Od završetka Drugog svetskog rata, kada su osnovane Ujedinjene nacije (UN), u svetu u kome se mnogo puta ratovalo, pa i dan-danas, gotovo da ništa nije ostalo isto osim Ujedinjenih nacija. A ta organizacija je 1945. po završetku najvećeg svetskog sukoba u istoriji upravo osnovana radi stvaranja sistema kolektivne bezbednosti koji bi sprečio rat među državama. Ko bi izračunao koliko je oružanih sukoba i ratova od tada vođeno širom planete i koliko su oni odneli života i razorili područja. Da i ne računamo sadašnji na Bliskom istoku. Dovoljno je nabrojati na prvu loptu onaj u Kongu, Korejski, Vijetnamski, Hladni, rat u Avganistanu, Sudanu, Iračko-iranski, u Iraku, Arapsko proleće… Sve uz angažovanje najvažnijih igrača na svetskoj političkoj sceni, pre svih SAD.
Zato i ne čudi zapitanost srpskog kandidata za generalnog sekretara UN Vuka Jeremića. „Mir i bezbednost su veliki deo svakodnevnog života i nerazdvojni su. Ako UN ne može da se izbori sa tim problemima, pitanje je da li nam UN uopšte trebaju“, rekao je ovih dana Jeremić najavljujući promene u radu UN u slučaju da pobedi.
Na pre dva dana završenoj generalnoj debati 71. zasedanja Generalne skupštine UN, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je ocenio da su potrebne sveobuhvatne reforme unutar Ujedinjenih nacija.
„Svet je veći od pet zemalja“, kazao je Erdogan aludirajući na pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Sjedinjene Američke Države, Kina, Francuska, Velika Britanija i Rusija).
Ocenio je da bi morao da bude postignut najširi konsenzus kojim bi sveobuhvatnim reformama SB UN bio pretvoren u demokratičniju, pravedniju, transparentniju i efikasniju organizaciju, koja bi imala snažniju reprezentativnost.
Zahtevu za reformama juče se pridružio i predsednik Zimbabvea Robert Mugabe. On je čak zapretio izlaskom afričkih zemalja iz UN ukoliko Savet bezbednosti hitno ne bude reformisan.
Alternativa dominantnom zapadu
Mugabe očekuje proširenje SB UN prijemom predstavnika država afričkog kontinenta, upozorivši da će u protivnom za godinu dana biti stvorena još jedna organizacija kao protivteža postojećoj. On je mišljenja da će podršku u tome imati u Rusiji, Kini, Indiji, kao i drugim državama koje se ne slažu sa politikom dominantnog Zapada u Savetu bezbednosti.
Koliko je to realno? Nekadašnji ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović za Sputnjik kaže da tema reorganizacije i unapređenje UN nije nova, kao ni predlozi za formiranje alternativne organizacije. U Njujorku se već više godina vode diskusije i iznose predlozi o reformi UN. Sada, smatra on, samo ulazimo u jednu novu fazu.
Istupanje i predlozi Mugabea imaju težinu jer je ipak reč o jednom od poslednjih veterana iz perioda antikolonijalne borbe, sa određenim političkim ugledom, kaže Jevremović, napominjući da su se vremena veoma izmenila od završetka Drugog svetskog rata, kada su UN nastale.
Nekadašnji ambasador Srbije u UN podseća da je šezdesetih godina prošlog veka indonežanski predsednik Sukarno sa sličnom argumentacijom predlagao formiranje alternativne svetske organizacije. I tada se pokazalo da to neće ići ni lako, ni jednostavno.
„Nije logično da Afrika nema svog predstavnika u povlašćenom statusu kao što je Savet bezbednosti. Diskusije su u toku i tu treba puno strpljenja i političkih dogovora kako bi se reforma sprovela. A za to treba vremena i mislim da je nerealno da već iduće godine na stolu imamo neki praktičan predlog“, kaže Jevremović.
Nemoguća saglasnost
On napominje da je za stvaranje nečeg alternativnog potrebno vreme i visok stepen političke saglasnosti i da je teško pretpostaviti da bi se u kratkom roku to moglo postići.
Posle jedine promene u funkcionisanju UN iz 1963. godine kada je na 15 zemalja povećan broj nestalnih članica Saveta bezbednosti, koje se menjaju svake dve godine, Kofi Anan je 1997. godine, kada je stupio na dužnost generalnog sekretara, pokušao sa reformom UN ali bez uspeha. Na pitanje da li je sada zrelo vreme za reformisanje UN, Jevremović kaže da ne vidi mogućnost da se nešto uskoro postigne.
„Potreba postoji, predlozi postoje, rasprava se vodi u dužem periodu, jer su sadašnji mehanizmi nedovoljni, prevaziđeni. Vreme je zrelo u dužem periodu, ali je postupak komplikovan i pravno i politički“, kaže on.
Krivica na vodećim silama
Reforma Saveta bezbednosti je, naglasio je, ključna, ali i najteža, jer podrazumeva saglasnost svih pet članica SB. Na njima je, kaže on, veoma velika odgovornost očuvanja svetskog mira i stabilnosti i ne bi bilo dobro demontirati taj mehanizam koji nije savršen ali je tu zbog toga što nema dogovora.
Zato je preduslov za promene da međunarodna zajednica ipak uđe u jedan staloženiji, mirniji period u kome neće biti svakodnevnih konfrontacija sa kojima smo danas suočeni.
„Potrebna je prosto jedna promenjena atmosfera u međunarodnim odnosima i odnosima glavnih aktera, vodećih svetskih sila. Dobra volja postoji, ali su rizici vrlo veliki. Veoma riskantno bi bilo demontirati postojeći mehanizam UN dok je nevreme i bura u toku. Skidate krov sa kuće, to nije pametno“, navodi Jevremović.
Na pitanje da li su UN u neku ruku pale na ispitu s obzirom na to zbog čega su osnovane, a imali smo toliko konflikata u poslednje vreme, on kaže da krivica za to pre svega leži na glavnim akterima koji u svetskoj organizaciji imaju najveći uticaj.
„Pitanje je da li su bili na visini zadatka i poverenja koje im daju druge zemlje. UN su samo izraz jednog konfliktnog vremena u kome već duži period živimo“, zaključio je Jevremović.
