https://lat.sputnikportal.rs/20260421/1198396561.html
MMF je rekao svoje – šta može da preduzme Srbija da olakša probleme
MMF je rekao svoje – šta može da preduzme Srbija da olakša probleme
Sputnik Srbija
Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje je upravo okončano u Vašingtonu, obeležile su loše prognoze po globalnu privredu do kojih je doveo... 21.04.2026, Sputnik Srbija
2026-04-21T21:00+0200
2026-04-21T21:00+0200
2026-04-21T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/15/1198396403_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_7bb21f63a353b132a7623be7f59eb89c.jpg
MMF je rekao svoje – šta može da preduzme Srbija da olakša probleme
Sputnik Srbija
Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje je upravo okončano u Vašingtonu, obeležile su loše prognoze po globalnu privredu do kojih je doveo ratni sukob na Bliskom istoku. Od njegovog trajanja i intenziteta će, kako je ocenjeno, zavisiti i konačni efekti.
Ono što je pak izvesno, jeste da će globalni ekonomski rast u ovoj godini biti niži za 0,3 procentna poena i iznosiće 3,1 odsto, dok će u narednoj biti 3,2 procenta, što je pad od čak 0,5 procentnih poena u odnosu na ranija očekivanja. Inflacija će do kraja godine porasti na 4,4 odsto, da bi u 2027. iznpsila 3,7 procenata.
MMF je korigovao i procene rasta za Srbiju, pa se očekuje da on ove godine bude niži za 0,2 procentna poena i da iznosi 2,8 odsto. Ocenjeno je da bi inflacija, odnosno rast cena u maloprodaji, na kraju godine mogla biti 5,2 odsto. Taj inflatorni pritisak u Srbiji bi, međutim, mogao da bude niži. U najnovijem saopštenju predstavnika MMF-a u Srbiji navedeno je da dosadašnji podaci ukazuju na blaži rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je to bilo predviđeno u prvobitno referentnom scenariju.
MMF zaključuje da je u ovakvoj situaciji ključ u fleksibilnoj i odlučnoj ekonomskoj politici, što znači da centralne banke moraju da čuvaju stabilnost cena, da bi vlade trebalo da vode računa o održivosti javnih finansija, da podrška građanima mora biti ciljana i privremena, a međunarodna saradnja ostaje ključna.
Šta to konkretno znači u našem slučaju i kakve mere možemo da očekujemo? Koliko dugo se država može odricati akciza na gorivo kako ne bi ugrozila standard stanovništva, a da ozbiljno ne dovede u pitanje budžet? Koje delatnosti će biti najugroženije i kako pomoći malim i srednjim preduzećima kojima je pomoć u kriznim situacijama najpotrebnija? Hoće li ovoga puta biti potrebna pomoć građanima i hoće li ona biti selektiva? Gde će država seći budžetska sredstva? Koliko će ova situacija otežati radove na pripremi svetske izložbe EKSPO 2027? Koliko su od pomoći iskustva iz vremena pandemije kovida?
O tome novinarka Mira Kankaraš Trklja u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovara sa ekonomistom, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojanom Stanićem.
Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje je upravo okončano u Vašingtonu, obeležile su loše prognoze po globalnu privredu do kojih je doveo ratni sukob na Bliskom istoku. Od njegovog trajanja i intenziteta će, kako je ocenjeno, zavisiti i konačni efekti.Ono što je pak izvesno, jeste da će globalni ekonomski rast u ovoj godini biti niži za 0,3 procentna poena i iznosiće 3,1 odsto, dok će u narednoj biti 3,2 procenta, što je pad od čak 0,5 procentnih poena u odnosu na ranija očekivanja. Inflacija će do kraja godine porasti na 4,4 odsto, da bi u 2027. iznpsila 3,7 procenata.MMF je korigovao i procene rasta za Srbiju, pa se očekuje da on ove godine bude niži za 0,2 procentna poena i da iznosi 2,8 odsto. Ocenjeno je da bi inflacija, odnosno rast cena u maloprodaji, na kraju godine mogla biti 5,2 odsto. Taj inflatorni pritisak u Srbiji bi, međutim, mogao da bude niži. U najnovijem saopštenju predstavnika MMF-a u Srbiji navedeno je da dosadašnji podaci ukazuju na blaži rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je to bilo predviđeno u prvobitno referentnom scenariju. MMF zaključuje da je u ovakvoj situaciji ključ u fleksibilnoj i odlučnoj ekonomskoj politici, što znači da centralne banke moraju da čuvaju stabilnost cena, da bi vlade trebalo da vode računa o održivosti javnih finansija, da podrška građanima mora biti ciljana i privremena, a međunarodna saradnja ostaje ključna.Šta to konkretno znači u našem slučaju i kakve mere možemo da očekujemo? Koliko dugo se država može odricati akciza na gorivo kako ne bi ugrozila standard stanovništva, a da ozbiljno ne dovede u pitanje budžet? Koje delatnosti će biti najugroženije i kako pomoći malim i srednjim preduzećima kojima je pomoć u kriznim situacijama najpotrebnija? Hoće li ovoga puta biti potrebna pomoć građanima i hoće li ona biti selektiva? Gde će država seći budžetska sredstva? Koliko će ova situacija otežati radove na pripremi svetske izložbe EKSPO 2027? Koliko su od pomoći iskustva iz vremena pandemije kovida?O tome novinarka Mira Kankaraš Trklja u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovara sa ekonomistom, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojanom Stanićem.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje je upravo okončano u Vašingtonu, obeležile su loše prognoze po globalnu privredu do kojih je doveo ratni sukob na Bliskom istoku. Od njegovog trajanja i intenziteta će, kako je ocenjeno, zavisiti i konačni efekti.
Ono što je pak izvesno, jeste da će globalni ekonomski rast u ovoj godini biti niži za 0,3 procentna poena i iznosiće 3,1 odsto, dok će u narednoj biti 3,2 procenta, što je pad od čak 0,5 procentnih poena u odnosu na ranija očekivanja. Inflacija će do kraja godine porasti na 4,4 odsto, da bi u 2027. iznpsila 3,7 procenata.
MMF je korigovao i procene rasta za Srbiju, pa se očekuje da on ove godine bude niži za 0,2 procentna poena i da iznosi 2,8 odsto. Ocenjeno je da bi inflacija, odnosno rast cena u maloprodaji, na kraju godine mogla biti 5,2 odsto. Taj inflatorni pritisak u Srbiji bi, međutim, mogao da bude niži. U najnovijem saopštenju predstavnika MMF-a u Srbiji navedeno je da dosadašnji podaci ukazuju na blaži rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je to bilo predviđeno u prvobitno referentnom scenariju.
MMF zaključuje da je u ovakvoj situaciji ključ u fleksibilnoj i odlučnoj ekonomskoj politici, što znači da centralne banke moraju da čuvaju stabilnost cena, da bi vlade trebalo da vode računa o održivosti javnih finansija, da podrška građanima mora biti ciljana i privremena, a međunarodna saradnja ostaje ključna.
Šta to konkretno znači u našem slučaju i kakve mere možemo da očekujemo? Koliko dugo se država može odricati akciza na gorivo kako ne bi ugrozila standard stanovništva, a da ozbiljno ne dovede u pitanje budžet? Koje delatnosti će biti najugroženije i kako pomoći malim i srednjim preduzećima kojima je pomoć u kriznim situacijama najpotrebnija? Hoće li ovoga puta biti potrebna pomoć građanima i hoće li ona biti selektiva? Gde će država seći budžetska sredstva? Koliko će ova situacija otežati radove na pripremi svetske izložbe EKSPO 2027? Koliko su od pomoći iskustva iz vremena pandemije kovida?
O tome novinarka Mira Kankaraš Trklja u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovara sa ekonomistom, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojanom Stanićem.
