Malezijski avion oborili Ukrajinci, tvrdi „Antibelingket“ (video)

Udruženje „Belingket“, predvođeno „blogerom“, „gejmerom“ i „računovođom“ Eliotoko Higinsom iz engleskog grada Lester (pseudonim Braun Mozes), optužilo je Rusiju i njene oružane snage za obaranje „boinga 777“ na liniji MH17 „Malezija erlajnsa“ na nebu iznad Donbasa 17. jula 2014.

U prvom delu istrage „Sevodnje“ prikazana je neutemeljenost „činjenica“ koje je prikupio „Belingket“ — to su montirane fotografije, video-snimci i iskazi svedoka. Pojedini „svedoci“ (koji su, zapravo, „volonteri“ „Belingketa“) nestali su nakon što su objavljeni materijali u kojima se za udes „boinga 777“ optužuje Rusija.

Poreklo niza tih materijala vodi ka još jednom primarnom izvoru, a to je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, poznat po mahinacijama i nameštaljkama u okviru specijalnih informacionih operacija protiv Rusije.

„Antibelingket“ je predstavio novi izveštaj koji dokazuje neosnovanost foto i video-materijala koje je „Belingket“ priložio kao rezultat svoje istrage o nesreći „boinga 777“.

I tehnički stručnjaci i analiza informacija iz otvorenih izora i neki operativni podaci svedoče, posredno i neposredno, da je rušenje aviona „Malezija erlajnsa“ brižljivo isplanirano i da su u njemu učestvovale ukrajinske vojne formacije.

To potvrđuje i mišljenje ruskih stručnjaka u oblasti protivvazdušne odbrane, koji ukazuju da je uzrok rušenja „boinga 777“ povezan sa dejstvima ukrajinske strane.

Isplanirana akcija ili tragična slučajnost?

Prema mišljenju ruskog načelnika protivvazdušne odbrane u periodu od 2005. do 2009. godine Aleksandra Tazehulahova, moguće je da je za obaranje malezijskog aviona upotrebljen sistem „Buk“, mada su moguće i druge verzije.

„Kao prvo, na teritoriji Ukrajine ima veoma mnogo kompleksa, prema podacima kojima raspolažem, oko devet raketnih kompleksa ’Buk‘. Kao drugo, avion je leteo na visini na kojoj drugi raketni sistemi ne bi mogli da ga obore. Upotreba tog kompleksa protiv civilnog aviona moguća je u dva slučaja: ili je reč o isplaniranoj akciji ili o tragičnoj slučajnosti. Ja sam više naklonjen drugoj verziji.“

Tazehulahov se ne slaže sa pretpostavkom mnogih da su raketni kompleksi ukrajinske armije u tom trenutku zbog teške materijalne situacije bili u lošem stanju, te da nisu mogli efikasno da se primenjuju.

„Ne mogu da potvrdim tu verziju, jer diletant, jednostavno, ne može da koristi taj kompleks… Svaki čovek, međutim, može da pogreši, to je famozni ljudski faktor. Njega ne isključujem“, kaže Tazehulalov.

Moguće mesto sa kojeg je lansirana raketa, prema svedočanstvima „Almaz-Anteja“, jeste ukrajinsko selo Zaroščenskoje. Tačne podatke o tome ko je kontrolisao tu teritoriju niko ne navodi. Prema svedočenjima objavljenim u medijima, međutim, jasno je da je ta teritorija bila pod kontrolom ukrajinskih oružanih snaga.

Tazehulalov ističe da svaka strana predstavlja svoje interese.

„(Američki državni sekretar Džon) Keri je tvrdio da SAD imaju neoborive dokaze o tome kako se sve zaista dogodilo, ali ni dve godine kasnije ti dokazi nisu predstavljeni. Ako tako stoje stvari, znači da je to nekome potrebno. Smatram da je potrebno ukrajinskoj strani. Prema mom mišljenju, to je tragična slučajnost, greška onih koji su to učinili. To objašnjava kako su mogli da pomešaju ’boing‘ sa transportnim vojnim avionom“, kaže Tazehulahov.

