu glasanja, zauzevši drugo mesto, ne isključuje mogućnost da stalne članice Saveta bezbednosti daju negativan glas svim sadašnjim kandidatima.
Da stalne članice Sveta bezbednosti mogu da se opredele za neku novu ličnost i tako nas sve iznenade smatra i bivši diplomata i predavač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova Zoran Milivojević. Ako nema saglasnosti Saveta bezbednosti oko jedne ličnosti, onda treba da se ide sa kandidatima pred Generalnu skupštinu, ali i u tom slučaju moguć je problem, jer stalne članice Saveta bezbednosti imaju pravo veta, podseća Milivojević.
„Situaciju je lako objasniti na primeru našeg kandidata, koji nema pozitivan stav Vašingtona i teško će ga obezbediti. Amerika mu je zapamtila kako je izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine, kada je porazio kandidata iz Litvanije, koji je bio kandidat NATO-a i SAD-a. Njegov stav oko Kosova i interesa Srbije se ne poklapa sa njihovim. Sa druge strane, Antonio Gutereš neće imati podršku Rusije, jer dolazi iz zemlje članice NATO-a, mislim da će se Rusija držati tog principa do kraja. To je mrtva trka, jer nema konsenzusa stalnih članica Svata bezbednosti UN“, kaže Milivojević.
Upitan šta će se dogoditi ako ni oko jednog kandidata ne postoji saglasnost stalnih članica, Milivojević kaže da se izbor odlaže na neko vreme, dok Savet bezbednosti ne postigne dogovor. To ne mora da bude dogovor oko jednog zajedničkog kandidata, mogu da predlože dva, tri ili čak četiri imena, kaže Milivojević.
„Međutim, izbor zajedničkog kandidata, ali i više njih čija će se imena naći pred Skupštinom, može da izazove ozbiljnu krizu u izboru generalnog sekretara. Ako ni u jednom slučaju nema saglasnosti, to bi bio presedan u funkcionisanju Ujedinjenih Nacija, svojevrsna kriza UN“, kaže Milivojević za Sputnjik.
On dodaje da nije poznato koliko bi taj proces mogao da traje, ali da će Savet bezbednosti u tom slučaju morati da definiše neka pravila, između ostalog i koliko vremena i pod kojim uslovima će se nastaviti izbor novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
