Prva trijaža kandidata za generalnog sekretara UN završena je, a najviše glasova je, kako saopštavaju mediji, odneo bivši portugalski premijer Antonio Gutereš. Za njim sledi bivši slovenački predsednik Danilo Tirk, a treće mesto dele bivši srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, generalna sekretarka Uneska Bugarka Irina Bokova i bivši ministar inostranih poslova Makedonije Srđan Kerim.
Prema rečima Zorana Milivojevića, bivšeg diplomate i predavača na Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova Srbije, kandidatima sada ostaje da nastave da lobiraju za drugi krug glasanja.
„Oni koji su dobro prošli u prvom krugu i koji, prema informacijama, smatraju da su dobro prošli, treba da poprave rezultat, kako bi ušli u završnu fazu za definitivnu kandidaturu. Kada govorimo o lobiranju, to se odnosi na stalne članice SB, jer, kao što je poznato, od njihovog konsenzusa zavisi krajnji dolazak na listu favorita za budućeg generalnog sekretara UN“, kaže Milivojević.
Postoji li mogućnost da se kandidati koji nisu dobili dovoljan broj glasova povuku iz trke?
— Kako da ne. Pogotovo oni koji su najgore prošli, ukoliko procene da nema smisla dalje da učestvuju u trci i da ne degradiraju svoj položaj i politički kredibilitet, postoji mogućnost da se povuku na fini način i da time spasu i svoje matične države od političkog fijaska.
Koliku težinu imaju glasovi nestalnih članica SB i kako glasanje utiče na opredeljenje najuticajnijih zemalja u SB?
— Glasovi nestalnih članica utiču u situaciji ako postoji mrtva trka između stalnih članica Saveta, koje definitivno odlučuju i čiji je konsenzus neophodan. U prvom redu, to su SAD, Rusija i Kina. Ukoliko postoji mrtva trka i ukoliko je ubedljiva većina nestalnih članica za jednog kandidata, to može da bude odlučujući momenat za konačnu odluku o izboru kandidata.
Šta bi značilo ako bi se bivši australijski premijer Kevin Rad sada uključio u trku, kako je najavljeno? Koliko bi to uticalo na dalji tok izbora?
— Njegovo uključenje predstavljao bi manevarski prostor, po mom mišljenju, zapadnih zemalja ukoliko smatraju da treba da se poremeti odnos snaga onih kandidata koji su već u igri, jer australijski kandidat može biti samo kandidat zapadnih zemalja.
Ne treba računati da bi on mogao da bude kandidat Rusije ili Kine ili da dobije njihovu naklonost. Mislim da je Novozelanđanka Helen Klark, ako se radi o tom prostoru, ozbiljniji kandidat u odnosu na australijskog kandidata.
Kada već govorimo o kandidatima, interesantno je da se u vestima o ishodu prvog kruga glasanja ne pominje rezultat ministra spoljnih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka, koji je ozbiljan kandidat i koji sada predsedava EU i koji dobro stoji i na Istoku i na Zapadu.
Ostaju, naravno i ženski kandidati, imajući u vidu da je ovoga puta zauzet principijelan stav da bi za generalnog sekretara ovog puta mogla da bude izabrana žena. U tom smislu, ne čudi me visok rejting Irine Bokove ni visok rejting gospođe Klark. Ako bi se zaista držali principa da ovoga puta generalni sekretar bude žena, onda bi između njih dve trebalo tražiti mogućeg pobednika.
Zašto se sve manje govori o Istočnoevropskoj grupi, kojoj, po pravilu, pripada mesto generalnog sekretara. Zbog čega se kandidat ne bira samo iz te grupe, nego učestvuju i predstavnici drugih regiona?
— Radi se o velikosilskim interesima i nadmetanjima. U ovom slučaju, kada je u pitanju Istočna Evropa, to je nastojanje zapadnih centara moći, pre svega SAD, da se odstupanjem od principa, taj princip dovede u pitanje isticanjem kandidata koji odgovaraju zapadnim interesima. Među njih svakako spada i gospodin Gutereš, bivši portugalski premijer.
Polazi se od toga i smatra se da bi on mogao da bude prihvatljiv i za Rusiju i za Kinu, pošto se radi o ličnosti koja nije politički kompromitovana. Ali treba imati u vidu da se radi o Portugalcu koji dolazi iz zemlje-članice NATO-a i EU, koji bi bio u funkciji zapadnih interesa.
Može li srpski kandidat za generalnog sekretara Vuk Jeremić da bude zadovoljan kako je prošao na glasanju?
— Prema onome što smo čuli iz medija, da je dobio devet glasova, svakako da može biti zadovoljan. To sasvim solidan broj glasova, imajući u vidu da je među tih devet glasova svakako i glas nekoga od stalnih članica SB.
Međutim, njegov mogući izbor isključivo zavisi od zapadne grupacije, imajući u vidu da mu nisu oprostili situaciju kada je izabran za predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN, kada je, na osnovu procedure i na osnovu neposrednog izbora, sprečio izbor kandidata zapadne grupe, predstavnika Litvanije.
To mu, koliko mi je poznato, nije do kraja oprošteno, tako da on ima rezerve kada su u pitanju zapadne zemlje i to se sigurno reflektuje i na stav SAD, Francuske i Velike Britanije. Mislim da ima podršku Kine i Rusije i da njegov mogući uspeh treba gledati isključivo u zavisnosti od stava zapadnih zemalja na čelu sa SAD.