Optuživanje nevinih

Početkom 2016. godine u medijima je objavljena informacija o intervjuu osnivača istraživačkog blogerskog udruženja „Belingket“ Eliota Higinsa, u kojem je taj ponovo neosnovano optužio Rusiju za obaranje malezijskog „boinga 777“. Intervju nije izazvao veliki odjek i mogao bi da bude ignorisan da nije jedne okolnosti. Higins je sebi dao za pravo da bez relevantnih dokaza optužuje nevine ljude za zločin koji nisu počinili.

Čak i površno proučavanje „dokaza“ koje je predstavio „Belingket“ kao neoborive, pokazuje da oni nisu pouzdani. Stiče se snažan utisak da „istragu“ „Belingketa“, bez obzira na to što lider organizacije tvrdi da je ona nezavisna, koordiniraju antiruske snage kojima nije u interesu da istraživanje uzroka rušenja malezijskog „boinga“ bude objektivno i da budu utvrđeni pravi krivci za tragediju. Njihov glavni cilj jeste da se formira javno mnjenje o tome da je Rusija umešana u katastrofu i da se samim tim izvrši pritisak na tok istrage.

U novembru 2014. godine „Belingket“ je objavio izveštaj „’Buk‘ 3x2: tajna izgubljene cifre“ u kojem od početka sebi dopušta (slučajno ili namerno?) grubu grešku u konstruisanju logičkog niza, ignoriše očigledne činjenice, a neočigledne izdvaja kao pouzdane dokaze. Jedan od takvih „pouzdanih dokaza“ jeste, na primer, tvrdnja da se oblik mrlja od ulja ispod izduvnih cevi uređaja, prikazanog na njihovim fotografijama, „verovatno ponavlja“. Reč je o mrljama koje se obrazuju usled ispuštanja male količine motornog ulja. To se dešava praktično na svim vozilima posle dugotrajne pauze u korišćenju.

​„Belingket“ je u izveštaju „Tajna izgubljene cifre“ kao „dokaz“ umešanosti 53. PVO brigade u rušenje „boinga 777“ koristio upoređivanje fotografija iz juna 2014. godine na teritoriji Belgorodske oblasti, u vreme vežbi 53. PVO brigade, i fotografija uređaja „Buk“ koji je snimio tabloid „Pari Mač“ u oblasti Donjecka.

Na osnovu „neoborivih“ dokaza, „Belingket“ izvodi zaključak o tome da je upravo ta jedinica 17. jula 2014. godine lansirala raketu koja je uzrokovala tragediju „boinga“. Nije ih pokolebala čak ni sitna pojedinost da ne postoji potvrda da je kolona uređaja „buk“ ili bilo koje drugo borbeno vozilo prešlo rusko-ukrajinsku granicu.

Famozna fotografija koju su Vojska Ukrajine i Savet za bezbednost Ukrajine predstavili kao dokaz o „premeštanju“ ruskog „Buka“ iz Donbasa u Rusiju napravljena je u noći 19. marta kod Jasinovatskovske ispostave u Donjecku. Na osnovu te fotografije „Belingket“ je napravio detaljnju analizu karakteristika kompleksa, ali mu je promaklo da ruski „Buk“ 53. PVO brigade sa numeričkom oznakom 3x2 i „Buk“ sa ukrajinskog video-snimka nisu isti uređaji, jer nemaju iste komponente.

​Ukrajinski kompleksi „Buk“

Jedno od važnih pitanja jeste i da li je u oblasti antiterorističke operacije u Ukrajini bilo ukrajinskih kompleksa „Buk“? Posle tragedije „boinga 777“ 17. jula 2014. godine rukovodstvo Ukrajine je bilo veoma aktivno u pokušajima da ubedi svetsku zajednicu da u oblasti udesa malezijskog aviona nije bilo ukrajinskih PVO uređaja, objašnjavajući da za njima nije bilo potrebe, s obzirom na to da ustanici nemaju avijaciju.

Generalštab Ukrajine je, međutim, prilikom pregrupisavanja snaga za antiterorističku operaciju, formirao i grupaciju avijacije i PVO. To je aksiom, odnosno mera koju preduzimaju sve zemlje u svetu. Uoči katastrofe ukrajinska vojska je izveštavala o tome da je sva okolina, uključujući i vazdušni prostor, u oblasti sukoba pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine.

Tokom brifinga Kartapolova 21. jula 2014. godine objavljene su informacije o tome da su ruska sredstva obaveštajne službe zabeležile aktivnost radara „Kupola“ na dan rušenja „boinga“. Pored toga, dan pre tragedije „boinga“ u informativnoj emisiji „Vojne televizije Ukrajine“ prikazana je reportaža o poseti V. Galeteja zoni antiterorističke operacije, gde su u kadar uleteli ukrajinski kompleksi „Buka“. Datum kada je nastala fotografija je 15. jul.

Da li je „boing“ sa linije MH17 oboren iz oblasti Zaroščenskog?

„Nastavljajući da tragamo za odgovorom na pitanje ko je zaista kriv za obaranje malezijskog aviona na nebu iznad Ukrajine, nismo mogli da ne obratimo pažnju na izveštaj ’Belingketa‘: ’Da li je MH17 oboren iz oblasti sela Zaroščenskog?‘“, pišu „Sevodnja“ i „Antibelingket“.

U tom izveštaju, po običaju, koriste se sporni izvori informacija koji tvrde da oblast južno od Zaroščenskog, odakle je, prema proračunima ruskih stručnjaka, lansirana raketa „Buk“, 17. jula 2014. godine, nije bila pod kontrolom Ukrajine, te da tamo nije bilo ukrajinskih kompleksa „Buk“.

Kao dokaze stručnjaci „Belinketa“ koriste uporednu analizu borbenih dejstava koja je predstavljena na zvaničnim kartama Saveta za nacionalnu odbranu Ukrajine, sajtovima „LiveUAMap“ i „kot-ivanov“. Oni ne negiraju da njihovi izvori nisu uvek pouzdani.

Prema priznanju ukrajinskih vojnih eksperata, u tom periodu Generalštab Ukrajine nije upravljao vojskom. U tom periodu vladao je sveopšti haos, odsustvo informacija o mestima gde su raspoređeni odredi i o toku borbenih dejstava. Među ukrajinskim vojnicima vladala je panika. Zbog toga je nemoguće govoriti o verodostojnosti izveštaja o operativnoj situaciji koja je uneta na karte u periodu od 15. do 18. jula 2014. godine, a koje su korišćene u istraživanjima „Belingketa“.

„Sprovodeći svoju istragu naša grupa je zaključila, suprotno od ’Belingketa‘, da je 17. jula 2014. godine upravo iz oblasti Zaroščenskog ukrajinski sistem ’Buk‘ lansirao rakete koje su bile uzrok rušenja ’boinga 777‘ MH17“, ističu „Sevodnja“ i „Antibelingket“.

Analiza materijala sa otvorenih izvora na internetu pokazuje da je od 14. aprila 2014. godine rukovodstvo ukrajinske armije aktivno razmeštalo svoje PVO grupacije. Do jula su u Donbasu bile skoncentrisane ozbiljne snage PVO, uključujući odrede „Buk M1“.

Na teritoriji Donbasa bilo je 156 kompleksa PVO Ukrajine. Kompleksom „Buk“ bila je naoružana vojna formacija u sastavu vazdušne komande „Centar“ PVO vazdušnih snaga Ukrajine. Sada se štab puka nalazi u gradu Zolotonoša, ali je 2014. godine bio pored Donjeckog aerodroma, između naselja Opitnoje i Spartak (to je oblast predgrađa Donjecka–Avdejevka).

„Kako bi se razjasnilo pitanje sela Zaroščenskoje, sproveli smo dodatnu analizu. Velika Šišovka nalazi se praktično na istoj koti kao i Zaroščenskoje i na četiri kilometra zapadnije, odnosno nalazi se ispred Šahtjorska“, navode „Sevodnja“ i „Antibelingket“.

To potvrđuje prvobitnu tezu da su se ustanici branili praktično isključivo duž trase Donjeck-Šahtjorsk-Snežnoje. Zaroščenskoje se nalazi na teritoriji koju je kontrolisala ukrajinska vojska i vrlo je verovatno da je u oblasti tog naselja bio razmešten PVO radi zaštite ukrajinske avijacije koja je aktivno delovala u oblasti Zugres-Šahtjorsk-Snežnoje u periodu od 10. do 17. jula 2014. godine.

Na taj način je potvrđena informacija da je 17. jula 2014. godine iz oblasti sela Zaroščenskoje ukrajinski sistem „Buk“ lansirao raketu koja je bila uzrok rušenja „boinga 777“ na liniji MH17.